Mina business

SKUPŠTINA CG

Poslanici počeli raspravu o budžetu

U Skupštini je danas počela rasprava o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, koji je za poslanike vladajuće koalicije razvojni zbog izgradnje autoputa Bar-Boljare, zbog čega su, prema riječima opozicionih poslanika, javne finansije stavljene u ruke kineske vlade.

Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanović, kazao je da je Predlog zakona o budžetu za narednu godinu dokument koji ima 438 strana, ali da samo na strani 28 postoje svega dva pasusa obrazloženja cijele jedne strane budžeta - prihodne.

“Sve ono što je na strani prihoda obrazloženo je u prve dvije rečenice. I kako mi da govorimo o tome da li realno planiramo prihode ili ih planiramo nerealno, šta gubimo na strani prihoda zbog nemoći države, Vlade, Ministarstva, političke neodgovornosti, kad imamo samo dva pasusa u cijeloj ovoj knjizi da govorimo o tome?”, pitao je Damjanović.

On je rekao da se za narednu godinu planira svega oko tri miliona eura od igara na sreću.

“Imali smo onih mizernih pet miliona unazad nekoliko godina, sada planiramo manje, iako po mojim informacijama obim igara na sreću itekako raste, ali i dalje nemamo prostora da to zaokružimo”, kazao je Damjanović.

On je, kada su u pitanju koncesije, saopštio da dug po tom osnovu iznosi 13 ili 14 miliona eura, dok se u Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu planira neka mizerna naknada od dva miliona za koncesije.

“Ako prođemo tu prihodnu stranu i sve ove mjere koje radimo na strani suzbijanja sive ekonomije i kada sve to ukalkulišemo, meni je neprihvatljivo da nema značajnijeg rasta od ovih par procenata na prihodnoj strani”, smatra Damjanović.

Prema njegovim riječima, siva ekonomija, tržište duvana, akcizni proizvodi, rad na crno, naplata boraviše takse na primorju, su propušteni milionski prihodi.

“Uvjeren sam da u mnogim oblastima postoji, ne dovoljno, nego mnogo sredstava više nego što je dovoljno da se sve ono pokrije o čemu pričamo. Ali treba politička volja, ministre, treba šaka o sto, ministre”, poručio je Damjanović.

Ministar finansija, Radoje Žugić ocijenio je da je Predlog zakona o budžetu za narednu godinu najviše razvojni i socijalni, a temelji se i na realnim potencijalima države i smjernicama makroekonomske fiskalne politike koji se planiraju u narednoj godini.

“Budžet mora imati elemente snaženja životnog standarda, osnovne elemente budžetske politike, dalju konsolidaciju javnih prihoda i povećanje stepena naplate prihoda”, saopštio je Žugić.

Predloženi budžet za narednu godinu, uključujući kapitalni, iznosi skoro 1,85 milijardi eura. Izvorni prihodi budžeta iznose skoro 1,33 milijardi eura, a rashodi 1,56 milijardi. Deficit budžeta, bez izdataka za izgradnju autoputa, iznosi 29,7 miliona eura, a sa tim izdacima 235,7 miliona.

Deficit, bez izdataka za gradnju autoputa, iznosi 0,84 odsto, a sa izdacima za gradnju autoputa 6,65 odsto. U narednoj godini planirano je zaduženje od 633,8 miliona eura, od čega se dominantan dio odnosi na refinansiranje dospjelih obaveza iz ranijih perioda.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Strahinja Bulajić kazao je da se nastavlja sa trendom neuravnoteženih budžeta, s obzirom na to da će deficit iznositi oko 236 miliona eura, za otplatu dugova skoro 400 miliona, a nedostajuća sredstva iznose 634 miliona eura.

“Penzije će biti odmrznute ali se neće povećavati, šta to znači? U prethodne dvije godine je trebalo da rastu 5,1 odsto”, podsjetio je Bulajić.

 On je naveo i da je Predlogom zakona o budžetu predviđeno potpisivanje kreditnog aranžmana od 137 miliona eura, izdaće se garancije 101,6 miliona eura, dozvoljava se zaduživanje 650 miliona i daje se mogućnost da se, radi otkupa državnog duga, Vlada može zadužiti do maksimalne visine državnog duga. 

“Da li to znači da je otvorena zakonska mogućnost da neko ko ima taj novac može da dovede Crnu Goru u apsolutno vazalni odnos, a sve po našem zakonu?”, pitao je Bulajić.

On je ocijenio i da je radnika sve manje, penzionera sve više, a ukupan trenutni državni dug iznosi oko 2,2 milijarde eura sa tendencijom rasta. 

“U prošloj godini je bilo planirano da se zadužimo oko 230 miliona eura. Do 1. juna smo se zadužili 242 miliona, koliko smo se onda zadužili do danas?”, pitao je Bulajić.

On je podsjetio da je ukupan dug 2006. godine iznosio 645 miliona, a danas je oko 2,2 milijarde eura.

“Centralna banka (CBCG) ističe rizike dodatnog zaduživanja, a imam utisak da su i oni svjesni da smo ušli u sve veće otplate kredita”, naveo je Bulajić. 

On je pitao i kako funkcioniše bankarski sektor, s obzirom na to da su sve banke snizile kamate na štednju. 

“Crnogorskim bankama praktično ne treba novac i to je paradoks, to nije zabilježeno nigdje u regionu”, saopštio je Bulajić i dodao da ta partija ne može podržati Predlog zakona o budžetu.

Žugić je kazao da kada je riječ o garancijama, prvi put je jasno i racionalno saopšteno da nema davanja garancija bez adekvatnih kolaterala, kao i da se ne dovodi sistem u zavistan odnos prema jednom potencijalnom kreditoru, već da je u pitanju metodologija.

On se složio sa Bulajićem u vezi sa ocjenom bankarskog sektora, pri čemu bi aktivnost banaka trebalo da bude veća za razvojne projekte.

Poslanik Pozitivne Crne Gore, Goran Tuponja, rekao je da budžet za narednu godinu karakteriše rast izdataka za jednu trećinu u odnosu na ovu godinu.

“Ove godine smo imali izdatke 1,5 milijardi, dok se za narednu planiraju dvije milijarde Eeura”, kazao je Tuponja.

On je rekao da Vlada često navodi druge države koje su zaduženije od Crne Gore.

“Kao da će nama od toga biti bolje”, konstatovao je Tuponja. “Za zeleni bor da se uhvatite i on bi se osušio”.

On smatra da zabrinjava rast državnog duga, pri čemu oko dvije trećine novog zaduženja ide na vraćanje starih zaduženja. Raspodaja državne imovine i zaduživanje su, kako je ocijenio, koncept na kojem Vlada funkcioniše.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Damir Šehović, ocijenio je da je prošla bila godina opomene ili otrežnjenja, ova godina stabilizacije, dok se za narednu može reći da će biti godina razvoja.

“Krećemo sa realizacijom najvažnijeg infrastrukturnog projekta, autoputa, koji je važan ne samo zbog činjenice da se konačno kreće sa obnovom infrastrukture nego i ekonomskom i finansijskom smislu”, ocijenio je Šehović.

On je, podsjećajući na parametre na kojima je pripreman budžet za narednu godinu, rekao da je predviđen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) 3,5 odsto, povećanje zaposlenosti jedan odsto u narednom srednjoročnom periodu, rast kredita 4,7 odsto i inflacija jedan odsto.

“Nećemo pogriješiti ako kažemo da je budžet projektovan na osnovu realnih makroekonomskih pokazatelja i realnih pretpostavki”, smatra Šehović.

Prema njegovim riječima, Predlog budžeta za narednu godinu čuva socijalnu komponentu i omogućava razvoj, ali ne na uštrb socijalne komponente.

On je naveo da je nivo kapitalnog budžeta za narednu godinu projektovan na devet odsto BDP-a, ili u apsolutnom iznosu na 284 miliona eura, što je 180 odsto više u odnosu na ovu godinu.

“To je jedan pokazatelj da je sačuvana razvojna komponenta”, rekao je Šehović.

On je dodao da se poboljšanje u odnosu na prethodni budžet kada se govori o razvojnoj komponenti ogleda i u državnim garancijama, koje se ovoga puta daju samo uz kolateral i samo za razvojne projekte.

“Deficit bi bez troška za autoput bio na svega 0,8 odsto BDP-a. To je najbolji pokazatelj da je Ministarstvo itekako steglo kaiš kada je riječ o neproduktivnoj potrošnji i vodilo računa da se ona smanji i zadrži samo na onom neophodnom nivou”, saopštio je Šehović.

On smatra da budžet omogućava normalno funkcionisanje svim potrošačkim jedinicama.

Nezavisni poslanik, Mladen Bojanić, kazao je da su se javne finansije sa milijardu zaduženja stavile u ruke vlade Kine. 

“Potpuno je jasno da su od sad pa u narednih 20 godina odluke vlade Kine važnije za javne finansije nego što ovdje govorimo. U svakom momentu vlada Kine može da zatraži da nam pismeno dostavi da sve pare koje su nam pozajmili odmah vratimo”, kazao je Bojanić.

On je dodao i da razumije da Vlada, nažalost, nije imala nijedan drugi način osim da sklopi jedan takav ugovor, ali se Skupština više neće pitati sa parama građana.

On je rekao da bi volio da se Vlada usaglasi sa premijerom Milo Đukanovićem, koji najavljuje krizu, a budžet “vrvi” od optimizma.

Žugić je odgovorio da je Đukanović govorio o okruženju, ali ne i o recesiji u Crnoj Gori.

“Ovaj budžet smo temeljili na bazi makroekonskih projekcija, a čvrsto vjerujem da ćemo ostvariti projektovane stope rasta”, rekao je Žugić.

On je najavio da će se baviti nedisciplinom u dijelu isplata zarada.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Rešad Adrović, ocijenio je da je budžet razvojni, jer se realizacijom izgradnje autoputa Bar-Boljare ulazi u razvojnu fazu, zbog čega je i najavio da će glasati za taj Predlog.

“Planirana stopa rasta je realna i možemo biti zadovoljni planom. U narednoj godini se očekuje i rast stranih direktnih investicija (SDI) i trebalo bi da iznose 13,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)“, podsjetio je Adrović.

On je ocijenio da se nastavlja sa mjerama štednje gdje god je to moguće, a vodilo se računa o najugroženijima u granicama mogućnosti pa su povećana sredstva za socijalna davanja.

Andrija Popović iz Liberalne partije kazao je da njegova stranka ima određene rezerve i pokušaće amandmanski da popravi Predlog budžeta potpuno shvatajući da bi pojedini budžetski korisnici htjeli više novca.

On je rekao da raduje što je budžet usmjeren na podršku kapitalnom projektu, izgradnji autoputa Bar-Boljare, ali se postavlja pitanje kakav je položaj penzionera, socijalnih slučajeva, a posebno zaposlenih u javnom sektoru.

»Da li je budžet za lične dohotke zaposlenim u zdravstvu, prosvjeti, adekvatan naporu koji svakodnevno ulažu”, pitao je Popović.

Almer Kalač iz Bošnjačke stranke (BS) smatra da je Predlog budžeta ambiciozno projektovan i ima razvojnu komponentu o čemu najbolje govori povećanje kapitalnog budžeta.

Prema njegovim riječima, smanjeno je učešće potrošnje koja nema razvojni karakter, pa su diskrecioni troškovi, uključujući troškove putovanja, smanjeni za milion i po eura.

Poslanici će o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu raspravljati i sjutra.