[ Izvor: Mina Business, Objavila: M.M.Lj. ]

DRUGI JAVNI POZIV

Poljoprivrednicima 12 miliona bespovratne podrške

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja objavilo je danas drugi javni poziv za bespovratnu podršku kroz IPARD program za primarnu poljoprivredu proizvodnju u okviru kojeg je poljoprivrednicima na raspolaganju 12,3 miliona eura bespovratne podrške.

Generalna direktorica Direktorata za plaćanje Danka Perović saopštila je da se ukupna vrijednost prihvatljivih investicija kreće od deset hiljada do 500 hiljada eura, bez poreza na dodatu vrijednost (PDV).

„U okviru ovog poziva poljoprivrednim proizvođačima je na raspolaganju 12,3 miliona bespovratne podrške. Visina podrške kreće se od 60 do 70 odsto, što znači da je moguća bespovratna podrška do 350 hiljada eura po projektu“, rekla je Perović prilikom predstavljanja poziva u okviru Dana otvorenih vrata u Direktoratu za plaćanja Ministarstva.

Programom su, kako je kazala, obuhvaćeni svi sektori koji su prema analizama Ministarstva značajni za poljoprivredu, odnosno mlijeka, mesa, voća i povrća, ratarstva, uključujući žitarice, gljive, pečurke, aromatično i ljekovito bilje, sektor vinogradarstva, maslinarstva, pčelarstvo i ribarstvo.

„Prihvatljive investicije se odnose na nabavku mehanizacije i opreme, izgradnju, rekonstrukciju i opremanje objekata, uređenje infrastrukture u okviru gazdinstava, podizanje novih zasada, investicije u obnovljive izvore i izgradnju sistema za vodosnabdjevanje“, saopštila je Perović.

Javni poziv traje do 19. maja.

Perović je kazala da za IPARD podršku vlada veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača.

„Imali smo dva javna poziva, jedan namijenjen primarnim proizvođačima, a drugi prerađivačima sa ukupno 264 ugovorena projekta vrijednosti investicija preko 28 miliona eura, a bespovratne podrške oko 15 miliona“, precizirala je Perović.

Potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja, Milutin Simović, kazao je da je poziv koji je objavljen danas nova prilika da se iskoristi novih preko 12 miliona eura bespovratne podrške koju su obezbijedili pretpristupni fondovi EU i nacionalna sredstva iz budžeta.

„U okviru Dana otvorenih vrata Direktorata želimo da prvo predstavnici medija vide koje su to zahtjevne procedure koji korisnici prolaze, od aplikanta do zadnje stepenice koja označava isplatu. Naša zajednička obaveza je da tu proceduru zajedno prođemo kako bi ta podrška što prije došla do krajnjih korisnika“, naveo je Simović.

On je najavio da će u narednim danima biti posebna posjeta poljoprivrednih proizvođača, a nakon toga prerađivača, kako bi svi shvatili zahtjevnost tih procedura.

„Trenutno su iz prethodna dva javna poziva u toku investicije od 28 miliona eura. Taj investicioni zamah je već krenuo i treba da proizvede tu bespovratnu podršku od oko 15 miliona“, rekao je Simović.

On je kazao da je novo ohrabrenje, pored 264 ugovorena projekta, bio rezultat drugog javnog poziva za preradu.

„Kroz njega smo dobili 52 zahtjeva ukupne investicione vrijednosti od 38 miliona eura. Očekujemo i kroz ovaj najmanje onoliko zahtjeva koliko smo dobili kroz prvi, a to je 389 aplikacija“, podsjetio je Simović.

Prema njegovim riječima, Makedonija je kroz tri javna poziva imala manje od 140 zahtjeva, Hrvatska za dva javna poziva manje od 40, a Turska za tri mjere čak manje od deset zahtjeva.

„Crna Gora je kroz tri javna poziva imala oko 500 zahtjeva. Veoma smo bili striktni u poštovanju dogovorenih procedura, ali smo imali dobru pripremu kroz realizaciju IPARD like projekata. Takođe, imali smo dobru komunikaciju i terenski pristup“, naveo je Simović.

Albanija je od ukupnog broja podnešenih aplikacija ugovorila 21 odsto, Makedonija 46 odsto, Srbija 21 odsto, Turska 30 odsto, a Crna Gora 63 odsto.

Šef Sektora za saradnju u delegaciji EU u Crnoj Gori Herman Spitz kazao je da EU želi da IPARD programom podrži poljoprivredu i ruralni razvoj u pretpristupnom procesu u Crnoj Gori i drugim zemljama kandidatima.

„EU je doprinijela sa 39 miliona eura, Vlada je opredijelila dodatna sredstva, a korisnici pokrivaju iznos svojih ulaganja osiguravajući na taj način vlasništvo nad projektima“, rekao je Spitz.