Žabljak
Pretežno vedro
7.4 °C
Pljevlja
9
11.5 °C
Herceg Novi
Vedro
18.7 °C
Nikšić
Vedro
12.1 °C
Cetinje
Vedro
9.0 °C
Bar
Vedro
19.0 °C
Podgorica
Vedro
18.7 °C
Ulcinj
Malo oblačno
17.6 °C
Kolašin
Vedro
6.2 °C

Izoštreno

21.MAJ (3) 23. 05. 2018. 11:19   >>  11:44 5

21.MAJ (3)

B.Vojičić: Koštuničine “žute trake”

„Ako je Koštunica posebno zainteresovan da ljudima sa crnogorskim nacionalnim predznakom u Srbiji obezbijedi pravo na izjašnjavanje o ovom pitanju, ima jednostavan izbor, da organizuje referendum u Srbiji”, poručio je Đukanović srpskom premijeru.

Taman što je Venecijanska komisija počela da razmatra crnogorski zakon o referendumu, srpska vlada je prikupila spiskove Crnogorca koji žive u Srbiji uz zahtjev da imaju pravo da glasaju na referendumu“. Taj spisak, sa 264.805 imena, srpski premijer Koštunica odnio je (16.jun 2005) u Brisel i predao evropskim zvaničnicima Solani i Renu. Pošto je odmah bilo jasno o čemu se tu radi, Koštuničin savjetnik za politička pitanja, Miša Đurković, dva dana potom, objelodanio je da niko ne prebrojava Crnogorce. Prema pisanju Blica on je izjavio da je „ovo prvi put da je međunarodnim zvaničnicima konkretno, i dokumentovano prikazano postojanje tolikog broja ljudi kojima crnogorska vlast odriče pravo odlučivanja o sopstvenoj sudbini“.

Da se radi o miješanju zvanične Srbije u referendumski proces, upozorio je crnogorski premijer Milo Đukanović: Koštunica je ovim potezom potvrdio ono što je mislio da je prošlost, pokazujući je da Crnu Goru tretira kao Šumadiju. Istovremeno je crnogorski predsjednik Filip Vujanović uputio pismo Borisu Tadiću u kome je izrazio ogorčenje Koštuničinim potezom, uz očekivanja da Tadić neće podržati nacionalne spiskove i neodgovoran i iritirajući Koštuničin potez. Tadić je, međutim, uzvratio da smatra da svi građani Crne Gore treba da imaju pravo da glasaju na referendumu o državnom statusu te republike, naglasivši da se zalaže za očuvanje državne zajednice jer je to najbolji put za ulazak u Evropsku uniju. Tadić se založio da Beograd i Podgorica direktno komuniciraju a ne preko Brisela.

Novinar „Vremena“ Miloš Vasić pozabavio se Koštuničinim spiskom tekstom „Biciklisti, spremite se“ (Vreme, 23.jun 2005). Kaže da je pravi problem pitanje: kako je Koštunica došao do spiska od tih 264.805 lica?: „’Legalistički’ ispravna ili ne, tužna analogija nameće se sama po sebi: nekako slično ovom najnovijem potezu našeg premijera  Koštunice izgledale su i pripreme za čuveni Miloševićev referendum o ’kulturnoj autonomiji’ Srba u Hrvatskoj. ’Srbi svi i svuda’, kako se onda govorilo. Srbi ili Crnogorci, svejedno; važno je da glasaju tamo gde nemaju prebivalište i tamo gde ne plaćaju poreze, a sve radi ’državnog razloga’ koji se – ovako ili onako – svodi na Veliku Srbiju. Ova priča ima dva ugla. Jedan je principijelan; drugi je besprincipijelan. Naime, jedan stručnjak za ustavno pravo trebalo bi da vodi računa o nekim osnovnim principima moderne parlamentarne demokratije.Na primer, da nema oporezivanja bez predstavljenosti; i obrnuto – da se ne može plaćati porez jednoj državi, a glasati u drugoj. O prebivalištu i da ne govorimo. To što u nekim državama i ’dijaspora’ može da glasa, samo po sebi je moralni i politički skandal.Dopunska sramota je sistematsko mešanje političke kategorije kakva je državljanstvo sa etičkom kategorijom kakva je nacionalna pripadnost, a to se radi svako malo. I tu smo već došli do besprincipijelnosti.”

Premijer Đukanović ocijenio je da Koštunica koordinira pokušaje opstrukcije crnogorskog referenduma, izražavajući uvjerenje da EU neće odstupiti od dotadašnjih standarda koji se tiču izbornog prava: „Ako je Koštunica posebno zainteresovan da ljudima sa crnogorskim nacionalnim predznakom u Srbiji obezbijedi pravo na izjašnjavanje o ovom pitanju, ima jednostavan izbor, da organizuje referendum u Srbiji”. Solana je tada imenovao slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka za posrednika u pregovorima i glavnog predstavnika EU u procesu praćenja i oblikovanja referendumske kampanje.

Venecijanska komisija  je  16.  decembra 2005. usvojila Izveštaj kojim ocjenjuje da je crnogorski Zakon o referendumu usklađen sa evropskim standardima. Osnovne preporuke Komisije: da se zadrži cenzus izlaznosti od 50 odsto biračkog tijela, da crnogorski građani koji žive u Srbiji ne mogu da glasaju na referendumu i poziv vlastima i opoziciji da se dogovore o potrebnoj većini za odluku o državnom statusu.

Boris  Tadić, predsednik Srbije,  izjavio  je  da  odluka  o  nezavisnosti  Crne  Gore  "ne  može  da  bude ubedljiva ukoliko za nju ne bude ubedljiva većina" i upozirio je da "veoma mali broj građana može na referendumu doneti odluku kojom bi bila razgrađena međunarodno priznata država." Očito je da se radilo o pokušaju Vlade Srbije da se, "preseljenjem" glasačkog kontigenta iz Srbije u Crnu Goru, spriječi crnogorsku nezavisnost. Naime, ukupno biračko tijelo u Crnoj Gori broji 450.000 birača i jasno je da bi se sa dodatnih 263.000 birača ishod referenduma doveo u pitanje. Predsjednik Srbije Boris Tadić i predsjednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ocijenili su postupak premijera "opravdanim i legitimnim".

EPILOG KOŠTUNIČINE PRIČE: Naučni savjetnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu,dr Kosta Nikolić,  u knjizi “Vojislav Koštunica – jedna karijera” (Komitet pravnika za ljudska prava-YUCOM, Beograd,2006): piše da je  Koštunica bio ubijeđen da će referendum u Crnoj Gori propasti. A kad se desilo obrnuto, odbio je da službeno prizna plebiscit. Evo izvoda: “Kada je referendum ipak raspisan, Vojislav Koštunica se zalagao da neophodna, “prirodna” većina za izglasavanje nezavisnosti bude 50% od upisanih birača. Takođe, Koštunica je bio uvjeren da referendum neće uspjeti:“Verujem da će referendum u Crnoj Gori propasti, jer će se građani izjasniti, uprkos svim kampanjama koje se vode, za opstanak državne zajednice”.

Savjetnici Vojislava Koštunice davali su poseban ton referendumskom procesu. Tako je Slobodan Samarđić govorio o savezu vlasti u Crnoj Gori i Albanaca koji je bio uperen protiv Beograda: “Ne radi se tu samo o zaštiti manjine, čime maše crnogorska vlast već nekoliko godina, već o tome da ona u Albancima ima saveznika u strategiji otcepljenja. I crnogorska vlast i albanska manjina u Crnoj Gori žele da se oslobode Beograda i tu je njihovo savezništvo”.

Službeni Beograd odbio je i da prije održavanja referenduma prihvati dijalog sa Crnom Gorom o odnosima dvije republike u budućnosti,već se i dalje insistiralo na tome da je za nezavisnost neophodna većina od 50% upisanih birača. Pojedini predstavnici izvršne vlasti u Srbiji često su plasirali tezu da je krajnji cilj crnogorske nezavisnosti, u stvari, ujedinjenje sa Kosovom.

Referendum na kome se odlučivalo o državnom statusu Crne Gore održan je 21. maja 2006. godine i završen je pobedom bloka za nezavisnost, koji je dobio 55,5% glasova. Razočaranje i ljutnja Vojislava Koštunice takvim ishodom bili su više nego uočljivi, a bilo je očigledno i da se Srbija uopšte nije pripremila za takav ishod referenduma. Koštunica je samo izjavio da se srpska vlada neće izjašnjavati dok se u Crnoj Gori formalno ne okonča referendumska procedura. Vojislav Koštunica nije želeo da komentariše preliminarne rezultate crnogorskog referenduma, a poručio je da je odmah po završetku glasanja uočena “ozbiljna” neregularnost: “Sada je prenagljeno davatibilo kakve ocene, setimo se koliko su se na parlamentarnim izborima nedavno u Italiji čekali dugo rezultati. U našem slučaju, u pitanju je budućnost države”. 

Izjavio je i da je Vlada Srbije, posle objavljivanja konačnih rezultata, iznetiširi stav i plan o daljim koracima koje će preduzeti i da će Srbija u potpunosti poštovati konačan rezultat referenduma u Crnoj Gori: “Srbija je u potpunosti poštovati konačan rezultat referenduma u Crnoj Gori, ali reč je o važnom procesu i jasno je da ne sme da bude sumnje u njegov zvanični rezultat. I Evropska unija i mi saglasni smo da je svaki glas bitan, pa ćemo zbog toga sačekati da se sve procedure u vezi sa referendumom budu ispoštovane. Moram da kažem da smatram da je po završetku glasanja u Crnoj Gori ozbiljno narušen prethodni tok referendumskog procesa, zbog iznošenja rezultata dve NVO samo 45 minuta posle zatvaranja birališta”.

Vlada Srbije je odbila da službeno prihvati ishod plebiscita, već je samo njegov rezultat “konstatovan”. Koštunica je 2. juna odbio i posredovanje Evropske unije prirazdruživanju Srbije i Crne Gore. Tako je odsustvo smisla za prihvatanje realnosti još jednom prevladalo kod Vojislava Koštunice. Na kraju su SAD i Ruska Federacija, i to neposredno pre odlaska Vojislava Koštunice u službenu posetu Rusiji, priznale nezavisnost Crne Gore.”

Nastavlja se...

Komentari 5

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo