Друштво
01. 04. 2023. 16:31 >> 16:31
АНАЛИЗА ИЈЗЦГ
Проблем алкохолизма рјешавати мултисекторски
Проблем алкохолизма потребно је рјешавати мултисекторски и дати улогу бројним актерима, од полиције, угоститеља и прехрамбених трговаца, до здравствених радника, казали су из Института за јавно здравље (ИЈЗ).
Они су то казали поводом Свјетског дана борбе против алкохолизма. Из Института су навели да највише доказа о дјелотворности политика у области редукције штетне употребе алкохола потиче из високо развијених земаља.
Како су казали, сходно томе политику и интервенције на том подручју је потребно на адекватан начин прилагодити локалном контексту.
„Свјетска здравствена организација (СЗО) је у нацрту нове Глобалне стратегије за смањење штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја укључила нови циљ, а то је смањење штетне употребе алкохола за 20 одсто до 2030. године“, наводи се у саопштењу.
Из ИЈЗ-а су казали да су постављене приоритетних области за такво дјеловање и то су цјеновна политика која укључује порезе, ограничавање доступности алкохола, забрана рекламирања алкохолних пића, доступност здравствених информација о штетном утицају алкохола на здравље, одговор здравственог система и активности унутар заједнице.
„Обзиром да је алкохолизам комплексан проблем потребно је радити мултисекторски и дати улогу и важност бројним актерима у рјешењу горе наведених проблема, почев од управе полиције, угоститеља и прехрамбених трговаца, до здравствених радника“, рекли су из ИЈЗ-а.
Како су навели, сваки субјект из свог домена може допринијети превенцији штетне употребе алкохола.
Из Института су истакли да је на глобалном нивоу штетна употреба алкохола један од приоритетних јавноздравствених изазова.
„Потрошња алкохола по глави становника повећала се у готово свим земљама свијета, а посљедично се повећао и број особа које пате од болести које настају као посљедица злоупотребе алкохола“, каже се у саопштењу.
Наводи се да, према последњим глобалним процјенама СЗО, 283 милиона људи старијих од 15 година живи са поремећајима насталим као последица штетне употребе алкохола, што чини 5,1 одсто укупне одрасле популације.
„Зависност од алкохола, као најтежи облик поремећаја, погађа 2,6 одсто одраслих особа или 144 милиона људи“, рекли су из ИЈЗ-а.
Како су казали, процијењено је да у свијету 237 милиона мушкараца и 46 милиона жена пати од алкохолизма, а највиши број је забиљежен у Европи и Америци.
Алкохол узрокује три милиона смрти годишње
Из ИЈЗ-а су навели да алкохол узрокује три милиона смрти годишње, или 5,3 одсто од укупног броја.
„У Европи се процијењује да годишње око милион особа умре од последица коришћења алкохола што чини десет одсто свих узрока смртности (највише њих се дешава у младом животном добу)“, рекли су из ИЈЗ-а.
Они су упозорили да конзумација алкохола узрокује смрт и инвалидност релативно рано у животу.
„У старосној групи од 20 до 39 година, 13,5% укупних смртних случајева може се повезати са употребом алкохола“, нагласили су из ИЈЗ-а.
Како се наводи у саопштењу, осим здравствених посљедица, штетна употреба алкохола узрокује значајне социјалне и економске губитке, како по појединца тако и по друштво у цјелини.
СЗО је, како су рекли су из Института, на основу истраживања изнијела став да не постоји безбједно конзумирање алкохолних пића и да ризик по здравље особе која пије почиње од прве капи било ког алкохолног пиц́а.
Из ИЈЗ-а су навели да је укупна потрошња алкохола по глави становника у свјетској популацији старијој од 15 година порасла са 5,5 литара чистог алкохола у 2005. години, на 6,6 литара у 2019. години.
„Највиши ниво конзумирања алкохола по глави становника забиљежен је у земљама Европске регије СЗО“, каже се у саопштењу.
Наводи се да, поред таквих података, упркос доказима о ризицима по здравље које носи, прогнозе указују на то да ће глобална конзумација алкохола у наредних десет година још више порасти.
„До 2025. године очекује се пораст укупне конзумације алкохола по глави становника код особа старијих од 15 година на седам литара 2025. године, осим ако се не зауставе и преокрену повећани трендови потрошње алкохола у појединим регијама“, истиче се у саопштењу.
Црна Гора била на 12. мјесту по количини попијеног алкохола по глави становника
Из ИЈЗ-а су казали да је, према процјенама СЗО из 2019. године Црна Гора била на 12. мјесту по количини попијеног алкохола по глави становника са 12,24 литра (мушкарци: 19.51, жене: 5.3) и то је највиша измјерена потрошња до сада.
„Према подацима Истраживања о квалитету живота, животним стиловима и здравственим ризицима становника Црне Горе које је спровео Институт за јавно здравље Црне Горе 2017. године је количина чистог етил алкохола по глави становника код особа старијих од 15 година попијена за годину дана просјечно била 10,3 литра“, навели су из ИЈЗ-а.
Они су казали да је у Црној Гори, према истом истраживању, више од 60 одсто становника узраста од 15 до 64 године старости барем једанпут у посљедњих 12 мјесеци конзумирало алкохолно пиће, без значајне разлике међу половима.
Како се наводи, међу младим одраслим особама од 15 до 34 године, 65,2 одсто је навело да је пило акохол некада у животу, док је свака друга особа (54,2 одсто) употребљавала алкохол у претходних годину.
Европско истраживање о употреби психоактивних супстанци и нехемијских средстава зависности међу младима у Црној Гори (ЕСПАД) које је ИЈЗ спровео 2019. године међу шеснаестогодишњацима показало је да већина (70 одсто) испитаника сматра да је алкохол у Црној Гори лако доступан, уз једнаки удио дјечака и дјевојчица.
Из ИЈЗ-а су казали да саговорници најдоступнијим сматрају пиво, а одмах иза њега и вино.
„Они уопште не схватају опасност коришћења алкохола па, када је у питању перцепција ризика повезаног са конзумацијом алкохолних пића, сваки пети дјечак и више него свака десета дјевојчица сматрају да не наносе штету ни себи ни другима ако сваког дана попију по једно или два пића“, рекли су из ИЈЗ-а.
Како су казали, више од трећине ученика (38 одсто) пријавило је употребу алкохола у доби од 13 година или у млађем узрасту, а готово осам од десет ученика у Црној Гори конзумирало је алкохол бар једном до своје 16. године (81 одсто дјечака и 74 одсто дјевојчица).
„Један од двадесет ученика доживио је пијанство у раној доби, 13 година или млађи, док се сваки четврти ученик бар једном напио до своје 16. године“, навели су из Института.
Из ИЈЗ-а су истакли да је посебно забрињавајуће да ризик од опијања викендом сваки пети ученик сматра непостојећим или „благим“.
Како су рекли, најчешћи разлози за конзумацију алкохола код младих у Црној Гори су позитивна социјална очекивања.
У саопштењу се наводи да скоро сваки четврти ученик (23 одсто) сматра да су прославе и журке боље уз алкохол који им помаже да се боље проведу и дружења са пријатељима чини забавнијим.
Из ИЈЗ-а су истакли да ти подаци показују да постоји знатно изражена потреба за имплементацијом едукативних и превентивних програма о алкохолу као најчешће коришћеној легалној дроги младих, не само у оквиру образовног система још од најранијих разреда, већ и у оквиру локалних заједница и шире.
Како су додали, ти програми би требало да буду циљано усмјерени на промјену нормативних увјерења младих о свеприсутној конзумацији алкохола код вршњака и оснаживање младих да не перципирају алкохол као својеврсни социјални императив и неизоставни чинилац добре забаве.
Програми би, како су рекли из ИЈЗ-а, требало да буду усмјерени и на разбијање дубоко укоријењених социолошких предрасуда, искривљених увјерења и митова о алкохолу и његовој конзумацији.
Коментари 0
остави коментар