[ Dnevne novine, Objavila: M.M.Lj. ]

VUKČEVIĆ TVRDI

IRF ne gleda partijsku pripadnost

Predsjednik Odbora direktora Investiciono-razvojnog fonda (IRF) Zoran Vukčević s indignacijom odbija insinuacije da IRF pomaže samo preduzeća naklonjena DPS-u. Kaže da među blizu 4.000 projekata koje je IRF podržao, nalaze se i projekti preduzeća koja podržavaju i partije na vlasti ali i opozicione partije.

“Da li bilo ko u Crnoj Gori zaista smatra da Evropska investiciona banka funkcioniše po principu “krediti samo firmama DPSa”? To jedino mogu koristiti oni kojima je to potrebno u dnevnopolitičke svrhe jer je neshvatljivo da ti kritičari prenebregavaju činjenicu da u preduzećima koje kreditira IRF ima glasača svih partija. I ti tzv. “kritičari” raznim saopštenjima poručuju da bi najradije (kad bi im moglo biti) zatvorili ta preduzeća i poslali ljude na ulicu”, kazao je Vukčević.

Ističe da podržavaju i preduzeća koja nijesu naklonjena DPS-u. 

“ I to je za nas u IRF-u, nevažno. Za nas je važno da li preduzeće ispunjava uslove i zadovoljava kriterijume koji su definisani kreditnom linijom. Uostalom, svaki taj projekat odobren je i od strane međunarodnih partnera IRF-a”, kaže on.

U martu, kada je počela pandemija, veliki broj preduzeća je bio direktno pogođen. Ta preduzeća nijesu bila u mogućnosti da rade, a samim tim niti da isplaćuju plate.

“U okviru ukupnih hitnih mjera Vlade, IRF je donio odluku o novoj kreditnoj liniji, namijenjenoj za obezbjeđenje likvidnosti, jednostavno kazano, kreditna linija za preživljavanje, koja je omogućavala i isplatu plata. Ta kreditna linija je bila prioritetno namijenjena preduzetnicima, mikro i malim preduzećima koja su direktno ugrožena”, kaže Vukčević.

To su, prema njegovim riječima, bili ugostitelji, zanatlije, taksisti, mali autoprevoznici, mali butici, frizeri, privatni dječji vrtići, male trgovine i drugi preduzetnici koji su morali da zatvore svoje objekte.

“U okviru drugog paketa mjera, država je omogućila subvenciju plata na iznos minimalne zarade što je dodatno poboljšalo likvidnost preduzećima”, kaže on.

U okviru trećeg paketa mjera Vlade, IRF nudi 39 kreditnih linija. Posebno su obuhvaćeni sektori koji su i najviše ugroženi.

“Za turizam omogućen je reprogram i to sa grejs periodom, dvije godine, s tim da država subvencionira kamatu u iznosu od 80% ako je ta kamata veća od 3%. Što znači da ako je kamata do 3% subvencija je 100%”, kazao je Vukčević.

IRF je otvorio novu kreditnu liniju za obrtna sredstva koja je namijenjena i za isplatu plata onim preduzećima iz turizma koja nijesu u mogućnosti da ostvaruju prihode.

“Tako da se na taj način omogućava čuvanje radnih mjesta. A ona preduzeća koja rade, moći će koristiti kreditna sredstva za obaveze prema dobavljačima. Uz to, tu je faktoring kao instrument otkupa potraživanja. Sve to će doprinijeti povećanju likvidnosti preduzećima, što je i rješenje za osnovni problem u ovom periodu. Tu su i kreditne linije za završetak postojećih investicija”, kazao je on.

Kaže da je IRF predvidio kreditne linije za izgradnju novih hotela, rekonstrukciju i adaptaciju postojećih. Sve to će omogućiti da se ublaže negativne posljedice u sektoru turizma.

“Nije zaboravljena ni poljoprivreda. Takođe je za preduzeća, iz tog sektora, omogućen reprogram sa grejs periodom od 12 mjeseci i subvencijom kamata. IRF je otvorio i kreditne linije za likvidnost, nastavljaju se kreditne linije za IPARD, za prozvodnju i preradu hrane i to sve u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja”, objasnio je.

Tu su, kako je rekao, krediti i za prizvodnju, ugostiteljstvo, drvopreradu, za razvoj prduzetništva, za IT sektor itd.

“Dakle, ovakvim konceptom trećeg paketa mjera Vlade, snažno će se podržati preduzeća i kratkoročno ali i dugoročno. Od posebnog značaja je da se u nare dnom periodu uradi sve na diverzifikaciji crnogorske ekonomije, boljem korišćenju domaćih resursa i prirodnih i proizvodnih, a posebno kadrovskih. Tu, prije svega, mislim na razvoj IT sektora jer je to velika razvojna šansa Crne Gore u stvaranju biznisa u sektoru usluga. I lično mislim da je Ministarstvo nauke napravilo značajne projekte i prijedloge u tom pravcu”, kazao je on.

Od izbijanja krize izazvane pandemijom korona virusa do danas, IRF je odobrio preko 700 kredita u ukupnom iznosu od blizu 140 miliona eura.

“U istom periodu odobreno je 836 moratorijuma u ukupnom iznosu od 160,7 miliona eura. A od januara do avgusta 2020. odobreno je 200 miliona eura, što znači da smo za nepunih osam mjeseci ostvarili naš godišnji plan. Ali, nastavljamo dalje i gotovo je sigurno da ćemo do kraja godine plasirati preko 300 miliona eura”, naveo je Vukčević.

Saradnja Investiciono-razvojnog fonda sa Evropskom investicionom bankom u ovim trenucima je od ogromnog značaja za IRF, a prije svega za crnogorsku ekonomiju.

“Ponosni smo na činjenicu da smo u okviru paketa pomoći za finansijske institucije zemalja Zapadnog Balkana odobrenog u junu u iznosu od 500 miliona eura, prva institucija kojoj je odobren COVID zajam”, kazao je on.

Sredstva iz Zajma kao odgovor na COVID krizu će biti upotrijebljena u pravcu očuvanja likvidnosti privrede i radnih mjesta ali isto tako i za razvojne projekte, koji će doprinijeti stvaranju nove ekonomske vrijednosti u Crnoj Gori i podržati transformaciju naše ekonomije ka cirkularnoj i održivom sistemu u postpandemijskom periodu koji slijedi.

“Cilj je da svi odobreni projekti daju poseban zamajac razvoju crnogorske privrede i osnaže njen put evropskih integracija. Da napomenem da je osim EIB-a, tu i Evropski investicioni fond, razgovaramo i dalje sa Bankom za razvoj Francuske, te Bankom za razvoj Savjeta Evrope i Kineskom bankom za razvoj”, objasnio je Vukčević.

Budući da su sredstva za period tekuće godine obezbijeđena, u ovom trenutku je od presudnog značaja iznalaženje sredstva za cijelu narednu, po svemu sudeći ključnu, godinu.

“Smatram da će, uloga IRF biti još važnija tokom 2021. godine kad se očekuje stabilizacija pandemije i pokretanje novog investicionog ciklusa”, kazao je on..

Podsjeća da IRF je državni fond, ali sredstva obezbjeđuje na međunarodnom tržištu, a ne nikako iz budžeta, plasira ih u Crnoj Gori i redovno vraća.

“ IRF radi profesionalno i odgovorno. Svaki kredit koji prođe proceduru u IRF mora biti i odobren od strane međunarodnih kreditora. Da IRF isključivo profesionalno ne radi svoj posao, zar bi nam Evropska investiciona banka odobrila devet kreditnih aranžmana, a isto tako i naši drugi medjunarodni partneri. Želimo da saopštimo i to da je IRF finansijska institucija koja ima najveći procenat odobrenih kredita kod EIB-a. To govori koliko je IRF posvećen profesionalnom donošenju odluka o kreditima. Zato je IRF u periodu od 2010. do kraja jula 2020. godine plasirao crnogorskoj privredi preko 1,2 milijarde eura”, naveo je Vukčević.