K. J.

31. 03. 2023. 15:18   >>  15:19

СИНДИКАТ МЕДИЈА

Расте број вербалних пријетњи новинарима

Током прошле године регистровано је 28 напада, пријетњи и притисака на новинаре, међу којима су жртве и медијски радници на Јавном сервису, показало је истраживање Синдиката медија, на основу извјештаја “Индикатори нивоа медијских слобода и безбједности новинара” за 2022. годину.

На пресс конференцији за медије речено је да је у бази Сафејоурналистс.нет током 2022. године регистровано 28 напада, пријетњи и притисака на новинаре, док је Управа полиције у истом периоду регистровала 21 напад, што показује да чак седам случајева (или 25 одсто) није пријављено полицији.

Потпредсједница СМЦГ и коауторка Маријана Цамовић Величковић поручила је да је током прошле године дошло до промјене начина извршења напада, па је први пут регистрован случај изнуде на штету новинарке.

“Регистрован је огроман пораст у броју регистрованих вербалних пријетњи односно узнемиравања. Највећи број случајева из ове категорије десио се на протестима или различитим протестним скуповима. Повећан је број физичких напада на новинаре и било их је шест”, истиче Цамовић Величковић.

Половина од укупног броја односи се на дописницу дневника Вијести, Јадранку Ћетковић, док се преостала три случаја односе на дописнике Јавног сервиса.

“Највећи број пријетњи и напада на медијске институције и организације односио се на нападе на Градску телевизију. У овој категорији је повећан број напада и укупно је било пет регистрованих случајева према Градској телевизији, Дану и радију Антена М”, казала је Цамовић Величковић.

Она је подсјетила да су током претходне године ступиле на снагу измјене Кривичног законика које предвиђају строже казне за нападаче на новинаре, те да је пет случајева напада квалификовано по тим измјенама.

“Њихово усвајање представљало је својеврсно охрабрење јер предвиђа ригорозније санкције за нападаче на запослене у медијима. То су промјене за које се група организација цивилног сектора, међу којима и Синдикат медије Црне Горе, залагала цијелу деценију”, казала је она.

Цамовић Величковић се осврнула и на праксу антисиндикалног дјеловања, која је настављена у медијском сектору: “Током 2022. године регистровано је и антисиндикално дјеловање појединих приватних медија, који су ’препоручили’ запосленима да се не учлањују у Синдикат медија Црне Горе”.

Упркос томе, како је казала, током претходне године око 50 запослених се учланило у Синдикат медија, што је показатељ да “расте свијест да се заједничком борбом и солидарношћу може остварити и бољи положај професије”.

Истраживачица СМЦГ и коатурка извјештаја Бојана Конатар поручила је да се социо-економски положај медијских радника дјелимично промијенио током 2022. године, и то, како сматра, захваљујући програму Европа сад.

Она је нагласила да су плате запослених у медијима и даље углавном на нивоу или испод просјечних у држави.

“Посебан проблем дешава се у приватним медијима у којима се за исти посао људи различито плаћају. Ово је проблем и у дијелу јавних емитера. Велики број медија у Црној Гори и даље дугује порезе и доприносе за зараде запослених, а многи од њих налазе се у репрограму дуга. Плате запосленима често касне у локалним јавним емитерима, али је тај дуг током 2022. у неким од њих смањен”, рекла је Конатар.

Конатар је подсјетила да медијске раднике и даље оптерећују исти проблеми у вези рада на црно и исплате дијела зараде “на руке“, прековременог рада који се често не плаћа, цензуре и самоцензуре у дијелу медија, избором само пожељних саговорника и стављање на “црну листу“ осталих. Велики проблем, како је казала, представља преоптерећеност новинара.