Žabljak
Umjereno oblačno
11.9 °C
Pljevlja
Vedro
15.8 °C
Herceg Novi
Pretežno vedro
23.0 °C
Nikšić
Vedro
19.6 °C
Cetinje
Pretežno vedro
28.8 °C
Bar
Vedro
21.3 °C
Podgorica
Vedro
24.6 °C
Ulcinj
Vedro
21.3 °C
Kolašin
Malo oblačno
12.5 °C

Izoštreno

18. 02. 2013. 09:57   >>  10:17 13

Ivan Cvejić: Srbija – društvo konfuzije

Društvena debata o pitanjima u kojima Srbija "luta" gotovo da i ne postoji. U krizi identiteta, ako debate negde i ima, ubrzo se svodi na nivo dnevne politike i strančarenja.

Sretenje se u Srbiji obeležava već 12 godina kao centralni državni praznik, ali i ovog 15. februara, kao prethodnih 11, televizijske stanice ne mogu da pronadju više od dvoje-troje ljudi na ulici koji mogu precizno da kažu zašto se praznuje. I danas TV-dnevnici tog dana liče na obrazovni program – uz poduže podsećanje na 15. februar 1804. i 1835, tu i tamo pomene se gde su državni rukovodioci položili vence i održali slovo.

Sretenje je možda jedini datum iz istorije Srbije oko kojeg je relativno lako postignuta saglasnost da zavredjuje da se proglasi Danom državnosti. Te 2001. kada je zakonom proglašen za državni praznik, pa i danas, gotovo da nema rezervi prema "zaslugama" ovog datuma, niti glasova koji tvrde da je za narodno praznovanje podesniji, možda, bio neki drugi datum. Njegovo "dvojstvo" čini ga u tom smislu neupitnim. Obeležava se kao sećanje na 1804. godinu kada su Karadjordje i ustanici podigli Prvi srpski ustanak i na 1835. kada je moderna Srbija dobila prvi Ustav.  

Medjutim, ni izbliza Sretenje nije u narodu doseglo onu slavu i poštovanje, koju je, recimo, imao u bivšoj Jugoslaviji 29. novembar. Za sada, većina gradjana Srbije zadovoljna je što je 15. februar, evo već nekolike godine, neradan dan. Možda je i to dovoljno za početak.

Možda će tradicija praznovanja Sretenja uskoro i da se zapati u Srbiji, ali to neće značiti da su njeni gradjani otklonili dileme oko nekih temeljnih pitanja takozvanog nacionalnog identiteta. Ako se gleda samo politička, tačnije, stranačka ravan, tu dileme nema i Srbija može da se predstavi kao zemlja u kojoj je postignut stabilan konsenzus da je Evropska unija strateško ishodište. Antievropske partije u Srbiji su ili iščezle (Srpska radikalna stranka), ili su u tom stavu potpuno usamljene, poput Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.

Ukoliko, medjutim, sidjemo s političke scene i krenemo "u narod", ući ćemo u društvo konfuznih ljudi, koji nemaju jasne odgovore na pitanja na koja stabilna društva imaju odgovore već vekovima. Zapad ili nešto drugo? Treba li crkva da učestvuje u važnim državnim poslovima? Otvaraju li se vrata povratku monarhije? Ko baštini antifašističku borbu? Ćirilica ili latinica? Gde je granica ove zemlje?

Nove vlasti u Srbiji, a pre svih Srpska napredna stranka, učinile su dosta da pojačaju ove dileme, a ne da pomognu njihovom razrešenju. Kritičari novih vlasti, čini se, nemaju mnogo toga da zamere glavnom toku politike koju zastupa vlada, jer je on usmeren ka ubrzanju evropskog puta i borbi protiv kriminala, pre svega, uz pokušaje da se ekonomija koliko-toliko podigne. Ali, zamerki ima mnogo na ono što je naizgled periferno, ali ipak utiče na društveni život.

Recimo, zamerano je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću na suviše čestim sastancima s vrhom Srpske pravoslavne crkve, naročito uoči donošenja važnih političkih odluka. Nedavno je zabeleženo da su Nikolić i patrijarh Irinej imali čak dva sastanka u samo 24 sata. Iako se razgovaralo različitim povodima, frekvencija je impozantna za državu koja važi za sekularnu.

Patrijarhovi dolasci u predsedničku palatu na Andrićevom vencu, možda češći nego što bi bilo uobičajeno u sekularnim državama, očigledno su dali za pravo poglavaru SPC da u nekoliko navrata izrekne čisto političke, pa čak i državničke poruke. Najglasnije je zazvonila ona o tome da Srbiji EU i ne treba, ukoliko uslov bude odricanje od Kosova, pa makar Srbi živeli "teško i mukotrpno", kako su i živeli vekovima u svojoj istoriji.

Pa i ona da bi Srbiji možda bolje bilo da ima "kralja ili cara" nego republiku! Rekao je to pred premijerom Srbije Dačićem, koji je na to reagovao šeretski, rekavši da se to njega ne tiče, jer je premijer, a to može da bude i u monarhiji, a da zbog ove izjave patrijarha treba da se zabrine Predsednik države, jer može da ostane bez posla.

Bila šala ili ne, ovakvo koketiranje s restauracijom monarhije u Srbiji moglo bi da preraste u nešto ozbiljnije, imajući u vidu da nedavno prenošenje tela poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra drugog iz Amerike u Srbiju i predstojeća sahrana u mauzoleju Karadjordjevića na Oplencu (krajem maja), neminovno oživljava rojalistički sentiment kod jednog dela stanovništva. Jedan od najbližih Nikolićevih saradnika u predsedničkom kabinetu, profesor Oliver Antić, po sopstvenim rečima – monarhista, kaže da je sadašnji predsednik Srbije "neka vrsta zamene za kralja", da ima objediniteljsku ulogu i da priprema teren da postane logično da Srbija jednog dana ponovo postane monarhija.

Nikad se ne zna. Uvodjenje monarhije ima stabilno nisku podršku u Srbiji, od sedam do 15 odsto izmedju 2000. i 2006, ili po procenama 15 do 20 odsto poslednjih godina. Ali to može postati lako prijemčiva ideja u siromašnom, konfuznom društvu, koje gubi poverenje u tradicionalne republikanske ustanove, a naročito u političke lidere i njihove partije, kakvo je upravo danas društvo u Srbiji.

Društvena debata o ovim i drugim pitanjima u kojima Srbija "luta" gotovo da i ne postoji. I onde gde je ima, ubrzo se svodi na nivo dnevne politike i strančarenja i tako ulazi u ćorsokak. Postaće, moguće, ozbiljna onog trenutka kada se krene u raspravu o budućem Ustavu Srbije, jer je sadašnji, po mišljenju i stručnjaka i gotovo svih relevantnih političkih partija postao tesan čak i za ono što je Srbija danas, a kamoli za ono što bi trebalo da postane.

Komentari 13

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo