LIPKA ZA PORTAL

Neke zemlje vještački usporavaju CG ka EU

Realan je i ostvariv cilj crnogorskog predsjednika, Mila Đukanovića, da do kraja njegovog mandata 2023. godine, Crna Gora završi pristupne pregovore i bude spremna za pridruženje Evropskoj uniji (EU), smatra bivši slovački ambasador u Podgorici i predsjednik Republičke referendumske komisije, František Lipka.

Navodeći da bi se taj proces mogao okončati i prije 2023. godine, Lipka je u intervjuu za Portal RTCG rekao kako Crna Gora nije zarobljena država, dok je, ocjenjujući tok pregovora sa EU, rekao da zvanična Podgorica pregovara tempom koji joj odobrava Evropska unija.

"Nažalost, proces pristupnih pregovora je vještački usporavan od strane nekih zemalja članica. A tu Crna Gora ne može ništa, mada ima potencijal da u pregovorima napreduje mnogo brže“, rekao je Lipka.

Komentarišući bojkot parlamenta, Lipka kaže da je on samo pojačao podjele u opoziciji, oslabio njen uticaj u društvu i prouzrokovao loše izborne rezultate opozicionih partija.

Crna Gora je obilježila 12 godina od obnove nezavisnosti. Kako danas vidite Crnu Goru nakon referenduma?

„Prošlo je 12 godina od istorijskog referenduma. A 12 godina u životu jedne države nije mnogo. To je veoma kratak period. Međutim, Crna Gora je taj kratak period iskoristila veoma dobro, i to se vidi na svakom koraku, na  međunarodnom i unutrašnjem planu. Odmah nakon obnove nezavisnosti Crna Gora je postala član svih relevantnih međunarodnih organizacija, UN-a, OBES-a, Savjeta Evrope, Svjetske trgovinske organizacije. Postala je, što je najvažnije, članica NATO-a i uspješno pregovara s EU. Sa 30 otvorenih i dva zatvorena poglavlja Crna Gora je predvodnik evropskih integracija na Zapadnom Balkanu. Crna Gora je od obnavljanja nezavisnosti ostvarila i veliki napredak na unutrašnjem planu. Uspijela je da održi političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost i multietnički sklad. U zemlju su ušle  velike strane investicije. Bio je povećan BDP, bile su povećane plate i penzije. Bio je povećan životni standard građana. Veoma su važne i pozitivne promjene u svakodnevnom životu građana, koje se vide na svakom koraku. A šta je najvažnije - promijenila se i društvena svijest, svijest građana, ljudi su postali odgovorniji, svjesniji da njihova budućnost zavisi prije svega od njih. Ja sam bio početkom 90–tih godina ambasador u bivšoj Jugoslaviji, a u Jugoslaviju i Crnu Goru sam dolazio i prije toga i sjećam se kako je izgledala Crna Gora prije referenduma. Crna Gora je danas jedno veliko gradilište, na svakom koraku se vide nove zgrade, nove ulice, novi putevi, nastavlja se gradnja prvog auto-puta. Promijenjena je slika gradova. Sjećam se Podgorice – molim da se ne uvrijede Podgoričani – koja je ličila na provincijski grad, danas je to moderan evropski grad. Crna Gora je napravila ogroman napredak, mogla bi vjerovatno i mnogo veći, ali je Evropu pogodila velika finasijska kriza. Da nije bilo finansijske krize, Crna Gora bi danas mnogo bolje stajala“.

Vjerujete li, i koliko je po vama izvjesno, da će Crna Gora biti članica Evopske unije do 2025. godine?

“Novi predsjednik Crne Gore Milo Đukanović je već najavio da će u saradnji sa vladom raditi na tome da Crna Gora završi pristupne pregovore  i da bude spremna za pridruženje do kraja njegovog mandata, dakle do 2023. godine. Mislim da taj cilj je realan, ostvariv, čak bi se mogao ostvariti i ranije. Međutim, pridruženje Crne Gore Uniji ne zavisi samo od ispunjenja uslova, već i od političke volje država članica. Unija je već kao indikativni datum proširenja Unije, odnosno pridruženja Crne Gore i Srbije, odredila  2025. godinu. Ovaj datum, kad govorimo o Crnoj Gori, je takođe realan i ostvariv. Međutim, ni situacija u Uniji nije jednostavna, EU se suočava sa mnogim izazovima koji zahtijevaju unutrašnju reformu. Sigurno ste primijetili da predsjednik Francuske, Emanuel Makron, predlaže da se prvo završi unutrašnja reforma Unije i tek onda da se nastavi proces proširenja. Ovo nije nova ideja. Ova dilema je postojala i onda kad se pripremalo veliko proširenje za deset zemalja. Onda je bila donešena odluka da ta dva procesa nijesu kontradiktorna i da mogu da se nastavljaju paralelno. Vjerujem da će slična odluka biti donešena i u ovom razdoblju i da će Crna Gora postati članica EU u horizontu 2025. godine. Međutim, želim da naglasim da datum pridruženja nije tako važan kao što se misli. Važno je da se Crna Gora dobro pripremi na ulazak u Uniju, da preuzme standarde Unije u svim oblastima života države i da podigne životni standard građana”.

Kakva je dinamika pregovora Crne Gore i EU? Da li se proces usporeno odvija?

„Crna Gora pregovara tempom koji njoj odobrava Evropska unija. Nažalost, proces pristupnih pregovora je vještački usporavan od strane nekih zemalja članica. A tu Crna Gora ne može ništa, mada ima potencijal da u pregovorima napreduje mnogo brže. Otvaranje i zatvaranje poglavlje ne zavisi samo od Crne Gore. Taj proces funkcioniše tako da Evropska komisija odredi kriterijume za otvaranje ili zatvaranje poglavlja, a pravila su takva da, ako zemlja ispuni kriterijume, EK bi automatski morala da poglavlje otvori ili zatvori To je tako na papiru, međutim u praksi se to ne dešava baš tako,  jer znam da je Crna Gora u prošlosti više puta ispunila sve uslove za otvaranje ili zatvaranje nekih poglavlja, ali nije dobila zeleno svjetlo od nekih država članica. Neke zemlje su rekle da ne treba da proces proširenja napreduje tako brzo. Međutim, u slučaju Crne Gore ja sam optimista. Vjerujem da će zemlje članice EU pravedno ocijeniti napore i rezultate Crne Gore i - slobodan sam da kažem – i njene ’zasluge’ za održavanje procesa proširenja na Zapadnom Balkanu. Slobodan sam čak da kažem da je proces proširenja na Zapadnom Balkanu ostao živ zahvaljujući napretku Crne Gore, jer proces bez tekućih pregovora bi bio mrtvo slovo na papiru. Ako ni jedna zemlja ne vodi pristupne pregovore, taj proces je mrtvo slovo na papiru. Proces postoji na papiru, ali ne u praksi, u životu. Međutim, ako barem jedna zemlja vodi pristupne pregovore, time taj proces proširenja održava u životu.  Crna Gora je taj proces dugo sama održavala u životu, sada ga održava i Srbija“.

Dio opozicije i dalje bojkotuje rad parlamenta. Kakvu poruku imate za njih?

“Iskreno rečeno ne razumijem zašto opozicija, bojkotujući parlament, radi protiv interesa svoje domovine i u korist svoje štete. Lideri opozicije kažu da parlament bojkotuju, jer ne priznaju rezultate parlamentarnih izbora, međutim nijesu im mrske plate koje primaju na osnovu tih ‘nepriznatih’ izbora. Njihovi uslovi za povratak u parlament su sudski epilog ‘pokušaja terorizma’ na dan izbora i određivanje datuma prevremenih parlamentarnih izbora. Ni jedan od ovih razloga ne pije vodu. Suđenje za ‘pokušaj terorizma’ na dan izbora se približava kraju. Sve međunarodne institucije - OEBS, EU, Savjet Evrope - su konstatovali da su izbori bili regularni i priznali su njihove rezultate. A da ne govorim o tome da je opozicija,  ishitreno proglasivši 16. oktobra uveće svoju izbornu pobjedu, de facto priznala rezultate tih izbora. Država, dakle parlament, vlada, institucije  sistema , privreda - funkcionišu bez obzira na bojkot parlamenta od strane nekih partija. Naravno, bojkot parlamenta stvara određene probleme – zbog njega nijesu bile u izbornu legislativu implementirane sve preporuke OEBS-a, a sada postoji prijetnja da se blokira rad Sudskog savjeta.  Međutim, ni to ne može biti razlog za prijevremene izbore. A to je jasno i opoziciji. Više puta sam čuo da opozicija računa na to da Evropskoj uniji će   smetati dugotrajni bojkot parlamenta i da će na kraju izvršiti snažan pritisak na vladu da napravi opoziciji ustupke po pitanju prijevremenih izbora.  Mislim da se opozicija još jednom preračunala - bojkot traje već osamnaest  mjeseci, a Evropska unija i dalje respektuje osnovno demokratsko pravilo da se poštuju rezultati regularnih i opšte priznatih izbora.

Šta je opozicija dobila bojkotom parlamenta?

“Opozicija je bojkotom parlamenta željela paralizovati institucije sistema i zapravo je paralizovala sebe. Sama sebe lišila je mogućnosti da u parlamentu i preko parlamenta utiče na pripravu nove legislative i na čitav niz odluka koje su važne i za njihove članove, birače, simpatizere. Bojkot parlamenta je pojačao podjele u opoziciji, oslabio njen uticaj u društvu i to sve je prouzrokovalo loše izborne rezultate opozicijonih partija i to sve njima stvara lošu startnu poziciju za buduće izbore. Baš me zanima kako će opozicija izaći iz ove klopke“.

Često se u javnosti govori o zarobljenosti crnogorskih institucija. Da li je Crna Gora zarobljena država?

„Ne vidim ništa što bi govorilo u prilog teze da je Crna Gora zarobljena država“.

Igor PEJOVIĆ