Б.Б. [ Национална географија ]

03. 02. 2023. 23:27   >>  13:40

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО

Глобално загријавање може довести до брже мутације гљивица

Нова студија Медицинскoг факултета Универзитета Дјук у САД открива да глобално загријевање може довести до мутација гљивица много брзо, па тиме и потенцијално већих шанси за развој болести.

Нова студија коју је спровео Медицински факултет Универзитета Дјук, открива како глобално загријевање може да утиче на гљивицу Цриптоцоццус денеоформанс, тјерајући је да промијени своје адаптивне одговоре. Другим ријечима, њихове генетске промјене до којих долази након излагања већим температурама могу да доведу до много брже еволуције и потенцијално већих шанси за развој болести.

Молекуларни биолог Азија Гуса и њене колеге су приликом проучавања поменуте гљивице посматрали како она реагује на температурне промјене у лабораторијским условима. И открили да оваква врста стреса на њих утиче тако што значајно мијења њихову структуру гена. Након 800 генерација гљивица узгајаних у оваквим условима, стопа мутација је постала пет пута већа.

Стога су своју пажњу усмјерили на три најактивнија покретна елемента унутар гена - Т1, Тцн12 и Цнл1. Начин на који су се кретали сугерише на то да би они могли да промијене начин на који су гени кодирани, а самим тим и да појачају отпорност на љекове. Ипак, треба напоменути да за сада није сасвим јасно који би крајњи резултат ове појачане активности био. Стога, да би провјерили своје хипотезе они су извршили тестирања и на мишевима и испоставило се да је ативност покретних елемената код њих била још већа.

"Сва три елемента су се активирала у геному гљивице у року од само 10 дана након инфекције мишева. Ови елементи вјероватно доприносе прилагођавању на животну средину и током инфекције", објаснила је Гуса.

Ипак, став научника је да како ова истраживања још увијек нијесу спроведена на људима нико не може са сигурношћу да тврди како би се елементи понашали у нашим тијелима. Поред тога, споре гљивица су веће од вируса тако да уз додатне мјере опреза оне и даље највјероватније не би могле да нанесу превелику штету здравом човјеку.

Резултати истраживања су објављени у часопису ПНАС.