Objavila: M.M.Lj. [ Mina Business ]

FABRIS PORUČIO

Očekujemo rast ekonomije i oporavak industrije

Crnogorska ekonomija bi u ovoj godini trebalo da raste po višoj stopi nego u prošloj, a nosioci rasta biće građevinarstvo, dominantno uslijed gradnje autoputa, turizam i saobraćaj, ocijenio je viceguverner Centralne banke (CBCG) za finansijsku stabilnost i platni promet, Nikola Fabris.

Fabris je u intervjuu agenciji Mina-business kazao da bi građevinarstvo mogo biti nosilac razvoja i usljed turističkih i energetskih objekata, turizam zasnovan na rastu kvaliteta turističke ponude, a saobraćaj u svim segmentima osim željezničkog.

„Naša očekivanja su da ćemo u ovoj godini imati višu stopu rasta nego u prošloj. Veliki doprinos rastu će dati veliki investicioni projekti čija se realizacija očekuje u ovoj godini. Naša prognoza je da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini iznositi oko četiri odsto“, rekao je Fabris.

 U CBCG smatraju i da je realno očekivati postepeni oporavak industrije i određeni rast poljoprivrede.

„Posebno treba naglasiti značaj oporavka industrije i poljoprivredne proizvodnje u funkciji redukcije uvoza. Svakako ključni izazovi sa kojima ćemo se suočiti odnose se na sprovođenje fiskalne konsolidacije, oživljavanje kreditne aktivnosti i rješavanje problema kod jednog dijela ekonomije koji ima problem sa likvidnošću“, naveo je Fabris.

On je saopštio da je u prošloj godini poboljšana većina bankarskih indikatora i da se može zaključiti da je godina bila bolja u odnosu na 2015.

„Ranjivosti iz 2015. godine bile su prisutne i u prošloj, ali su sve one značajno ublažene. Tako je na primjer nivo loših kredita na kraju 2015. godine iznosio 299,9 miliona eura, a prema poslednjim raspoloživim podacima iznosi 259 miliona eura. Efektivna ponderisana aktivna kamatna stopa niža je 0,88 procentnih poena, spred kamatnih stopa se smanjio 0,64 procentna poena, depoziti su porasli za 227,2 miliona eura ili 8,7 odsto, kapital banaka za 37,7 miliona ili 8,2 odsto, dok je nivo odobrenih kredita povećan za 59,8 miliona eura ili 2,5 odsto“, precizirao je Fabris.

Kada je u pitanju kretanje kamatnih stopa, Fabris je rekao da je evidentna tendencija pada kamatnih stopa.

„U poslednjih godinu efektivna ponderisana aktivna kamatna stopa je niža 1,14 procentnih poena, a u poslednje dvije godine ona je niža 1,63 procentna poena. Očekujem da će se ta tendencija nastaviti i u narednom periodu“, dodao je Fabris.

 On je objansio da na to ukazuje i anketa koju CBCG sprovodi kvartalno među bankama i prema kojoj 13 banaka očekuje pad kamatnih stopa u ovoj godini, samo dvije isti nivo, a nijedna ne očekuje rast.

„Sa druge strane i opšti ambijent podstiče pad kamatnih stopa. Sa jedne strane imamo pojačanu konkurenciju na domaćem bankarskom tržištu, a sa druge strane imamo trend pojeftinjenja izvora sredstava, odnosno pad pasivnih kamatnih stopa i negativne vrijednosti referetnih kamatnih stopa poput euribora“, poručio je Fabris.

Kada je u pitanju kreditna podrška privredi, Fabris je rekao da u CBCG nijesu najzadovoljniji.

„U odnosu na kraj 2015. godine, prema poslednjim raspoloživim podacima, krediti privredi su povećani 0,1 odsto, a novoodobreni 10,5 odsto. Ipak, za sve probleme ne možemo kriviti banke, jer je jedan broj preduzeća prezadužen, nedostaju dobri projekti i kvalitetni menadžeri koji bi ih sproveli“, ocijenio je Fabris.

U CBCG ipak očekuju da će doći do blagog rasta kreditne aktivnosti u ovoj godini.