BERLINALE

Film - "Spuštena zavjesa"

Iranski reditelj Džafar Panahi dvadesetogodišnju zabranu rada na filmu prekršio tajnom saradnjom na režiji ostvarenja „Spuštena zavjesa“, višeslojnog prikaza kako restrikcija njegovog rada dovodi do depresije i do pomisli na samoubistvo.

Taj film nalazi se u takmičarskoj konkurenciji Berlinala, ali Panahija nije bilo na crvenom tepihu, iako su organizatori saopštili da je njemačka vlada tražila dozvolu da mu bude omogućeno da putuje.

Njegov kolega i koreditelj Kambozija Partov prisustvovao je konferenciji za novinare sa glumicom Marijam Mogadam, ali nijesu željeli mnogo da komentarišu potencijalne posljedice.

„Do sada se ništa nije desilo. Ne znamo kakva nas budućnost čeka“, rekao je Partov, dok je Mogadamova priznala da je znala da postoji izvjesna doza rizika ako se učestvuje u projektu sa Panahijem. Njegova ostvarenja u kojima se bavi ženskim pravima u Iranu, i njegova podrška opoziciji, dovela ga je na metu vlasti. Prije dvije godine mu je zabranjeno da se 20 godina bavi filmskim stvaralaštvom i dobio je šest godina zatvora zbog „propagande protiv sistema“, mada je u kućnom pritvoru.

Magadamova, koja ima švedsko i iransko državljanstvo, kaže da će pokušati da i dalje putuje u Iran, gdje joj je porodica. „Nijesam ja jedina koja će preuzeti rizik“, rekla je glumica.

„Spuštena zavjesa“ je drugi Panahijev film koji je napravio uprkos zabrani i ostaje da se vidi da li će ovaj 52-godišnji reditelj biti kažnjen zbog filma koji je privukao izuzetnu pažnju na Berlinalu. Njegovo prethodno ostvarenje „Ovo nije film“, iz 2011. godine, prošvercovano je iz zemlje na USB-u, koji je bio sakriven u kolaču.

„Spuštene zavjese“ se dešava u jednoj praznoj vili, najverovatnije pored Kaspijskog mora. U nju dolazi čovjek sa psom, koji zamračuje prozore i tako se izoluje od spoljašnjeg svijeta kako bi svakog spriječio da vidi šta se unutra dešava. Kada pas slučajno uključi televizor vidimo prilog o ubijanju pasa-lutalica, što objašnjava zašto je pas prokrijumčaren u vilu. U kasnijem razvoju filma pojavljuje se i sam Panahi, mogu se vidjeti i posteri njegovih ranijih filmova, što sve predstavlja alegoriju na rediteljev život u kućnom pritvoru i nemogućnost da radi. Kada ga vidimo kako šeta ka moru, to predstavlja referencu na razmišljanje o samoubistvu.

„On ne razmišlja stalno o samoubistvu, jer onda ne bi ni mogao da snima film. Ali, kada bih sebe zamislio u sličnoj situaciji, sigurno bih počeo da razmišljam i o toj opciji“, kaže Kambozija Partovi.