Žabljak
Pretežno vedro
3.4 °C
Pljevlja
Vedro
3.3 °C
Herceg Novi
Vedro
12.8 °C
Nikšić
Vedro
7.1 °C
Cetinje
Pretežno vedro
17.1 °C
Bar
Vedro
14.5 °C
Podgorica
Vedro
10.2 °C
Ulcinj
Vedro
11.3 °C
Kolašin
Vedro
2.2 °C

Izoštreno

22. 04. 2013. 08:00   >>  08:04 9

Ivan Cvejić: Ušivanje kosovskog džepa

Nedavnim briselskim sporazumom premijera Srbije i Kosova Dačića i Tačija srušene su dugogodišnje težnje o nepromenljivosti stanja na severu Kosova. Biće, naravno, mitinga, blokada, odbijanja, zaklinjanja... Medjutim, trajanje tog otpora treba meriti periodom u kojem će biznis-smutljivci i profesionalne patriote shvatiti da je džep na severu Kosova zašiven.

 

 Veliki trud, novac i vreme uložili su Srbi sa severa Kosova poslednjih 14 godina da se tu gde jesu ništa ne promeni. Ugradili su u taj projekat i mnoge poslovne i političke ambicije, jer se protekom vremena i održanjem statusa quo stvarao utisak da je ta nepromenljivost za koju se zalažu i ostvarena.

Godinama su za to imali i podršku iz Beograda, nekada strastvenu i iskrenu kao za vreme vlada Vojislava Koštunice, a nekada manje srdačnu i otvorenu, ali jednako delatnu, kao za mandata Borisa Tadića. Kako su prolazile godine jačao je glas severnokosovskih Srba, a njihov politički uticaj gotovo do visina koje može da dosegne jedino državna vlast. Takve uzlete pothranjivala je nejasna državna politika, koja je s tim područjem imala takođe velike ambicije, koje su se kretale i do podele Kosova, po liniji koju su ocrtavale četiri opštine na kosovskom severu.

Svaka od tih računica tragično je gubila iz vida da je čitavo Kosovo, a posebno njegov severni deo, mahom naseljen Srbima, još od 1999.  veliko privremeno rešenje, pod međunarodnom upravom, za koje se tek čeka konačni dogovor. Stvari su ubrzane proglašenjem kosovske nezavisnosti 2008, ali Beograd i ljudi na severu su tek tada pojačali svoj napor na očuvanju "nepromenljivosti", doživljavajući taj otpor kao još jače guranje noge u vrata koja se zatvaraju.


 
  

Nedavnim briselskim sporazumom premijera Srbije i Kosova Dačića i Tačija srušene su te dugogodišnje težnje o nepromenljivosti stanja na severu Kosova. Tome je prethodio drugi obrt i to u zvaničnoj politici Beograda u pogledu Kosova, koja se s bavljenja teritorijom, okrenula bavljenju ljudima koji na toj teritoriji žive.

Mogu li Srbi na severu Kosova da prihvate taj obrt? Mogu li da objasne drugima da ne žele rešenje koje se bavi ljudima, a ne teritorijom? Kakva je to teritorija koja je važnija od ljudi koji je naseljavaju?

Šta god da se izreklo o severu Kosova poslednjih 14 godina, reč je ipak tek o "džepu" nastalom nakon ratnog sukoba u kojem u suštini nema sistema i vlasti, dakle nema ničeg dugoročnog što bi ljudima donelo stabilnost i osećaj pripadnosti tom prostoru. Gledali smo takve "džepove", nažalost, nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji – u Cazinskoj krajini, u Baranji, u Vukovaru, u okolini Brčkog... I za svakog od njih nađeno je kompromisno rešenje i dan-danas ljudi tamo žive, u manje ili više uređenom ambijentu.

A dok su bili "džepovi", bili su voljeni od švercera, preprodavaca, kriminalaca, velikih biznismena koji su preko tih balkanskih "of-šor" crnih rupa završavali velike poslove, ali žureći pritom, jer su znali da taj poreski raj neće trajati večno. I voljeni, naravno, od patriotskih demagoga, koji su  opstanak takvih enklava izjednačavali s opstankom čitave nacije.

Svega toga bilo je u Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, na kosovskom severu proteklih godina, naravno, daleko od toga da su svi koji tamo žive u takvim poslovima učestvovali. Međutim, svi su bili neka vrsta talaca onih koji su odlučivali o "unutrašnjem uređenju" svog "džepa" i o njegovom međunarodnom statusu.


  

Sever Kosova je godinama bio ekonomski najprivilegovanije područje Srbije. PDV koji je u Srbiji uveden 1. januara 2005, u Mitrovici i okolini počeo je da se primenjuje skoro sedam godina kasnije, tek septembra 2011. Tada su počele da se naplaćuju i akcize na benzin i alkohol. Sedam godina su, dakle, bila otvorena vrata za milionske marifetluke svake vrste. Na stranu što su naftni baroni iz Leposavića prodavali daleko najjeftiniji benzin u regionu, sever Kosova je bio Meka za tranzitne poslove, u kojima se uvozna roba navodno vozila na Kosovo (bez carina i PDV-a razume se), a potom vraćala u Srbiju i donosila vlasnicima enorman ekstra-profit. Najčešće su, ipak putovali samo papiri. Da ne idemo u druge poslovne sfere, kojih je po prirodi "džepnog" ambijenta moralo da bude – narkotici, nafta, oružje, cigarete, ljudi...

Ono što čeka Srbe na severu Kosova nije, dakle, ništa novo niti bolno. Čeka ih uvođenje u sistem, bio to i sistem države Kosovo koju oni ne priznaju. Imaće do te mere široka autonomna ovlašćenja o kojima mnogi drugi na Balkanu, a i dalje, mogu samo da sanjaju. Nema sumnje da će se tome opirati i, takodje, nema sumje da će taj otpor imati vid svih dosadašnjih – mitinzi, blokade, odbijanje, zaklinjanje...

Medjutim, trajanje tog otpora treba meriti periodom u kojem će biznis-smutljivci i profesionalne patriote shvatiti da je džep na severu Kosova zašiven. Tek od tog momenta sever Kosova neće biti samo teritorija, već teritorija na kojoj žive ljudi.

 

Komentari 9

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo