Mina-business [ Objavio: O.Z. ]

PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI

Nacrt će omogućiti stabilizaciju javnih finansija

Nacrt programa ekonomskih reformi za Crnu Goru do 2019. godine sadrži optimalnu kombinaciju mjera ekonomske politike, koje će omogućiti stabilizaciju javnih finansija, nastavak održivog privrednog rasta i očuvanje nivoa socijalne zaštite najugroženijeg stanovništva, ocijenila je savjetnik premijera Nina Vujošević.

Ona je danas, na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, na kojoj je razmatran taj dokument, kazala da je cilj fiskalne politike do 2019. godine konsolidacija javnih finansija, kako bi se stovrili uslovi za smanjenje deficita javne potrošne i usporavanja rasta javnog duga.

„Fiskalna politika u Crnoj Gori kao eurizovanoj ekonomiji je jedan od ključnih pokretača ekonomskog rasta i razvoja, zbog čega smo definisali fiskalnu politku usmjerenu na intenziviranju ulaganja u infrastrukturu i optimizaciju tekuće potrošnje“, objasnila je Vujošević.

Ona je navela da se fiskalna konsolidacija sastoji od rasta budžetskih prihoda sa fokusom na povećanje akciza na mineralna ulja, jačanje fiskalne discipline kroz redovnu naplatu poreskih potraživanja i reprogram zaostalog poreskog duga.

„Na strani budžetskih izdataka, konsolidacija je koncentrisana na one izdatke koji imaju relativno manji negativan uticaj na privredni rast i životni standard“, rekla je Vujošević.

Predložene mjere fiskalne konsolidacije, kako je precizirala, podrazumijevaju projekciju budžetskog deficita od 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, 5,6 odsto u narednoj i 3,8 odsto u 2019.

„Nakon toga se očekuje prelazak u zonu suficita uz istovremeno povećanje, ali usporavanje rasta javnog duga na 71,6 odsto BDP-a u ovoj godini, 74,9 odsto u narednoj i 77,5 odsto u 2019. godini“, dodala je Vujošević.

Ona je saopštila da je ključni razlog povećanja javnog duga u trogodišnjem periodu izgradnja autoputa.

Vlada je Nacrt programa ekonomskih reformi za Crnu Goru od ove do 2019. godine, pripremila i objavila u skladu sa procesom ekonomskog dijaloga sa Evropskom komisijom (EK) i članicama Evropske unije (EU).

Predsjednik Odbora i poslanik Socijaldemokrata (SD), Vujica Lazović, kazao je da se jedan takav dokument prvi put dostavlja tom skupštinskom tijelu.

On je ocijenio da se često u Crnoj Gori ekonomsko stanje doživlja mnogo gorim nego što ono stvarno jeste.

„Često se pokušava stvoriti atmosfera pesimizma i beznađa, ali realno stanje nije takvo. Imamo dosta problema, ali stanje nije tako pesimističko“, poručio je Lazović.

On je, komentarišući da li su projekcije ekonomskog rasta u dokumentu realne i održive, saopštio da su se u Crnoj Gori u prethodnom periodu stope rasta iz raznih razloga precijenjivale.

„Vrijeme je kasnije pokazalo da imamo određenih problema. Ne smijemo previše obećavati, jer će nas iz EK o svakom pitanju iz Nacrta programa ubrzo pitati da li smo napravili dobre projekcije“, naveo je Lazović.

On je dodao da je evidentna nedostajuća infrastruktura u raznim sektorima, kao i da kapitalne projekte mora da pokreće država.

Prema riječima Lazovića, ključna su dva pitanja - strukturne reforme i tržište rada.

„Problem Stručnog osposobljavanja visokoškolaca dao je dobre efekte, ali je imao i određenih problema u praksi, jer poslodavci nijesu na pravi način shvatili šta je suština programa i nijesu zadržavali kandidate nakon završetka programa“, kazao je Lazović.

On je naveo i da bi trebalo formirati Razvojnu banku kako bi se podržala nastojanja malih i srednjih preduzeća i veliki projekti.

Poslanik Koalicije albanskih stranaka, Genci Nimanbegu, saopštio je da bi minimalnu cijenu rada, koja sada iznosi 193 eura, trebalo povećati.

“To bi dovelo do velike pravednosti i rješavanja problema koje imaju zaposleni posebno u privatnom sektoru”, rekao je Nimanbegu.

On je kazao da su posebno problematične investicije u sektor saobraćaja.

“Želimo na primjer da ulažemo u željeznički saobraćaj, ali imamo probleme u tom sektoru i ta investicija ne bi dugo poboljšala situaciju”, objasnio je Nimanbegu.

On smatra i da je avio saobraćaj u velikim problemima.

“Nacionalna avio kompanije je blizu bankrota i moramo se suočiti sa tim”, poručio je Nimanbegu.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, rekao je da je pitanje da li Crna Gora može da bilježi stope rasta, ako njih ne ostvaruje ni EU, ni eurozona, ni region.

„Vjerujem da strane direktne investicije mogu biti veće nego što je to projektovano u dokumentu“, saopštio je Sekulić.

Poslanik DPS-a, Petar Smolović, rekao je da je Vladin Nacrt programa ekonomskih reformi jedna sveobuhvatna analiza sa više različitih scenarija.

On smatra da posebno postoje problemi u realnom sektoru, odnosno u dijelu nezaposlenosti, gdje bi, kako je dodao, detaljnije trebalo analizirati njen rast.

„I zakoni o restituciji i eksproprijaciji koče određene projekte i trebalo bi kroz određene izmjene i dopune to riješiti“, kazao je Smolović.

On je saopštio da se dokument ne bavi strategijom ravnomjernog regionalnog razvoja i politikom koncesija.

Za poslanika DPS-a, Filipa Vukovića, sporna je dinamika koja je zacrtana u dokumentu.

Nacrt programa ekonomskih reformi je do 23. januara predmet procesa konsultacija sa javnošću.