KNJIŽEVNIK

Popović: Plašim se bosnizacije Crne Gore

Crnogorska nacija jedina je od južnoslovenskih kojoj se može desiti da u narednih desetak godina nestane, smatra književnik Milorad Popović.

On je, gostujući u emisiji „Živa istina“, kazao da je to prvenstveno posljedica nekompetencije vlasti, te činjenice da su ključne nacionalne institucije, među kojima su Filozofski fakultet i Crnogorska akademija nauka, ili anacionalne ili protivcrnogorske.

Jedan od razloga za današnju situaciju Popović vidi i u podjeli unutar nekadašnjeg suverenističkog korpusa, odnosno tome što je dio tog korpusa stupio u savez sa ljudima koji eksplicitno negiraju ključne osnove crnogorske nacionalnosti i posebnosti.

‘’To govori da ta naša elita nije dovoljno nacionalno utemeljena. Jer, kad biste čuli da se ja sjutra udružim sa Andrijom Mandićem, onda bi morali misliti ili da sam poludio ili da imam neke nečasne namjere.’’

Popović kaže da se plaši bosnizacije Crne Gore, a današnju situaciju ovako opisuje:

‘’To je jedna baruština, i ja se bojim da će ta baruština dovesti do potpunog kolapsa. A ona je kauzalno povezana – i vlast i opozicija i kulturni i intelektualni milje itd. i umnogome je to jako blisko kraju osamdesetih godina, kad se raspadao titoizam. U tome vidim da će gnjilu stabilnost, koju danas imamo, zamijeniti jedna potpuna anarhija, jedna bosnizacija Crne Gore. Jer, ona je po svojoj nacionalnoj i kulturološkoj strukturi takva da se vrlo lako može pretvoriti u novu Bosnu.’’

Popović ističe da je pitanje nacionalnog pomirenja u Crnoj Gori jedna od pretpostavki dugoročne političke stabilnosti, ali da pravo, istinsko pomirenje može biti samo ako su obje sukobljene strane zadovoljene.

U tom smislu, vidi jasnu paralelu između Miodraga Perovića i Novaka Kilibarde:

‘’Grupacija medija Miška Perovića danas ima istu ulogu koju je imao Novak Kilibarda 1997-98. godine, ali u suprotnom smislu. Jer, Novak Kilibarda je u tim kriznim trenucima bio ključni čovjek koji je prevagnuo da je Crne Gora krenula putem emancipacije, a danas, kad je ovako loša situacija što se tiče nacionalne konstitucije Crnogoraca i pravljenja ustupaka drugoj strani, to nesumnjivo ide na mlin velikosrpskom političkom i kulturnom projektu.’’

Prema riječima Popovića, za identitetsku raspolućenost u Crnoj Gori ne može se kriviti isključivo vlast, iako ih je i sam označio kao glavne krivce.

‘’Najlakše je sve svaliti na vlast, ali bi i vlast bila bolja kad bi imali izrasle intelektualce, ne bi se dešavale ove greške. Nije se Đukanović bavio ni jezikom ni dukljanstvom ni nacionalnim pitanjem, nego je to prepustio ljudima koji misle da znaju. To je posebna tema. Pođite na bilo koji kiosk danas u Crnoj Gori, viđite novine, pogledajte knjige koje se prodaju. Uđite u podgoričke knjižare, viđite ima li na izlozima crnogorskih autora. Dakle, mi smo duhovna kolonija.’’

Zato ga, kaže, ne čudi što njegov roman ‘’Karnera’’ nije na policama u knjižarama.

‘’Oni ga drže ispod pulta, iako ga prodaju. Ne zbog toga što imaju nešto privatno protiv mene, nego zbog toga što u meni prepoznaju neke moje političke i nacionalne stavove.’’

Za roman ‘’Karnera’’ Popović je ove godine dobio regionalnu književnu nagradu „Meša Selimović“. Ta nagrada tradicionalno se dodjeljuje za najbolji roman objavljen na govornom prostoru Crne Gore, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine.