Друштво

[ Љиљана Вукотић, Радио ЦГ ]

25. 09. 2022. 07:25   >>  07:29

ЗОРАН ПРЕДИН ЗА РЦГ

Рурално на крилима национализма је безобразно опасна ствар

У Ђеновићима је недавно промовисан роман „Монголске мрље“ словеначког аутора Зорана Предина. На простору бивше Југославије Предин је познат као рок музичар и текстописац ,вођа легендарног састава "Лачни Франц" који је широм Југославије био популаран 80-тих година прошлог вијека.

Писао је музику за филм, телевизују и позориште, али је препознат и као интелектуалац са јасним политичким ставовима. Роман "Монголске мрље" објавила је београдска Геопоетика, а читаоцима у Црној Гори представио га је, поред аутора, књижевник и новинар Балша Брковић.

Откуд рок музичар у књижевности и зашто је књижевна форма у 21. вијеку постала ново поље слободе за музичара бунтовника са краја 20. вијека –говорио је за емисију Kултурна панорама на Радију Црне Горе.

РЦГ: Представљајући роман „Монголске мрље“ казали сте да сте почели да пишете јер вам је литература дала више слободе у односу на текстове пјесама које изводите као музичар. Kако то објашњавате?

- Глазба се једноставно промијенила на такав начин да је све мање пјесама које носе поруку. Моје пјесме су, по узору на моје узоре, носиле поруке које су хтјеле промијенити свијет на боље...биле су провокативне, са црним хумором или еротиком, што је била навика из 80-тих година када смо на тај начин провлачили неке забрањенне политичке теме. У задње вријеме та нека новокомпонована политичка коректност у Словенији, офарбана у некакав неокатолицизам, је поништила поруке у пјесмама. И онда сам у једном тренутку схватио да морам отворит неки нови прозор да се надишем свјежег зрака и да те неке нове мисли са којима сам хтио наставити као кантаутор, да их претворим у писање -  најприје кратких прича, а сада овог романа.

Данас је бунт присутнији на интернету, ја кажем да је Дзони Рот нобог времена сада Асанж. Плашим се да ће се и на интернету појавити нека глобална цензура која ће уништавати слободу мисли. Мени се , пак, литература учинила још увијек довољно слободна, да се препустим писању и мислим да сам добро почео.

РЦГ: Појам политичке коректности обиљежио је почетак 21. вијека. Апсурдно је да су се истовремено неке слободе на које смо навикли у 20. вијеку, нарочито у умјетности, изгубиле?

Да, сви се питамо како се то догодило... Плашим се да се свијет кроз интернет технологију промијенио на начин да су власници медија и капитала успјели одгојити генерације којима неке ствари на које смо ми навикли - њима не недостају, јер и не знају за њих. Рецимо бонтон или неки урбани садражаји које сада једе рурално. Рурално је данас на крилима национализма постало безобразно опасна ствар! Поготово у маркетингом одгојеним генерацијама гдје се слика свијет без проблема, или им се нуде непријатељи, како би одгојили некритичне бираче. Нуди се све и нема потребе да се размишља, количина неписмених и полуписмених се повећава из године у годину. И ту пада основна идеја демократије, да је то власт већине. Ако је већина таква каква је, онда имамо велике проблеме. Можда је сада тренутак да се помогне демократији.

Мој предлог је био нпр. да се забрани анонимно коментарисање на интернету. Ако хоће неко да коментарише мора се потписати именом и презименом и сносити одговорност за своје ријечи.

Умјесто тога анонимни коментари су постали оруђе за ширење мржње и лажних вијести. Друга ствар је да би на изборима сви кандидати морали доказати да нијесу били у неком кривичном поступку, на крају морали би доказати своју писменост, да су способни разумјети законе који се доносе у парламенту, чак ни тест интелигенције не би био лоша идеја, или пак да сваки члан парламента мора завршити факултет.

Али, нама у парламенту сједе полуписмени основношколци који онда одлучују о врло захтјевним садржајима, то је стварност коју сада живимо.

РЦГ: Вјерујете ли да ће доћи до тог преокрета, односно модификације система?

- Нема друге, него да вјерујем. Сад је већ толико провидно да се неке ствари догађају за које бисмо се некад кладили да се никада неће догодити. Ја мислим да се сада морамо вратити на ниво цивилног друштва. Цивилно друштво, не странке, не идеологије. Цивилно друштво може изборит нове услове и нови договор. Може промијенити уставе које смо написали прије 30 година.

Мислим да околности као сто су промјена климе или ковид који је разоткрио пуно проблема, можда могу покренути бираче који нијесу били заинтересовани, да сада увиде ста је битно за будућност своју и своје дјеце.                    

РЦГ: 80-их година сте због неких стихова и пјесама били цензурисани и означени као сепаратиста, а након распада велике Југославије сте добродошли у свим дјеловима те бивше државе. Kако то објашњавате?

-Ја сам увијек био сепаратиста једино од глупости, и то сам још увијек. Глупост је унивезрзални проблем и најјача снага која повезује народе и народности. Мислим да је ствар у томе што се нијесам мијењао од 1979. до данас, увијек сам био опозиција свакој власти у смислу размишљања властитом главом, нијесам се никада препустио размишљању како би било угодно заступати неке страначке интересе.

Некакав бачицан став сваког ствараоца јесте да преиспитује свијет око себе, да увијек поставља питања и постане критика друства у позитивном или негативном смислу. Тај став је за праву умјетност основни аксиом. Без тога не иде.

РЦГ:  Доста путујете по државам региона, како вама из Словеније која је дуго у ЕУ , изгледа овај остатак региона. Да ли смо ми жртве неког глобалног договора или смо сами криви што нам није боље?

-Мислим да свега има помало.Јако ми је драго да сам радо виђен гост у земљама бивше државе и свуда се понашам као гост. Не коментаришем јавно политичке прилике или неке афере јер је то ствар људи који су држављани тих земаља. Ја у њима само тражим сродне душе. Сродне душе смо ми, сви људи који размишљамо својом главом и покушавамо на неком наднационалном нивоу створити медиј пријатељства који се уздиже далеко изнад националностуи или неких тренутно модерних идеја које се намећу са стране маркетинга и капитала.

Свако мора у својој кући направити ред и једино што можеш јесте да учис од других. Ситуација у државама бивше Југе је донијела сазнање да је можда требало остати у некој лабавој економској конфедерацији. Јер након свих ових искустава колико смо сви посебно крхки према свијету, чини ми се да ће нове генерације дефиниствно доћи до сазнања да је много боље бити пријатељ са сусједом него да се распирује било каква мржња како би се неке идеологије одржале на власти у име наводних националних интереса. Гладан желудац нема националност. Мислим да ће нас у том смислу ускоро повезати брже и боље него било која идеилогија.

РЦГ: Kолико у том смислу може направити умјетност, књижевност и музика, све ово чиме се Ви бавите. На промоцију књиге „Монголске мрље“ дошли су ваши пријатељи из Дубровника, Сарајева, Подгорице... Очигледно је да успјешно повезујете људе.

- Да, то је нешто што сродне душе свих узраста и националности са овх простора простио имају, то су антене на тој валовној дужини, то је јасно. Мислим да ће тога бити све више и ми ћемо се кроз „ослобођене територије“ повезивати и створити ново друштво које ће бити способно да нас повеже на најбољи начин.

РЦГ: Да се још мало вратимо вашој књизи. Радња у роману „Монголске мрље“ се одвија паралелно у два временска раздобља - једна прича је смјештена у турско доба, прије пет вјекова, а радња друге је у савременој Словенији. Зашто сте се одлучили за такав приступ?

- Одлука какав роман написати била је првенствео да буде читљиво, да не буде досадно и да носи поруку. Послужио сам се писањем на нацин фимског језика. Радио сам пуно музике за филм и науцио тај језик, који те тјера да окренес страницу књиге. Основна порука је да је нечија националност задња ствар која је битна у животу.

Kарактери и осјећаји људи из 16. стољећа нијесу ништа другачији од оних из 21. стољећа. Неовисно  о технолоском напретку ту се нијсемо баш пуно промијенили. Зло и завист су исте снаге као прије пар стољећа, љубимо се и волимо на исти начин...те људске ствари су наш прозор у квалитетан живот и племените осјећаје. Идеју за двије приче ми је дао роман „Мајстор и маргарита“, узор о обнављању обитељи ми је био роман „Сто година самоће“, али то је само на прву лопту, када сам створио суверене ликове они су сами даље исплели причу .

Ту је још пуно неких ствари које спомињем на промоцијама. За неког је то штуро писање, али ја сам желио да читалац и сам са својом маштом учествује у грађењу лика и да у томе ужива. Мени је јако битан ритам и зато сам највећи дио описивања радио кроз разговор, кроз дијалог. Тако да сам тај принцип задржао и у сљедећем роману и мислим да ми добро иде.

РЦГ: Хоцете ли нам открити која је тема новог романа?

- Тешко је у једној или неколико реченица објаснитии, али могу рећи да сам још оштрији, још црњи, још апсурднији, како бих стао на барикаду правовремено, да у читаоцу пробудим жељу да се активира у смислу цивилног друштва.

РЦГ: Да вам је неко прије 30 година рекао да ћете у 2022. години објављивати књиге, а не албуме, да ли бисте му повјеровали?

- Не бих, морам признати. Али осјећам се врло ок, још ћу објавити пар албума, имам добрих идеја. Имам, надам се, још неких 20 година живота. То је задња четвртина у којој не желим губити вријеме на безначајне ствари. Стваралаштво, као кантаутор и као писац то је на првом мјесту. Понављам често флоскулу која заправо то није, а то је да кажем да најбоље тек долази!

 

 

 

 

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије