М.М. [ Мина ]

05. 03. 2023. 12:35   >>  12:36

ИВАНОВ

Очекују се чешће екстремне временске и климатске појаве

У Црној Гори, због промјене климе, треба очекивати чешће екстремне временске и климатске појаве, попут топлотних таласа, екстремних температура, суша, олуја и јаких киша које доводе до поплава.

То је агенцији МИНА казала начелница Одсјека за примијењену метеорологију и климатске промјене у Заводу за хидрометеорологију и сеизмологију (ЗХМС), Мирјана Иванов.

Она је рекла да праћења и оцјене показују да се клима Црне Горе мијења као посљедица глобалних климатских промјена и варијабилности.

Према ријечима Иванов, најтоплија декада до сада у Црној Гори била је од 2011. до 2020. године.

„Од 2000. па до сада, у сјеверном региону је било више топлих периода током године него што је уобичајено за то подручје, и мањи број мразних дана“, рекла је Иванов.

Она је казала да се вегетациона сезона продужила, нарочито на Жабљаку.

Иванов је казала да су у средишњем и приморском региону евидентне позитивне промјене у броју љетњих и тропских дана, топлих дана и ноћи, дужине и броја топлотних таласа.

„Тренд је позитиван, растући с временом, док за разлику од сјеверног региона нема великих промјена у броју мразних дана нити у дужини вегетационе сезоне“, казала је Иванов и додала да је изузетак Бар гдје је број мразних дана знатно мањи.

Она је рекла да су између 2000. и 2020. године нарочито били изражени већи дневни интензитети падавина у сјеверном и средишњем региону.

„Укупна годишња количина падавина у данима јаких киша била је у овом периоду повећана у односу на климатолошку нормалу 1961-1990“, навела је Иванов.

Како је казала, суше праћене топлотним таласима у Црној Гори у посљедње двије деценије погодиле су нарочито регион приморја, зетско-бјелопавлићку равницу, а затим сјевернопланински регион.

„Утицале су не само на пољопривреду и шуме већ значајно и на водостај важних ријека и језера, попут ријеке Мораче и Зете, као и Скадарског језера, што је потом утицало на рибарство, пољопривреду и сектор енергетике“, рекла је Иванов.

Она је казала да су климатске промјене утицале и на подземне воде што, како је навела, већ представја потенцијалан проблем у будућности.

Иванов је појаснила да дефицит падавина значи и да је садржај воде у тлу знатно смањен, због чега биљке отежано црпе воду из земљишта и полако вену.

„Имајући у виду да се већ налазимо у топлијој клими, треба очекивати чешће екстремне временске и климатске догађаје попут топлотних таласа, екстремних температура (првенствено високих), суша, олуја, јаких киша које доводе до поплава“, рекла је Иванов.

Како је казала, хладних таласа у Црној Гори ће бити мање у односу на климатолошку нормалу 1961-1990, а осматрања показују да ће бити мање и мразних дана.

„Овакве прилике ће нарочито утицати на пољопривреду, шумарство, здравље, туризам и хидрологију, а преко хидрологије на економију која од ње зависи“, рекла је Иванов.

Она сматра да је црногорска јавност добро упозната са опасношћу од климатских промјена, зато што су одржане бројне радионице на ту тему.

Иванов је казала да је одржан и двогодишњи семинар током којег су експерти из ЗХМС, Агенције за заштиту природе и животне средине, Испитног центра и Програма Уједињених нација за развој имали прилику да подијеле знања и искуства са преко 200 наставника из основних и средњих школа из свих општина.

Како је навела, јавност је добро упозната са опасношћу од климатских промјена и преко телевизијског учешћа, новинских и електронских чланака.

„Ова тема би требало чешће да буде присутна у писаним и електронским медијама, али и информације о радионицама и предавањима на ову тему“, рекла је Иванов.

Она је казала да на глобалном нивоу до климатских промјена долази због промјене концентрације гасова са ефектом стаклене баште, а на локалном због пренамијене земљишта, крчења шума, развоја урбаних средина.

„Препоруке садржане у релевантним документима су да треба поштовати правила одрживог развоја“, закључила је Иванов.