Žabljak
Vedro
24.4 °C
Pljevlja
Vedro
29.9 °C
Herceg Novi
Vedro
30.5 °C
Nikšić
Vedro
26.9 °C
Cetinje
Vedro
27.8 °C
Bar
Vedro
30.4 °C
Podgorica
Vedro
32.2 °C
Ulcinj
Vedro
29.6 °C
Kolašin
Vedro
27.8 °C

Izoštreno

ZAGREB I BEOGRAD 26. 06. 2013. 08:00   >>  08:00 2

ZAGREB I BEOGRAD

I.Cvejić: Politika čistih računa

U Tadićevoj politici prema Zagrebu, nije bilo ničega sadržajnog, niti konkretnog. O tome svjedoči dugačak spisak otvorenih pitanja između Hrvatske i Srbije koji je Tadić nasledio i prosledio. Sadašnji akteri u Beogradu i u Zagrebu pristupaju jedni drugima s mnogo manje žara i emocija, ali s mnogo više ambicije da reše međusobne probleme.

Treba verovati šefici hrvatske diplomatije Vesni Pusić kada kaže da Hrvatska i Srbija nikada kao sada nisu imale tako intenzivnu, operativnu saradnju u rešavanju konkretnih pitanja. Odmerena i iskusna, a u politici i diplomatiji umerena, Vesna Pusić nije slučajno ili olako dala ovako decidnu ocenu tradicionalno osetljivih odnosa Hrvatske i Srbije.

Boravila je u Beogradu prošle nedelje, odgovorivši tako na posetu partnera iz Vlade Srbije Aleksandra Vučića (oboje su prvi potpredsednici vlade) od 29. aprila. U Zagreb će na put narednih dana i predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Ivica Dačić, kako bi prisustvovali slavlju povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

U poslednje vreme učestalo je kretanje političara iz Beograda, uz Savu, do Zagreba i njihovih kolega, nizvodno do ušća u Dunav, pa se tako više ne može govoriti o tome da su odnosi Beograda i Zagreba "na ledu". Ruku na srce, bili su "na ledu", ispostaviće se uglavnom zbog međusobnog "ispipavanja" novih vladajućih garnitura u Beogradu i u Zagrebu, koje su svesne da je reč o, istovremeno, najvažnijim ali i najosetljivijim odnosima u susedstvu.

Bilo je burno donedavno. Tek što je izabran, predsednik Srbije Nikolić dao je nekoliko tvrdih izjava koje su u Zagrebu, ali ne samo u Zagrebu, uključile alarme da se toliko poželjna regionalna saradnja može zaustaviti i unazaditi. Usledilo je oslobađanje generala Gotovine i Markača u Hagu, praćeno opštenarodnim veseljem širom Hrvatske, što je odnose dve zemlje ponovo stavilo na čekanje. Da ne bude da je sve već idilično, nova prilika za zahlađenje odnosa je već tu, za mesec dana, kada će operacija "Oluja" u Hrvatskoj biti obeležena kao najveći nacionalni praznik, a u Srbiji će biti služeni parastosi, a političari će govoriti o nekažnjenom genocidu.

Početak avgusta i obeležavanje "Oluje" već je postala negativna konstanta hrvatsko-srpskih odnosa i u tome ne treba očekivati bilo kakvu promenu ni u narednim decenijama. Ali, za dve vlade to ne bi trebalo da bude izgovor da ukupne odnose povedu nizbrdo. To nije ni realno, jer socijaldemokratska vlada u Zagrebu i konzervatino-socijalističko-liberalni kabinet u Beogradu pokazuju visok stepen pragmatizma u građenju međusobnih odnosa da bi dopustili da upadnu u klopku i postanu zarobljenici teškog nasleđa iz nedavne istorije.

Da se vratimo na trenutak na ocenu Vesne Pusić o nikad intenzivnijoj saradnji dve vlade. Pa kakva je onda bila do sada, prethodnih godina? Očigledno nedovoljno dobra, iako je u javnosti trebalo da izgleda da su odnosi u regionu gotovo idilični, posebno na liniji Beograd-Zagreb. Nedavno je jedan iskusni novinski urednik, u privatnom razgovoru, po inerciji odao priznanje Borisu Tadiću na tome da je zaslužan za podizanje odnosa u regiji i proces pomirenja među nekada zaraćenim državama. Vreme je pokazalo da je reč o najobičnijoj floskuli, koju smo godinama slušali, možda i izgovarali, jer kada se racionalno pogleda kakvo je Tadićevo lidersko nasleđe po pitanju odnosa sa susedima, nema ničega osim isprazne "vanjštine", bez konkretnog sadržaja. Štaviše, može se dokazivati da je regionalna politika Tadićeve vlade unazadila odnose među susedima!

Odnose sa Crnom Gorom Tadićeva vlada dovela je je na najniži stepen u novijoj istoriji. Kosovsko pitanje nije se pomerilo sa višegodišnje mrtve tačke, povremeno praćeno oružanim incidentima na kosovskom severu. U odnosima sa BiH, Tadićeva vlada igrala je sve vreme dvostruku igru – deklarativne podrške celovitosti BiH, uz istovremeno kuraženje svog banjalučkog partnera Dodika da tu istu celovitost neprekidno dovodi u pitanje. Stavivši kosovsko pitanje u centar svoje spoljne politike, Tadićeva i Jeremićeva diplomatija bojkotovala je sve regionalne inicijative i organizacije, stavljajući Srbiju u samoizolaciju.

Što se tiče odnosa sa Hrvatskom, na površini je sve izgledalo idilično. Česti susreti Tadića i Josipovića, neretko u neformalnoj atmosferi, na Jadranu ili na Kalemegdanu, trebalo je da šalju poruku o tome da su Srbija i Hrvatska, dve najveće zemlje zapadnog Balkana, konačno ostavile burnu prošlost iza sebe i da grade zajedničku budućnost, šta li…

Ti susreti su, naročito iz beogradske perspektive, bili neka vrsta osvežavanja sećanja na zlatne osamdesete, kada se iz Beograda u Zagreb i obratno odlazilo na žurke ili na koncerte novotalasnih bendova. Tadić nije shvatio da kod Hrvata "ne pali" koketiranje sa jugonostalgijom (u Beogradu je Josipoviću poklonio knjigu koja govori o tome, a on Tadiću knjigu o Vukovaru), niti taktika "više od ljubaznosti, manje od flerta", koju je primenjivao prema Jadranki Kosor, niti udvaranje širokom pučanstvu izjavom "Svakog jutra budim se sa Severinom".

U njegovoj politici prema Zagrebu, dakle, nije bilo ničega sadržajnog, niti konkretnog, o čemu najbolje govori činjenica da je današnji spisak otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske gotovo identičan spisku koji je Tadić nasledio preuzevši predsednički mandat daleke 2004. Pritom, na taj spisak dodata je kontratužba protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Sadašnji akteri u Beogradu i u Zagrebu pristupaju jedni drugima s mnogo manje žara i emocija, ali s mnogo više ambicije da reše međusobne probleme. Od 1. jula, Srbija će dobiti još jednu, četvrtu članicu EU na svojoj granici i to je samo po sebi dovoljno ubedljivo da vladu u Beogradu natera da se prema Hrvatskoj postavi pragmatično, a ne emotivno, uvažavajući činjenicu da je sused napredniji i razvijeniji, ali ne i arogantan. Pragmatičnost Zagreba prema Srbiji, njegovo članstvo u EU i obećanja da će podržavati Srbiju u hodu ka EU, može biti samo povoljna okolnost za Beograd, nikako razlog za ljubomoru i sujetu, što ovdašnja vlada mora da prepozna, kako bi po prvi put postavila odnose dve zemlje na racionalne osnove. 

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo