[ Мина/М.Л.Б. ]

03. 01. 2023. 14:00   >>  13:57

НВО ЈУВЕНТАС АПЕЛУЈЕ

Повећати број услуга и евидентирати бескућнике

У Црној Гори изостаје институционални одговор на проблем бескућништва, оцијенили су из невладине организације (НВО) Јувентас и поручили да треба повећати број пружалаца услуга намијењених бескућницима.

Марија Радовић из Јувентаса казала је агенцији МИНА да у Црној Гори тренутно постоје два лиценцирана пружаоца услуге за особе које су бескућници.

Како је појаснила, ријеч је о Дому старих Рисан, који може обезбиједити смјештај, и Јувентасу који пружа услугу подршка за живот у заједници – свратиште.

„Свратиште је услуга која не подразумијева смјештај, односно преноћиште, већ се кориснику обезбјеђује бесплатан ручак, услуга туширања, прања и сушења одјеће, донирање одјеће и обуће“, прецизирала је Радовић.

Она је додала да Јувентас, уз то, пружа и бесплатна савјетовања са социјалним радником, психологом, здравственим радником, правним савјетником и сарадницима у социјалној инклузији.

„Поред наведених, нема других доступних услуга намијењених искључиво особама које су бескућници, а које могу одговорити на њихове потребе“, рекла је Радовић.

Она је казала да посебно забрињава непостојање привременог смјештаја у различитим градовима државе како би се обезбиједила географска покривеност.

Како је навела, особи која је бескућник потребно је поред смјештаја, пружити подршку која ће бити прилагођена њеним потребама и планирана заједно са њом, а пружана на бази поштовања, сарадње и разумијевања комплексности ситуације у којој се најчешће налази.

„Поред смјештаја, оброка, одјеће, важно је постојање квалитетне психосоцијалне подршке и помоћ у повезивању са различитим институцијама система ради остваривања права, а све у зависности од индивидуалних потреба“, рекла је Радовић.

Она је казала да се у Црној Гори не води се евиденција о броју особа које су бескућници, тако да је тешко и оквирно говорити колики је тај број.

Потребна евиденција бескућника

Како је навела, вођење евиденције помогло би у креирању реалније слике о проблему бескућништва и допринијело би квалитетнијем планирању услуга које би особама које су бескућници унаприједиле квалитет живота.

Радовић је казала да, колико год друштво било свјесно или несвјесно бескућништва као проблема који је евидентно присутан у сваком граду Црне Горе, важно је примијетити да се тој теми чешће разговара и извјештава.

„Сигурно да сви срећемо особе које су бескућници у нашим градовима, па је онда важније питање да ли смо као друштво свјесни недостатка сервиса подршке и прилагођених услуга које изостају“, рекла је Радовић.

Она је навела да важећи Закон о социјалној и дјечјој заштити у члану четири, као особе које се посебно штите у остваривању циљева социјалне и дјечје заштите, препознаје одрасле и старе који су бескућници.

Како је додала, исти закон дефинише да је бескућник особа која нема адресу становања, борави на јавним или другим мјестима која нијесу намијењена за становање и нема средстава којима би могло да подмири потребу становања.

„Закон препознаје особе које су бескућници као категорију лица која остварују право на одређена материјална давања и услуге из те области, али у пракси изостаје вођење евиденције и постојање услуга које би одговориле на њихове потребе и пружиле адекватно збрињавање, посебно у случајевима потребе за хитним поступањем“, рекла је Радовић.

Говорећи о моделима социјалног укључивања, она је казала да у Црној Гори не постоје јасно прописани кораци и процедуре.

Како је појаснила, у зависности од сваког конкретног случаја треба, на основу утврђених потреба, креирати индивидуални план услуга и пружање додатне подршке, када је то могуће.

„Број услуга намијењених конкретно особама које су бескућници је минималан, али треба искористити све оно што нам је доступно у законским оквирима и обезбиједити доступна материјална давања или неку услугу која је доступна по другом основу, јер су особе које су бескућници често дио других заједница које закон препознаје и важно је искористити сваку могућност која стоји на располагању“, сматра Радовић.

Поред тога, како је казала, важно је кроз сарадњу са другим субјектима попут организација цивилног друштва, када је могуће обезбиједити додатну подршку и услуге.

Радовић сматра да је, прије свега, важно што у Црној Гори постоји законско препознавање бескућника као особа у ризику од социјалне искључености.

„Зато, треба ићи у правцу повећања броја пружалаца услуга намијењених особама које су бескућници, свеобухватнији приступ у поступању, јачање сарадње са свим значајним субјектима који могу пружити подршку, коришћење доступне услуге свратиште коју пружа лиценцирана НВО“, казала је Радовић.

Она је навела да је неопходно да се на националном, као и на локалном нивоу, препозна важност и хитност креирања сервиса подршке који ће одговорити на растући проблем бескућништва у Црној Гори.