[ Mina business; Objavila: M.M ]

ŠUĆURIĆ

Aerodrome i MA gledati zajedno

Aerodrome Crne Gore i Montenegro Airlines (MA) ne treba gledati kao izdvojene slučajeve, već zajedno, u paketu, ocijenio je vazduhoplovni analitičar, Alen Šćuric i dodao da sve odluke koje se u tom segmentu donose moraju biti produkt ozbiljnog rada.

“Crna Gora je premalena i preranjiva da odvaja ta dva važna segmenta vazduhoplovstva, još manje ih mora posmatrati kao izvor privremene zarade, koliko god ona bila velika u prvom trenutku. Najmanje ih smije pustiti stihiji i slučajnosti”, poručio je Šćuric.

On je, u kolumni za portal Tango six, naveo da je vazduhoplovstvo krucijalno za Crnu Goru.

“Crna Gora se time ne smije igrati, zbog svoje budućnosti. Što god ona odlučila, to mora biti produkt ozbiljnog rada, a nikako slučajnosti i sreće”, smatra Šćuric.

On je podsjetio da je crnogorska vlast prošle godine pregovarala sa 4K oko prodaje MA, ali da se na sreću po Crnu Goru, pokazalo pravo lice stvari prije nego što su ti pregovori finalizovani.

“Da je Crna Gora prodala Montenegro Airlines 4K, danas ga ne bi bilo, a država bi potrošila više desetina miliona EUR”, dodao je Šćuric.

On je kazao da je za sada vlast doslovno imala sreće i pitao da li će tako biti i naredni put.

“Odgovor je da sreća ne smije imati veze sa strateškim poslovnim odlukama. Dakle, njena vazduhoplovna budućnost zavisi samo od nje same. U svakom slučaju, ukoliko se ne okruži stručnjacima i ozbiljno se ne koncentriše na upozorenja, te olako pristupi pregovorima, Montenegro Airlinesu će se desiti scenario Adria Airways, a crnogorskom vazduhoplovstvu slovenački fijasko”, objasnio je Šćuric.

On je rekao da Slovenija ima alternativu, jer će putnici putovati automobilima i vozom, pošto je odlično povezana autoputevima i željezničkim linijama.

“Koju alternativu ima Crna Gora, kojoj je glavni prihod od turizama i vrlo je nepovezana alternativnim prevoznim sredstvima”, pitao je Šćuric.

On je podsjetio da je veliki protivnik koncesija za aerodrome koji su profitabilni i mogu da se razvijaju sopstvenim sredstvima, kao što je slučaj sa Aerodromima Crne Gore.

“Dobit je povećana četiri puta u pet godina, prihodi i broj putnika su značajno porasli, dovedeni su najznačajniji prevoznici Evrope, a ulagano je u infrastrukturu. Iskreno smatram da država koja živi od turizma i ima profitabilne aerodrome ne bi trebalo da ih da u koncesiju”, rekao je Šćuric.

On je poručio da Crna Gora mora biti vrlo oprezna i da ukoliko odluči da svoju 'zlatnu koku', koja joj je strateški važna, da koncesionaru, onda treba da uzme u obzir da će Aerodromi uz realno povećanje putnika i prihoda donijeti državi 500 do 700 miliona eura u 30 godina.

“Minimalni zahtjevi prema koncesionaru koji su sada u pozivu postavljeni podrazumijevaju 100 miliona eura uplate odmah, 80 miliona  eura investicija odmah, odnosno 200 miliona sveukupno tokom koncesije, te da se deset odsto prometa uplati svake godine, što je u ovom momentu 110 miliona eura, a realno bi se trebalo povećati na 200 miliona”, precizirao je Šćuric.

On je pitao zašto onda prihod od 500 do 700 miliona eura u 30 godina, koji će aerodromi prihodovati državi, zamijeniti za 400 do 500 miliona eura u istom periodu.

“Crna Gora mora odabrati koncesionara koji će dati više od 700 miliona eura ili da se ne odluči za koncesiju, jer je to finansijski nelogično i strateški vrlo opasno po ekonomiju. Uz to, koncesionar neće zadovoljavati strateške potrebe države, njega neće biti briga za povezanost Crne Gore. On će gledati samo profit”, rekao je Šćuric.

On je ocijenio da ukoliko se Crna Gora i odluči za koncesiju to mora učiniti vrlo oprezno, te se zaštititi od hiper-plaćenih stručnjaka i "prepredenih lisica" sa ogromnim iskustvom u koncesijama i izvlačenju koristi od zakulisnih igara i prikrivenih stavki ugovora.

“Treba li Crnoj Gori uopšte koncesionar? Branioci koncesije iznose argument da su im hitno potrebna ulaganja u infrastrukturu oba aerodroma. I u pravu su. Tivatski aerodrom je premali i ostao u prošlom vijeku. Podgorički aerodrom takođe ima manjak kapaciteta, a iskreno više izgleda kao aluminijumska fabrička hala nego kao aerodrom”, kazao je Šćuric.

On je ocijenio da su tu potrebna ozbiljna ulaganja, koja aerodromi mogu podnijeti iz sadašnjeg profita.

Zaključak je, prema riječima Šćurica, jasan. Državi ne treba koncesionar, nego usmjeravanje visokog profita aerodroma u izgradnju infrastrukture, nabavku opreme za savremenije i jeftinije poslovanje.

On smatra da menadžment Aerodroma Crne Gore mora raditi na povećanju prihoda koji se sada neopravdano ne naplaćuju, kao i na većoj količini usluga koje se pružaju kompanijama i putnicima, a u skladu sa trendovima u poslovanju zapadnih aerodroma te veličine.

Uz sve to, Aerodromi Crne Gore su i finansijski pomagali MA, u skladu sa odlukama Vlade. To je nešto što eventualni koncesionar sigurno neće činiti.

“Ako Crna Gora već ima kapacitete da vodi svoje vazduhoplovstvo u pravom smjeru, onda neka da slobodne ruke menadžmentu da dovrši usmjeravanje MA prema profitabilnosti, što svakako čini, i savremenom načinu poslovanja, što takođe radi”, poručio je Šćuric.

On je podsjetio da je MA doveo skoro deset miliona putnika u Crnu Goru, stvorio ozbiljne gubitke, pri čemu možda neće moći da posluje bez pomoći države.

“Država mora procijeniti koliko može i treba da investira u svoju kompaniju, te koliko joj to benefita donosi. Ako je računica protiv MA, a mislim da nije, onda ga treba poslati putevima Adrie. Ako je računica na strani MA, onda ga treba usmjeriti na profitabilno poslovanje i benefite Crnoj Gori”, zaključio je Šćuric.