[ Pobjeda ]

FABRIS PORUČUJE

Nezadovoljni aktivnošću banaka

Nijesmo zadovoljni aktivnošću banaka, bez obzira na to što je privredi dato 11,1 odsto više kredita, a stanovnuštu 16,4 odsto nego u prvom kvartalu prethodne godine, kazao je u intervjuu Pobjedi viceguverner za finansijsku stabilnost i platni promet dr Nikola Fabris.

Banke su privredi u prvom kvartalu ove godine odobrile 106,8 miliona eura novih kredita, a stanovništvu 70,5 miliona.

„Lično nijesam zadovoljan nivoom kreditne aktivnosti, jer je ukupan nivo odobrenih kredita na kraju prvog kvartala ove godine niži 1,1 odsto u odnosu na kraj prethodne godine. Ipak, postoje određeni signali koji ukazuju da bismo na kraju ove godine mogli imati malu pozitivnu stopu rasta odobrenih kredita. Prije svega mislim na činjenicu da će nove banke povećati ponudu kredita, kao i na rast novoodobrenih kredita u prvom kvartalu ove godine“, smatra on.

Prema podacima iz marta došlo je do pada kamatnih stopa.

Fabris smatra da postoji prostor i za dalji pad kamatnih stopa, jer je zbog pada stope inflacije realna kamatna stopa značajno viša u odnosu na period od prije par godina.

„Značajno je viši i kamatni spred zbog pada pasivnih kamatnih stopa, a referentne kamatne stope (poput euribora) su na istorijski niskim nivoima, što snižava cijenu pribavljanja kapitala“, istakao je Fabris.

Prema njegovim riječima značajno je istaći da treba imati u vidu da Centralna zakonskom regulativom nema mogućnost regulisanja kamatnih stopa.

„CBCG jedino može reagovati ukoliko se utvrdi da visoke kamatne stope ugrožavaju finansijsku stabilnost. Imajući u vidu da je u martu došlo i do pada NPL-a (loših ili kredita koji se ne vraćaju) za 4,5 odsto u odnosu na prethodni mjesec, te ni taj uslov nije ispunjen.  Očekuje se da će povećani broj banaka, kroz povećanu konkurenciju, uticati na kretanje kamatnih stopa“, najavio je on.

Fabris je rekao da finansijska stabilnost nije ugrožena, a ključni izazovi u narednom periodu će se odnositi na sniženje nivoa loših kredita i obezbjeđenje održivosti javnog duga.

„Loši krediti imaju opadajuću tendenciju, a kreiran je i stimulativan ambijent za njihovo dalje obaranje. Takođe, u toku su razgovori i o dobijanju tehničke pomoći koja bi potpomogla ovaj proces. Iako je tendencija rasta javnog duga značajno usporena, izazov će predstavljati gradnja auto-puta. U prethodnom periodu ostvareni su značajni rezultati kada je u pitanju fiskalna konsolidacija, što su istakle i gotovo sve međunarodne institucije na nedavno održanom proljećnom zasjedanju MMF -a i Svjetske banke. Ipak, proces fiskalne konsolidacije se mora nastaviti“, rekao je on.