ZVANIČNOM BERLINU

Ne smeta im vojna saradnja Srbije i Rusije

Zvanični Berlin traži od Beograda da normalizuje odnose sa Prištinom, da to okonča pravno obavezujućim sporazumom, ali ne i da prizna Kosovo, pišu Novosti.

Za njemačku vladu saradnja Srbije sa Moskvom nije u koliziji sa težnjom ka članstvu u EU, a politika vojne neutralnosti je prihvatljiva, navodi ovaj list.

Ovi stavovi navode se u odgovorima vlade u Berlinu na 31 pitanje koje su postavili poslanici Ljevice u Bundestagu, jedine parlamentarne stranke čiji se političari protive nezavisnosti Kosova i širenju NATO. 

Više pitanja odnosilo se na vojnu saradnju Srbije sa Rusijom, a u odgovorima kabineta navodi se i da usmjerenje Srbije ka EU nije u suprotnosti sa saradnjom Beograda i Moskve, pa čak ni kada je ta saradnja vojna. 

Za njemačku vladu odnosi Beograda i Prištine trebalo bi da se temelje na pregovaračkom okviru koji je Srbija potpisala u januaru 2014, a koji zahtijeva da do kraja pregovora sa EU dođe do "sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova u formi pravno obavezujućeg dokumenta", ali ne zahtijeva "priznavanje od strane Srbije". 

Poslanica Sevim Dagdelen, koja je i članica Odbora Bundestaga za spoljne poslove, međutim, ovakve stavove Brisela i Berlina za "Novosti" tumači kao "faktičko primoravanje" Srbije da prizna Kosovo ukoliko želi da pristupi EU. 

"NATO, protivljenje Rusiji i priznavanje Kosova, kao uslov za ulazak Srbije u EU, jesu kršenje zakona i samo će stvoriti novu destabilizaciju na Balkanu. Bezbjednost u Evropi moguće je graditi samo sa Rusijom, a ne radeći protiv nje. Građani Srbije velikom većinom protive se članstvu u NATO. Skandalozno je to što EU hoće još jednom da pogazi osnovna demokratska načela", ocjenjuje Dagdelen. 

Ljevicu je zanimalo i kako na poziciju Srbije utiče Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) koji je Beograd prije godinu dana zaključio sa NATO, a iz vlade im je odgovoreno da ovaj dokument ne govori ništa o eventualnom budućem članstvu u Alijansi, niti se kosi sa vojnom neutralnošću Srbije. 

Među zahtjevima njemačke vlade je i da Srbija, kao kandidat za članstvo u Uniji, sve više usklađuje svoju spoljnu i bezbjednosnu politiku sa Briselom. Iz Berlina poručuju i da nemaju nikakva saznanja o stradanju srpskih diplomata u Libiji, što je takođe bilo jedno od pitanja.