Žabljak
Pretežno oblačno
7.3 °C
Pljevlja
Umjereno oblačno
9.3 °C
Herceg Novi
Umjereno oblačno
17.6 °C
Nikšić
Pretežno oblačno
10.6 °C
Cetinje
Umjereno oblačno
10.9 °C
Bar
Pretežno vedro
18.0 °C
Podgorica
Pretežno oblačno
13.7 °C
Ulcinj
Pretežno vedro
13.2 °C
Kolašin
Pretežno oblačno
9.1 °C

Izoštreno

NEVERNIM TOMAMA UPRKOS 21. 05. 2013.   >>  23:40 1

NEVERNIM TOMAMA UPRKOS

Ivan Cvejić: Tomina godina

Za Srbiju je, možda, najvažnije što je Nikolić vratio predsedničku funkciju "kući", odnosno u ustavne okvire. Ipak, Nikolić se nije povukao iz dnevne politike, iako se odrekao i liderske funkcije u svojoj partiji. Njegova je uloga bila najvidljivija u kreiranju pregovaračke platforme sa Kosovom.

Pre tačno 20 godina postao je četnički vojvoda, a pre tačno godinu dana postao je predsednik Srbije. Vest da je Tomislav Nikolić pobedio na predsedničkim izborima mnogi su primili sa zebnjom, imajući u vidu jedino ovu paralelu iz prethodne rečenice. Bilo je u takvoj zebnji mnogo više licemerja nego stvarnog političkog razmišljanja, što se i potvrdilo nakon isteka prve od pet godina predsedničkog mandata, koliko je Tomislav Nikolić zaradio 20. maja prošle godine.

Niti je Nikolić uspostavio u Srbiji četnički državni poredak (ma šta to značilo), niti se Srbija pod njegovim predsedavanjem vratila u 90-te, niti je ponovo postala izolovana zemlja. Štaviše, desilo se uglavnom sve suprotno od onoga što su maja prošle godine očekivali oni koji su bili zabrinuti nad sudbinom Srbije i društva, zbog činjenice da je u predsedničku fotelju, iz trećeg pokušaja, seo nekadašnji lider ultranacionalista.

Mnogi su bili iznenađeni 20. maja prošle godine, kada je uveče saopšteno da je Nikolić pobedio. Mnogima je danima bilo važnije što je Tadić izgubio izbore, nego što je Nikolić pobedio. Ali, priča se da su sam Tadić i njegovi najbliži saradnici, znali da su poraženi već oko pet popodne, tri sata pre kraja glasanja. Svejedno, Nikolićeva pobeda već te majske večeri odredila je pravac u kojem će se srpska politika kretati narednih godinu dana, a pre svega, prelomila je dilemu ko će formirati vladu, bez obzira što je taj mučan posao potrajao još dva meseca.

I sam Nikolić je na neki način bio iznenađen svojom pobedom, iako je tim hladnim glasom i licem bez emocija, uporno govorio da iznenađenja za njega nije bilo, jer je bio uveren da će pobediti. Naime, bilo mu je potrebno mnogo da shvati da više nije opozicioni lider, već da je postao šef države i da izjave i odluke mora tome prilagoditi. Verovatno mu nije bilo ni lako da posle dve decenije opozicionog staža, sa tek godinu-godinu i po provedenih u vlasti (1998-2000, zajedno sa Miloševićevim SPS-om), preko noći promeni stil i retoriku, da za mnoge misli koje mu se vrzmaju u glavi ne dopusti da ih izrekne, jer ga u tome ograničava dužnost predsednika svih građana Srbije.

Upravo je u tih prvih nekoliko nedelja i meseci Nikolić napravio najviše grešaka i gafova, koje i danas plaća nepoverenjem koje prema njemu vlada, pre svega u regionu. Nepoverenjem u iskrenost njegovih reči da Srbija, recimo, mora u EU, da se prema pitanju Kosova mora odnositi pragmatično, da se izvinjava za zločine počinjene u ratu u Bosni...

I danas ga prate "repovi" zbog izjava iz prvih predsedničkih dana, poput one da je Vukovar srpski grad ili da u Srebrenici nije bilo genocida. Medjutim, u protekloj godini, odnosi novih srpskih vlasti sa vladama u regionu drastično su bolji nego što se to naslućivalo prvih dana Nikolićevog mandata.

Za Srbiju je, možda, najvažnije to što je Nikolić vratio predsedničku funkciju "kući", odnosno u ustavne okvire, koji joj ne pružaju naročito veliki politički prostor. Prethodnih osam godina, koliko je Boris Tadić sedeo u palati na Andrićevom vencu, obeleženo je nekom vrstom "meke" uzurpacije predsedničke funkcije, naravno, bez narušavanja Ustava, ali uz faktičko preseljenje političke moći iz ostalih grana vlasti u – predsedničku kancelariju. Tomislav Nikolić nije nastavio tu praksu, štaviše, od samog početka kao da je želeo da stavi do znanja da ga neće biti u središtu vruće političke arene, već da će svoj vrhunac političke karijere provesti na manje-više ceremonijalan i protokolaran način, kako to Ustav i propisuje.

Daleko od toga da se Nikolić povukao iz dnevne politike, iako se odrekao i liderske funkcije u svojoj partiji. Učestvuje u donošenju svih bitnih odluka, a u protekloj godini bilo ih je mnogo. Njegova uloga bila je najvidljivija u kreiranju pregovaračke platforme sa Kosovom, pa je inicijalni tekst tog dokumenta, koji je proizašao iz njegove kancelarije, uz nekoliko izmena postao kasnije zvaničan državni program o tome šta Srbija želi da postigne u pregovorima sa Prištinom.

Ruku na srce i danas Nikolić trpi brojne kritike zbog odluka, gestova i izjava, ima toga na pretek. Kritikovan je zbog toga što je podelio odlikovanja sve samim "antizapadnim" liderima, poput Čaveza (posthumno), Lukašenka, Putina, zatim liderima gotovo svih bivših sovjetskih država, od Moldavije do Uzbekistana. Kritikovan je zbog veoma učestalih sastanaka sa poglavarom SPC Irinejom, zbog izuzetno oštrog govora o Haškom tribunalu u Ujedinjenim nacijama... I njegovi najbliži saradnici često su bili "na tapetu", uglavnom zbog navodnog povišenog patriotizma (nacionalizma?) u vođenju državnih poslova... Nikolićeve izjave i dan-danas povremeno iskaču iz glavnog toka zvanične srpske politike, ali to ne remeti pomenuti glavni tok, koji je usmeren ka rešavanju kosovskog pitanja i otvaranju pregovora sa EU.

Nikolić, naime, nije jedini koji određuje glavni politički tok, već je samo jedan od političara koji u tom poslu učestvuju. A ostali su sve same jake političke ličnosti, koje osim što uvažavaju autoritet Nikolića i njegove funkcije, imaju velike ambicije i za sopstvene političke karijere. Pre svih to su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, kojima se štošta može prigovoriti, ali svakako ne i to da su "produžena ruka" šefa države. Moguće je i da generacijski faktor ima udela u sadašnjoj kompoziciji vladajuće strukture u Srbiji i u tome kako ona funkcioniše. Nikolić je, prošlogodišnjom pobedom na izborima, verovatno zadovoljio političke ambicije i nahranio sujetu, teško oštećenu učestalim porazima od Borisa Tadića i DS. Osamnaest godina mlađi Vučić i 14 godina mlađi Dačić sasvim sigurno ne dele Nikolićeve planove o privođenju političke karijere kraju, iako su i sami kao i Nikolić, već dve decenije u političkoj areni.

 

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo