NATO INTEGRACIJE

NATO: Potrebna veća podrška građana i jača borba protiv korupcije

Crnogorska Vlada mora se ozbiljno posvetiti rastu podrške za ulazak u NATO, ocijenio je predsjednik Projekta tranzicionih demokratija Brus Džekson, navodeći da i pored određenih pomaka još mora dosta da se radi na borbi protiv korupcije.

,,Crna Gora nije lošija nego što su bile Rumunija ili Bugarska prije ulaska u NATO, ali svake godine se postavljaju sve veći kriterijumi, a najbitniji, za zvaničnu Podgoricu su povećanje podrške članstvu i veća borba protiv korupcije i organizovanog kriminala”, rekao je Džekson u intervjuu agenciji MINA.

Džekson sada radi na ubrzanju integracija država zapadnog Balkana u Evropsku uniju i NATO. Upitan zbog čega je podrška građana za učlanjenje u Alijansu u Crnoj Gori konstatno na nivou oko 30 odsto, Džekson je kazao da je to zbog toga jer građani još ne vjeruju u taj savez.

„U Mađarskoj je podrška za članstvo, godinu prije ulaska u NATO, bila oko 30 odsto, ali u trenutku samog učlanjenja bila je oko 75 odsto“, dodao je on.

Džekson je ocijenio da će podrška za članstvo porasti kada građani shvate da će Crna Gora stvarno postati dio NATO saveza, navodeći da se Vlada mora ozbiljno posvetiti rastu te podrške.

„Treba se posvetiti tome kao kada je kampanja za izbore, morate komunicirati sa svim djelovima društva, takođe u tome treba da učestvuju i zvaničnici NATO-a, koji će da drže predavanja u školama i na fakultetima“, naveo je on i podjetio da iz Alijanse žele podršku građana više od 50 odsto prije ulaska u savez.

Džekson je pojasnio da Crna Gora treba da odluči o članstvu, tek kada dobije pozivnicu za ulazak u Sjeverno-atlantski pakt.

„Čitav proces, od dobijanja pozivnice, do formalnog članstva, traje oko dvije godine, ali u suštini kada dobijete poziv već ste u NATO-u“, rekao je on.

Odgovarajući na pitanje da li odluku o članstvu treba donijeti na referendumu ili u Skupštini, Džekson je kazao da je to unutrašnja stvar Crne Gore, ocjenjujući da je referendum skup. On je kazao da je većina članica ratifikovala poziv za članstvo u parlamentu, „ i niko se nije žalio da je pogriješio“.

Džekson smatra da je greška posmatrati evropske i evroatlantske integracije kao odvojene procese. On je kazao da postoje određeni izuzeci, podsjećajući da je Finska izabrala da bude u Uniji ali nije član NATO-a, dok u slučaju Norveške situacija obrnuta.

„Ali za balkanske države je situacija jasna, ili ste član EU i NATO, ili nijednog od ta dva saveza“, naveo je Džekson.

„Crnoj Gori će pomoći i činjenica da će dio reformi koje su potrebne za ulazaka u Uniji, već biti urađene zbog članstva u NATO-u, i to će ubrzati stvari“, kazao je Džekson.

Govoreći o benefitima koje donose članstvo u Alijansi i Uniji, Džekson je kazao da će Litvanija, koja je u oba saveza, za 25 godina imati prihod po glavi stanovnika kao Njemačka.

„Kada se član NATO-a, troškovi odbrane su mnogo manji, i sve radite zajedno sa 27 članica i saveznika, što je velika stvar, a članstvo u EU i NATO utrostročiće prihode građana, to je iskustvo svih zemalja koje su prošle taj put“, rekao je on.

Upitan da li će NATO praviti svoju bazu u Crnoj Gori, Džekson je rekao da se to teško može očekivati zbog ekonomske krize.