Žabljak
Pretežno vedro
22.2 °C
Pljevlja
Vedro
24.6 °C
Herceg Novi
Vedro
23.0 °C
Nikšić
Vedro
20.7 °C
Cetinje
Vedro
23.2 °C
Bar
Vedro
25.3 °C
Podgorica
Vedro
24.8 °C
Ulcinj
Vedro
22.9 °C
Kolašin
Vedro
19.1 °C

Izoštreno

YUGO FOREVER 05. 06. 2013. 08:00   >>  11:06 1

YUGO FOREVER

I.Cvejić: Šumadijski kapitalizam

Onaj Šumadinac, koji je u fabrici, nedavno, šrafcigerom izgrebao tridesetak novih „fića“, želeo bi, ustvari, da se sve vrati na staro, ali da Fiat ipak ostane u Kragujevcu. Njegov bunt zbog, navodno, teških uslova na poslu i zbog toga što ne može da ode na pauzu da popuši cigaretu, ustvari je vapaj za starim vremenima kada mu je država bila poslodavac.

Još pre dve decenije većina je izabrala kapitalizam kao sistem u kojem će radije da žive i taj izbor potvrđuju iz godine u godinu. Ali, u Srbiji taj izbor kod ogromnog broja ljudi nije bio iskren, niti je to danas. Želeli su kapitalizam u svojoj zemlji, ali ne i u svom preduzeću i u svom privatnom životu. Kao da su potajno želeli sistem u kojem će postojati ogroman broj efikasnih privatnih kompanija koje stabilno pune budžet, a da sami ostanu u toplom krilu države.

Kragujevačka Zastava, koja danas više ne postoji, godinama je, u okviru privrede, bila najveći potrošač narodnog novca. Ona to više nije zato što je veliki Fiat došao (vratio se) u Kragujevac, ali opet uz pomoć značajne sume budžetskog novca, ali hajde da ne zakeramo previše! Ali kompanija koja je Kragujevac i okolinu od „doline gladi“ pretvorila u najdinamičniji i potencijalno najbogatiji region Srbije, nije dovoljno dobro mesto za rad za sve one, u čijem sećanju je i dalje živ sistem u kojem svako za sebe može da odredi radno vreme i produktivnost za platu koja je unapred utvrđena.

Zoran Đinđić je u prvim mesecima svoje vlade (2001. godine) uporno objašnjavao da je zemlja do te mere propala da je potrebno da svako radi najmanje 12 sati dnevno i tako godinama, da bi možda tek naredna generacija doživela da radi u normalnim okolnostima, u pristojno razvijenoj ekonomiji. Žrtva koju je tražio od ljudi čiji je bio premijer, očigledno je bila prevelika.

Danas, 12 godina kasnije, njegovi naslednici u vladinoj zgradi muče istu muku – kako da postignu održivost sistema u kojem je i dalje više onih koji bi da žive od budžeta, nego onih koji bi da taj budžet pune. Kako da održe sistem u kojem je već sada jednak broj zaposlenih i penzionera (oko 1,7 miliona), a približava im se i broj nezaposlenih (blizu milion). Već sada više od polovine budžeta ide na penzije i plate, a neki evropski standard je da za penzije ide oko 10 odsto budžeta.

Srpska vlada je ovih dana na velikom testu, njeni lideri traže rešenje za jednačinu s nekoliko nepoznatih, a vremena nema još mnogo. S jedne strane, veliki manjak u budžetu dovodi u pitanje redovnost penzija i plata u javnim službama, samim tim i njihovo funkcionisanje. S druge strane, nedavne promene u poreskim propisima zakrpiće tek polovinu rupe u budžetu, a novih izvora prihoda nema na vidiku. Treće, eksperti i MMF upozoravaju da nikakva gimnastika neće pomoći, ukoliko se ne smanji javna potrošnja, pa makar i kroz otpuštanja.

Uz mnogo sreće, znanja i hrabrosti, Dačićeva vlada će možda i rešiti ovaj rebus, ili će bar izaći iz alarmantne zone besparice i prezaduženosti. Ali, malo je verovatno da će uspeti da promeni i široko rasprostranjeni životni stav da samo rad u javnoj službi ili u državnom preduzeću garantuje sigurnu egzistenciju. Prema jednom istraživanju, gotovo 60 odsto mladih smatra da je samo posao u javnom sektoru siguran posao. Tragičan podatak za jednu zemlju! On govori da mladi ljudi u Srbiji nemaju gotovo nikakvu životnu ambiciju, da ih ništa ne motiviše da krenu u izazov privatnog preduzetništva, da rizikuju, da probaju da ostvare svoje snove, koje sasvim sigurno imaju.

Ekonomska kriza je učinila da je Srbija danas podeljeno društvo, ne na ideološkoj osnovi na takozvanu "prvu" i takozvanu "drugu", što je doskora bio opis konzervativne, tradicionalističke, antizapadne i, s druge strane, liberalne i proevropske Srbije. Srbija se danas deli na one koji rade kod privatnika i one koji su na ovaj ili onaj način vezani za državnu kasu.

Jaz između ove dve Srbije sve je dublji i preti da krajnje opasno polarizuje društvo. Na jednoj strani su oni koji nemaju, iako naporno rade i za nemaštinu krive one druge, koji žive od budžeta koji se puni novcem od poreza. I ovi drugi nemaju, ali ne dovode u pitanje važnost posla koji obavljaju i za koji sa puno prava dobijaju platu iz budžeta.

Blizu je granica posle koje će za svoj težak život okriviti jedni druge, a to će biti opasna zabluda u koju su dovedeni ne svojom krivicom. 

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo