[ Izvor: Mina Business, Objavila: M.M.Lj. ]

NURKOVIĆ SAOPŠTIO

Bez daljih zaduživanja za autoput

Značajan broj stranih kompanija je zainteresovan za gradnju druge dionice autoputa Bar-Boljare od Mateševa do Andrijevice, saopštio je ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković i dodao da država neće ući u dalja zaduživanja.

„Zadovoljni smo što u ovom trenutku imamo značajan broj kompanija koje se interesuju za model privatno-javnog partnerstva. Pored kineskih, sada imamo dvije britanske i jednu italijansku koje se interesuju, tako da ćemo od velikog broja tih kompanija vjerovatno moći da odaberemo najbolju, u smislu da uradi taj projekat kvalitetno, što jeftinije i u što kraćem roku“, rekao je Nurković.

On je nakon sjednice Vlade, na kojoj je usvojena Informacija o aktivnostima na realizaciji projekta autputa Bar-Boljare, kazao da ne mogu ući u dalja zaduživanja, čega niko ne treba da se plaši, ni građani ni međunarodni posmatrači.

„Znamo šta su nam limiti, ograničenja i mogućnosti, ali znamo i šta su nam potrebe“, rekao je Nurković i dodao da se nastavak radova planira po modelu privatno-javnog partnerstva.

On je podsjetio da su dobili dva granta od Evropske komisije (EK) za izradu idejnih projekata i studije zaštite životne sredine za drugu dionicu i za zaobilaznicu oko Podgorice, u iznosu od 2,5 miliona EUR. Rok za završetak je april, maj naredne godine.

„Dobili smo i grant od 1,3 miliona eura za izradu studije opravdanosti autoputa, sa rokom za završetak od godinu“, rekao je Nurković.

Prema njegovim riječima, Srbija je već ugovorila gradnju od Preljine do Požege, dužine 31 kilometar, pri čemu nedostaje još jedna dionica od 108 kilometara od Požege do Boljara.

„Za tu dionicu već se intenzivno vode razgovori sa izvođačem prethodne dionice, što je ohrabrujuće za sve nas. Tim ukupnim autoputem će se do Beograda putovati tri i po do četiri sata, umjesto sadašnjih devet sati. To treba da bude želja i san svih“, dodao je Nurković.

On je, govoreći o trenutnoj realizaciji radova na autputu, kazao da je, kada je riječ o mostovima, završeno oko 96 odsto na poziciji stubova i temelja, dok je na rasponskim konstrukcijama završeno oko 54 odsto radova.

„U potpunosti je završena rasponska konstrukcija na tri mosta, dok je na pet mostova završena u jednoj trasi autoputa. Stepen rasponskih radova na mostu Moračica je 80 odsto, dok se spajanje rasponske konstrukcije očekuje do početka septembra“, naveo je Nurković.

Do sada je, kako je precizirao, probijeno 15 do 16 tunela, sa ukupnim stepenom radova od 99,9 odsto odnosno 34,7 kilometara. Takođe, do sada je ukupno završeno oko 73 odsto zemljanih radova.

„Do sada je plaćeno 504,17 miliona i urađeni su radovi za još 50 miliona eura, što još nije fakturisano“, dodao je Nurković.

On je podsjetio da su potpisali tri aneksa ugovora sa kineskom China Road i Bridge Corporation (CRBC), za priključni put odnosno petlju Smokovac, vodosnabdijevanje i trajno napajanje strujom u trasi autoputa.

„Raspisan je tender za izgradnju trajnog napajanja strujom, za šta je nosilac kompanija Monteput u saradnji sa dva elektroenergetska preduzeća“, kazao je Nurković.

On je rekao da se često analizira i kritikuje priča oko vodosnabdjevanja i elektrosnabdjevanja, pri čemu taj obim poslova nije ni približno ono što je potreba autoputa.

Nurković je, upitan da precizno odgovori koliko je do sada koštala gradnja autoputa, kazao da sada ne može dati precizno podatak u milion.

„Autoput košta 809 miliona eura koliko je ugovoreno, a naknadni radovi iznose 49,5 miliona. To je nešto manje od 860 miliona eura. Uz to, 38 miliona ugovoriće se preko Monteputa, ali se to ne finansira iz budžeta već kredita Investiciono-razvojnog fonda (IRF)“, precizirao je Nurković.

On je kazao da ne može trenutno da predvidi da će koštati cent više ili manje, jer je u pitanju kompleksan projekat.

Takođe, krajnji rok za gradnju prve dionice je septembar naredne godine.

Vlada je danas usvojila i Predlog strategije razvoja saobraćaja Crne Gore do 2035. godine.

Nurković je rekao da predloženi akt utvrđuje stanje u sektoru saobraćaja i definiše infrastruktune organizacione i operativne ciljeve razvoja transportnog sistema koji se realizuje kroz kratkoročne planove implementacije.

Usvajanjem ovog dokumenta stekli su se uslovi za privremeno zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 21 - Trans-evropske mreže.