Туфик Софтић

28. 01. 2023. 07:50   >>  18:49 6

ТЕКОВИНЕ АБ РЕВОЛУЦИЈЕ

Фабрике којих нема

Када је недавно један инвеститор показао интересовање за покретање погона кожне галантерије у Андријевици, који је некада радио при беранској фабрици коже Полимка, било му је тешко објаснити да су хале празне, и да у њима нема баш ништа.

„Пошли смо до погона гдје нас је дочекала затворена капија. Лако повезану жицом, отворили смо је и ушли без проблема унутра. Тамо нема више ништа да се чува, нити има чувара“, испричао је Порталу РТЦГ Андријевчанин, који је био у друштву инвеститора.

Он је објаснио да је постојала идеја да се покрене и обнови производња ситних предмета од коже, који се данас врло траже на тржишту, а по којима је овај погон у Андријевици био надалеко познат.

„Кожне торбе, мушке и женске, новчаници, каишеви и много тога другог од коже, одавде из Андријевице, стизало је на све континенте под фирмом Полимка и освајало све могуће награде на свјетским сајмовима“, каже тај Андријевчанин.

Према његовим ријечима, инвеститор је поставио је разумно питање, шта је са машинама и опремом? „Нисмо знали како да објаснимо. Како неком ко долази из уређене државе објаснити да је то нетрагом нестало као да су у питању чачкалице. Како су машине и опрема одношени преко границе, и уз чију дозволу, не знамо“, прича тај саговорник.

Могао је овај, или било који други инвеститор, обићи и остале погоне у Андријевици, сусједним Беранама, па и читавом сјеверу Црне Горе у потрази за макар једном фабриком у којој су сачуване машине и опрема и у којој би било могуће обнављање производње, макар и у минималним капацитетима.

„Не постоји фабрика на читавом сјеверу Црне Горе у којој су очуване опрама и машине. За разлику од Србије, гдје су фабрике одлазиле у стечај али су сачуване, и сада се обнавља производња, код нас су све приватизоване и опљачкане“ – каже за Портал РТЦГ посљедњи директор беранске фабрике папира, прије стечаја и приватизације, Милић Јоксимовић.

Од града до града, ситуација је скоро идентична. 

„Судбина фабрике папира Беранка запечаћена је продајом папир машина, које су пренешене на Босфор. Непознатом купцу из Турске продате су обије вриједне папир машине, затим размонтиране до посљедњег шрафа и извучене из фабричких хала, гдје су стајале пуних пет деценија прије тога“, подсјећа Јоксимовић.

Ова фабрика је кроз стечај продата 2004. године. Купац, београдски бизнисмен пљеваљског поријекла, Радоје Гомилановић, требало је да уплати милион еура, али ни упола толоко новца није прошло преко рачуна компаније. Супротно купопродајном уговору.

"Опрема и машине из свих фабрика углавном су растављене и продате као старо жељезо. Што се тиче тога како су пренешене преко границе, мислим да је то све стављено у законске оквире. Нови власници су имали печат. Једноставно продају, ураде отпремницу као старо  жељезо и тако оде преко границе, а тамо се, потом, састави и настави да ради. Неко им је то омогућио, и што би се рекло, формално правно, све је у реду“, каже Јоксимовић.

Према његовим ријечима, дјелови великих папир машина извлачени су крановима, јер су те машине биле дуге и до четдесет метара у комаду. 

"Само ваљци су били дуги по четири метра. Или такозвана брусилица, која је била једна од двије на читавом простору бивше Југославије. Изашло је, отишло, и ту се, нажалост, више ништа не може“ – каже наш саговорник.

Јокsимовић сматра да су машине из фабрике коже "Полимка“ биле мање, и да их је било много лакше размонитари и пренијети.На мјесту ове фабрике, сада се налази трговачки центар КИПС. У једном дијелу, док у другом, већем дијелу зграде и фабричког круга, све пропада.Ова фабрика, матична фирма андријевичке кожне галантерије, типичан је примјер пљачке без казне. Вриједним кожарским машинама ни послије много година нема трага.

Бивши радници су поднијели више кривичних пријава трагајући за машинама и опремом и преиспитујући ову приватизацију. Безуспјешно. 

Индустрија коже АД „Полимка“ Беране, под којим називом се компанија још увијек води у регистру Централне депозитарне агенције, продата је 2008. године фирми КИПС за симболочних хиљаду еура, а само двије главне машине за прераду коже које су остале у фабрици биле су, како радници тврде, вриједне два милиона. У магацину Полимке је у тренутку приватизације било још милион еура вриједности робе у залихама, а шта је било са тим залихама – није познато ни данас. Недалеко одатле, из бивше фабрике за протектирање гума Гумиг, извлачени су чак и бакарни каблови из зидова.

Такође, "Еуротурист“ и „Монте-адриа“ купили су већински пакет акција Гумига за једва тридесет хиљада еура, иако је њена номинална вриједност била преко милион. Тада је почела пропаст ове малене и некада врло перспективне фирме која је прије ратова на простору екс Југославије радила у систему „Тигра“ из Пирота.

Шта се дешавало, све је објашњено у извјештају о приватизацији кроз стечај носилаца привреде у Беранама, који је Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) објавила  још одавно. МАНС истиче да новим власницима обнављање производње од самог почетка није било у плану, те да су дјелове имовине продали и уновчили док су на остатак ставили хипотеке за кредите које не враћају.

У Бијелом Пољу за седам милиона еура распродате су вриједне машине из фабрике Вунко, а машина у том граду више нема ни у једној другој компанији, осим у фабрици минералне воде „Рада“. У овом граду, поред „Вунка“  пропале су и све  друге приватизоване фирме, двије фабрике обуће - „Ленка“ и „Младост“, индустрија „Имако“, „Прва петољетка“, „Бјеласица“. Нестао је и дрвни комбинат, баш као и фирма исте дјелатности "Вукман Крушчић“ у Мојковцу гдје је радило хиљаду и по људи.

У Мојковцу не ради ни рудник олова и цинка „Брсково“, велико трговинско предузеће „Бојна њива“. У Рожајама не ради ни једно приватизовано предузеће. Затворени  и опљачкани су дрвно индустријски гигант "Горњи Ибар“, трговинско и земљорадничко предузеће „Бисерница“, фабрика декоративног папира "Декор“, фабрика машинских елемената "Фамод“, аутопревозно предузеће "Трансервис“, фабрика "Кристал“ која је пословала у оквиру великог зајечарског система стаклене индустрије.

У Рожајама је уништено и неколико текстилних фабрика. У Андријевици је, поред погона кожне галантерије, затворена фабрика изолационих материјала "Термовент“, фабрика кондиторских производа "Соко штарк“, фабрика "Мермер“, "Штампарија“ и фабрика тапета. Примјер пљачке у Плаву, ондосно мјесном центру Мирина, представља "Титекс“.

И тамо су, као и свуда, остале само празне хале. Погон  "Титекса“ је уништен и у Колашину. У том граду су, између осталог, затворени и на далеко позната "Импрегнација дрвета“, затим "Експорт дрво“, "Транспортно“ и највећа трговачка мрежа на сјеверу, па "Велетрговина“.

"Фабрика папира и фабрика коже у Беранама, и многе друге фабрике на сјеверу, из којих су на истовјетан начин однешене маине и опрема, могле су да раде. Душа ме боли када се тога сјетим“, каже посљедњи директор фабрике папира, Милић Јоксимовић.

Празне фабричке хале на сјеверу данас представљају тековине АБ револуције и такозване буразерске транзиције. Умјесто армије радника, којих је само у Беранама било десет хиљада, армија сиротиње од првог до првог у мјесецу чека поштара и социјално давање и перманетно се расељава.