Mina business [ Objavila R.B. ]

NA 3,9%

EK povećala prognozu rasta CG BDP-a

Evropska komisija (EK) povećala je, u novim jesenjim prognozama, prognozu rasta crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini na 3,9 odsto. EK je u proljećnim prognozama za ovu godinu procjenjivala rast crnogroske ekonomije od 3,3 odsto.

EK je u prognozama, u koje je agencija Mina-business imala uvid, saopštila da će BDP u narednoj godini rasti tri odsto, što je smanjenje u odnosu na 3,5 odsto koliko je prognozirala u proljećnom izvještaju.

Crnogorski BDP će, kako se navodi u danas objavljenim prognozama, u 2019. godini rasti 3,3 odsto.

“Javni dug je u ovoj godini prognoziran na 69,5 odsto BDP-a, dok će on, prema procjenama EK, naredne godine iznositi 73,2 odsto. U 2019. godini očekuje se njegovo povećanje na 74,9 odsto”, navodi se u izvještaju.

U prvoj polovini ove godine, realni rast BDP-a ubzao je na 4,2 odsto i uglavnom je bio pod uticajem privatne potrošnje podstaknute povećanjem zaposlenosti i snažnim kreditiranjem domaćinstava.

Kako se navodi u izvještaju, jako ubrzanje privredne aktivnosti u prvoj polovini ove godine odrazilo se na povećanje prihoda od opšteg državnog sektora, uz jaču potražnju koja podstiče prihode od poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza, kao i porez na dobit i doprinose za socijalno osiguranje.

Na strani troškova, intenzivirani radovi na autoputu povećali su kapitalnu potrošnju, iako su stvarni troškovi i dalje ispod budžetskog cilja.

U junu je, kako se precizira, nivo javnog duga pao na 61,8 odsto BDP-a, s 64,4 odsto na kraju prošle godine.

“Međutim, očekuje se da će se i budžetski deficit i javni dug značajno povećati do kraja ove godine, kada i ukupni troškovi izgradnje autoputa budu u potpunosti materijalizovani”, navodi se u izvještaju.

Iz EK su podsjetili da se Fiskalnom strategijom, koja je usvojena u junu ove godine, predviđa povećanje normalne stope PDV-a za dva procentna poena u januaru naredne godine, odnosno na 21 odsto, kao i dalje povećanje akciza i zamrzavanje plata u javnom sektoru.

“Očekuje se da će ove mjere doprinijeti jačanju budžeta za dodatna dva procentna poena godišnje do 2019. godine”, navodi se u izvještaju.

Izgradnja autoputa je, kako se navodi, do sada bila ključni pokretač fiskalnih deficita.

“Očekuje se da će radovi biti završeni sredinom 2019. godine, smanjujući pritisak na javne finansije”, rekli su iz EK.

U izvještaju se navodi da se, uprkos usvajanju nekih mjera konsolidacije, rast javne potrošnje dodatno povećao. 

“Oživljavanje izvoza, koji su podstakle dobre performanse u turizmu i prodaja mineralnih sirovina, pomogne su u smanjenju povlačenja iz neto izvoza”, rekli su iz EK.

Ulogu glavnog pokretača rasta postepeno je, kako se dodaje, preuzela privatna potrošnja. Očekuje se da će se taj trend nastaviti tokom prognoziranog perioda, čak iako bi se privremeno zaustavljanje privatne potrošnje moglo očekivati u narednoj godini, usljed planiranog povećanja stope PDV-a.

“Oštro usporavanje uvoza robe, u velikoj mjeri zbog smanjenog uvoza građevinske opreme, pomoglo je smanjenju trgovinskog jaza”, smatraju u EK.

To je, kako se dodaje, praćeno pobljšanjima u bilansu usluga zahvaljujući dobrom učinku u turizmu i rastućim viškovima u primarnom i sekundarnom bilansu prihoda.

“Očekuje se da će rastu iz neto izvoza i daljem smanjenju spoljnih neravnoteža doprinijeti početak proizvodnje vjetroelektrane i nove fabrike duvana planiranih u novembru, praćeno kasnije, završavanjem interkonektivnog pomorskog kabla sa Italijom, kao i otvaranje novih hotela”, precizira se u izvještaju.

Jaka ekonomska aktivnost dovela je do daljih poboljšanja na tržištu rada. Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezposlenosti je u drugom kvartalu pala na 15,3 odsto sa 17,7 odsto koliko je iznosila godinu ranije.

Budžetski deficit u ovoj godini će iznositi 6,2 odsto BDP-a, narednoj 5,6 odsto, a 2019. godini 2,7 odsto.

Inflacija, prema jesenjim prognozama, u ovoj godini će iznositi 2,5 odsto, narednoj 2,2 odsto, a 2019. godini dva odsto.