[ M.M.Љ. ]

06. 12. 2022. 11:13   >>  11:10

НВО СЕКТОР

"31. година од гранатирања Дубровника: Процесуирати ратне злочинце"

Процесуирање одговорних за ратне злочине је обавеза државе према домаћем и међународном праву, задатак у процесу приступања ЕУ и морални дуг према жртвама. Ти су саопштиле Акција за људска права (ХРА), Центар за грађанско образовање (ЦГО) и Доцумента које су подсјетиле да је прије 31 годину, 6. децембра 1991. године, Југословенска народна армија (ЈНА) извршила најтеже гранатирање Дубровника за вријеме агресије коју је водила од 1. октобра 1991. до 31. маја 1992. године против Републике Хрватске.

Како напомињу, највећи број припадника ЈНА, преко 7.000, који су учествовали у нападу на Дубровник, био је из Црне Горе.

“У нападу је била ангажована и посебна јединица црногорског МУП-а. Суочавање с овом срамном епизодом из блиске прошлости је неопходно да би се увидјеле заблуде и спријечило да се исто понови”, наводи се у саопштењу.

„Ратна операција Дубровник била је по чињењу освајачки, рушилачки и пљачкашки поход на Републику Хрватску“, записали су о учешћу Црне Горе у рату против Хрватске историчари Шербо Растодер и Новак Аџић у тексту о учешћу Црне Горе у рату против Хрватске.

„Радило се о неправедном, освајачком рату против Хрватске, у којем се Црна Гора осрамотила, јер се упрегла у политику ЈНА и Слободана Милошевића“, рекао је Никола Самарџић, министар вањских послова Социјалистичке Републике Црне Горе у вријеме напада на Дубровник, у свједочењу на суђењу генералу Павлу Стругару пред Хашким трибуналом.

Тог 6. децембра 1991. године, 19 људи је изгубило живот, а повријеђено је и рањено њих 60. Више стотина граната испаљено је на старо градско језгро, заштићено као свјетска културна баштина УНЕСЦО-а. Шест зграда је сасвим уништено, више њих оштећено, као и главна улица Страдун. Стари град је изложен артиљеријском нападу дуже од десет и по часова. Унутар његових зидина погинули су Паво Урбан (23 године) и Тончи Скочко (18), док су три особе тешко рањене.

Међународни кривични суд за бившу Југославију (Хашки трибунал) је због злочина извршених приликом противправног гранатирања Дубровника 6. децембра 1991. осудио генерала-пуковника ЈНА Павла Стругара, на седам и по година затвора и адмирала Миодрага Јокића, на седам година затвора. Адмирал Јокић је признао кривицу и осуђен је по командној одговорности за поступке својих потчињених, али је став тужиоца био да није издао наређење за гранатирање.

Он се истог дана извинио за напад Дубровчанима и хрватском министру, изразивши жаљење због жртава и оштећења. За напад на Дубровник је био оптужен и капетан ЈНА Владимир Ковачевић – Рамбо, из Никшића, али је Хашки трибунал одустао од тога да му суди због његове неспособности за суђење. Касније је и суд у Београду, гдје Ковачевић има пребивалиште, против њега одбацио оптужницу.

“Хашко Тужилаштво се бавило само гранатирањем Старог града 6. децембра 1991. године, а не и другим злочинима извршеним од стране припадника ЈНА, током свих шест мјесеци освајања ширег дубровачког подручја”, наводи се у саопштењу.

За све то вријеме је страдало 116 цивила, погинуло 194 хрватских бораца и 165 припадника ЈНА из Црне Горе, 443 особе су заточене у логорима Морињ (Црна Гора) и Билећа (БиХ) у нечовјечним условима, прогнано је 33.000 људи, уништен 2071 стамбени објекат и систематски опљачкана приватна и јавна добра, град Дубровник је 138 дана био без струје и воде, а и у поморској и ваздушној блокади. Ти подаци указују на извршење бројних ратних злочина.

“Међутим, Црна Гора је до сад процесуирала и казнила само четворицу који су учествовали у злостављању заробљеника у логору ЈНА у Морињу, на територији Црне Горе. Црногорско државно тужилаштво има обавезу да самоиницијативно процесуира злочине који су почињени током рата у Хрватској и на томе треба да сарађује са хрватским државним одвјетништвом”, навели су из НВО

Према посљедњим информацијама добијеним од Жупанијског суда у Сплиту, против бивших војних старешина ЈНА из Србије и Црне Горе, који се пред тим судом терете за ратне злочине на дубровачком ратишту, расписане су потјернице. У Хрватској су оптужени: Јеврем Цокић, Миле Ружиновски, Павле Стругар, Миодраг Јокић, Бранко Станковић, Обрад Вичић, Радован Комар, Владимир Ковачевић, Милан Зец и Зоран Гвозденовић. Миодраг Јокић је преминуо у октобру ове године.

“Како Србија и Црна Гора немају обавезу да изруче Хрватској своје држављане по оптужбама за ратне злочине, нејасно је зашто хрватско правосуђе ове предмете није доставило Србији и Црној Гори ради процесуирања”, наводи се у саопштењу.