Лука Влаисављевић

15. 11. 2022. 06:48   >>  08:58

НАЈАВА МУНДИЈАЛА ГРУПА Ф

Белгија - Посљедња страница генерације која је обећавала много

Каква је само концетрација талента, фудбалске класе, елеганције, свега лијепог што фудбал као спорт пружа била у белгијској репрезентацији прије десетак година.

На свим позицијама играчи из најјачих европских лига, у најјачим тимовима, спремних да експлодирају. Очекивало се, тврдило се да је то репрезентација која ће да влада суверено у наредном периоду, без премца на европском и свјетском нивоу.

Десетак година касније, витрине Краљевске белгијске фудбалске федерације у улици Ру де Брисел 480 су и даље празне. Једно треће мјесто са Мундијала у Русији, јесте успјех за већину репрезентација, али са оваквим потенцијалом једноставно је поражавајуће.

Еден Азар, Венсан Компани, Муса Дембеле, Кевин Де Брујне, Ромелу Лукаку, Дрис Мертенс, Аксел Витсел, Тибо Куртоа, Јан Вертоген, Тоби Алдервил, Маруан Фелаини, Томас Меније, Дивок Ориги...плејада фудбалера која је преузела репрезентацију након што иста није успјела да оде на ЕУРО у Украјини и Пољској.

Индивидуално сви су се остварили, имали сјајне каријере, неки били најбољи на својим позицијама у неком тренутку, али репрезентација „црвених ђавола“ није знала да уновчи капитал са којим је располагала.

Када се погледају кључне утакмице осим невјероватног пораза од Велса 2016. године, нема пуно тога да се замјери игри Белгијанаца.

Већ 2014. године одлазе на Мундијал у Бразилу, први након 12 година, убједљиво славе у све три утакмице групне фазе, избацају добру селекцију САД-а и у четвртфиналу их минималним резултатом избаца са турнира Аргентина (која је након тога ишла до финала) голом Гонзала Игуаина.

Двије године касније је услиједио шокантан пораз од Велса у четвртфиналу, у мечу гдје су били апсолутни фаворити, али се на крају нису показали на терену.

У Русији силовити у групи, па шок и невјерица са Јапаном, у 54. минуту су изгледали безнадежно, на кољенима, губили 2:0, а онда у великом стилу до краја мече преокренули на 3:2.

Потом избацили Бразил и угасили још једну наду Нејмара и друштва, који су у Русији изгледали спремни за искупљење за четири године раније.

И онда та полуфинална утакмица са Француком. Ентоан Гризман је извео корнер, Самуел Умтити је побјегао Алрдервилду и Витселу и са прве стативе спровео лопту у мрежу.

Тај гол је ријешио путника у финале, а Белгијанцима је за ујтеху остало да су добили Енглезе у борби за треће мјесто, други пут на том турниру јер су славили и у групној фази против „Гордог Албиона“.

Пресликани сценарио на ЕУРО 2020. Демонстрација силе у групној фази са све три побједе, па избацивање тада актуелних шампиона Португала, и онда меч са Италијом у четвртфиналу.

У првом дијелу меча, пуцали си Белгијанци из свих оружја, Де Брујне два пута, Лукаку јендом, али је Донарума све скинио. И онда шок, два гола, прво Бареле па чиста инспирација Лоренца Инсињеа за 0:2.

Кад је Лукаку смањио до полувремена на 1:2 из пенала, изгледало је да „црвени ђаволи“ и даље имају наду. Али нико није могао да савлада италијанског голмана.

Најближи је био управо Лукаку, али је несрећним тајмингом са два метра пропустио колосалну прилику.

И тако када се све стави на папир и погледају укупан утисак са турнира и елиминације, стварно се може рећи да је фалило спортске среће па да прича о оваквој генерацији има бар два трофеја са великих такмичења.

Плаши и инфериорност од Холандије, сад већ по правилу се губе утакмице од првог сусједа, а примјер су утакмице Лиге нација, у којој су „Лале“ на гостујућем терену славиле са чак 1:4, да би побједу однијели и кући 1:0.

Повјерење на селекторској функцији и даље је високо код шпанског тенера Роберта Мартинеза, који је направио сјајан тим (Тијери Анри, између осталих).

У јавности гледају да што ниже спусте притисак и очекивања, нико више титулу не помиње, већ се сада прича о четвртфиналу као реално добром утиску са турнира, „па ако буде нешто више“.

Управо то више је у суштини прва помисао сваког навијача Белгије, јер би била велика штета да ова генерација, гдје су многи на свом посљедњем Свјетском првенству не оде скроз до краја.

КЉУЧНИ ИГРАЧ – КЕВИН ДЕ БРУЈНЕ

Како описати фудбалера који све ради на терену перфектно, који је прва звијезда најјаче енглеске екипе у задњих 10 година, који, да је Манчестер Сити остао прибранији и прошао даље Реал Мадрид, сада би сигурно имао Златну лопту у рукама.

„Риђокоси Пеле“ како је надимак момка из Дронгена (градић у округу Гента), је често описиван као један од набољих фудбалера свијета, и једна од најбољих везних фудбалера...свих времена.

Лакоћа са којом налази пукотине сваке одбране, за савршен пас, или шут ка голу, дјелују тако просто, а опет показују генија.

Најбоље је своју игру сублимирао у својојо аутобиографији назова „Нек буде једноставно“.

Он ће поред себе имати такође надареног Јурија Тилеманса, који би слободно могао да буде „posterboy“ за класичну осмицу. Фудбалер Лестера је у сјајној форми, и највјероватније ће од љета носити дрес неког од највећих европских клубова.

Проблеми за Мартинеза настају у нападу, јер Ромелу Лукаку већ дуже вријеме вуче неке повреде и питање је у каквом ће стању да буде пред почетак турнира.

Дивок Ориги је тек на једном голу за Милан (главни кривац је феноменални Оливије Жиру) у 12 мечева, а увијек остаје могућност да Мартинез „сакрије нападача“, па проба да гурне Едена Азара, или његовог брата Торгена, а као једно од рјешења се намеће и Шарл Де Кетелар којем то није природна позиција.

Еден Азар примјерице, који је до скоро биo прва звијезда и најскупље појачање Реал Мадрида свих времена, поодавно је ван форме, што исто оставља питања Мартинезу, евентуално да да шансу Жеремију Докуу, који и iма  тек 20 година и сјајан сет дриблинга, али је изгубио мјесто у стартних 11 Рена.

Мартинез форсира игру са тројицом позади, два wingback-a, двојицом у везном реду, па двојицом испред који имају слободу кретања ка крилу, и наравно нападачем (3-4-2-1 формација која у нападу више личи на 3-4-3).

Мартинез не форсира високи пресинг, већ чека противника на средни терена гдје онда креће пресинг, у којем два играча позади покривају простор иза бекова у тренуцима када ови крену у агресивнији повратак посједа, и евентуално у напад.

„Икс факор“ репрезентације би могао да буде фудалер Брајтона Леандро Тросар, који је у сјајној форми ове сезоне Премијер лиге, и један од најзаслужнијих за високу позицију „Галебова“ на табели.

На голу је једна од најбољих голмана планете Тибо Куртуа.  

Белгија има све оно што јој је потребно да буде свјетски првак, а већини фудбалера ће управо ово бити посљедња шанса