Марија Радуловић [ ТВЦГ ]

01. 02. 2023. 06:42   >>  12:50

ВРИЈЕМЕ МИЈЕЊА ОБИЧАЈЕ

У Плужинама укинули "чашицу за душу"

У градској капели у Плужинама однедавно се не служи пиће приликом одавања поште преминулом. То је препорука коју је донијела Скупштина тог града. Обичаји на сахранама се мијењају временом, али оно што забрињава је да се у пивском крају много више умире него рађа.

Смрт не бира ни мјесто ни вријеме, а како ћемо испратити покојника на онај свијет ствар је обичаја а неко ће рећи и питање образа. Вријеме мијења људе тако и обичаје, ипак у Плужинама већина опстаје.

"Као у много чему и то смо ми претворили и ту сахрану смо претворили у некакав кич, у оно што тај моменат не заслужује", прича становник Плужина Мирко Вуковић.

Међутим, што се служило пиће испред градске капеле у Плужинама, служило се, више не може.

Скупштина тог града недавно је донијела закључак да се током одавања поште преминулом прекине са тим обичајем. Разлог је практичне природе, објашњава предсједник те општине.

"Да се прекине да би се помогло становништву да се не оптерећује тражењем људи који би то радили. Није ту било других разлога", објашњава Слободан Делић, предсједник Општине Плужине.

И док се традиција све више прилагођава граду у пивским селима она се љубоморно чува. У селу Горњи Унач живи брачни пар Миличић, Његован и Анђелија, обоје загазили у девету деценију.

Одлазак на саучешћа њима је питање дужности.

Његован Миличић на питање како замишља испраћај на онај свијет одговара: "Ка и вазда нашим прецима и још боље, зато што смо у бољој ситуацији и кад мене положе нимало се не плашим. Лијепо као што сам ја испратио моје родитеље, мајку и оца ни више ни мање".

Зато су својој дјеци оставили у аманет како да дочекају све оне који ће доћи да њих испрате на вјечни починак.

"Кад умремо да нам закољу јуне. Ми већ имамо у нашој штали, по једно теле оставимо добро, имам троје сад па да бирају како буде потреба ако оће сво троје", казао је Миличић.

А оно што забрињава више од нестајања обичаја је то што се у Плужинама више умире него ли рађа.

"Нема више ко у Пиви у селима ни ко да укопа ако не дођу Пивљани, родбина кумови и породица покојника из Никшића и других мјеста", прича Вуковић.

Према посљедњем попису у Плужинама је свега 3 и по хиљаде становника, што је 3 пута мање него прије 30 година.

Иако кажу живот је трептај у космосу, а његов крај неминован, треба га славити док траје.

"Човјек са смрћу не престаје да живи, он живи у народу у сјећању, живи у успомени", казао је Мирко Вуковић, становник Плужина.