Екологија

M.M.

20. 09. 2022. 12:32   >>  12:29 1

ЦИВИЛНИ СЕКТОР

Идеја еколошке државе готово обесмишљена и потрошена

Идеја еколошке државе потрошена је и готово обесмишљена лошим одлукама које је доносила тродеценијска власт, а ни двије владе формиране након избора 2020. године нијесу испуниле очекивања грађана, нити им је заштита животне средине била у врху приоритета, сматрају у цивилном сектору.

Црна Гора данас обиљежава 31 годину од када је проглашена за прву еколошку државу. Та одредница нашла се и у првом члану Устава, а крајем прошле године посланици црногорског парламента изгласали су да 20. септембар буде државни празник - Дан еколошке државе.

Извршна директорица невладине организације (НВО) Грин хоум Азра Вуковић, казала је да су проблеми у области заштите животне средине бројни, и да трају дужи низ година, без изгледа да ускоро буду ријешени.

"Иако ове године први пут славимо нови државни празник, Дан еколошке државе, немамо посебан разлог за славље, нити постигнуте резултате у претходној години које би требало обиљежити или поменути“, рекла је Вуковић агенцији МИНА.

Она је подсјетила да Црна Гора још нема Просторни план који треба да да смјернице коришћења простора и одрживог развоја, нити планове нижег реда који се ослањају на тај план.

„И даље имамо активне концесионе уговоре који су направили штету у шумским екосистемима у претходним деценијама, и настављају то да чине. У Морачи, али и другим ријекама, врши се неконтролисана експлоатација шљунка која девастира простор, али и креира друге дугорочне проблеме“, навела је Вуковић.

Kако је казала, Црна Гора има озбиљан проблем са управљањем отпадом, и нови закон који стоји у фиокама од 2018. године, без изгледа да се отпад почне посматрати као ресурс, а не као проблем.

„Имамо проблеме у управљању заштићеним подручјима, највише у онима која су у категорији националног парка, па тако двије године немамо планове управљања за та подручја, а у парковима се могу без проблема отварати путеви, криволовити рибе и узнемиравати пеликани“, рекла је Вуковић.

Према њеним ријечима, стиче се утисак да Црна Гора никада није била мање еколошка, односно да су друге теме у потпуности заокупиле јавни простор, и да је питање заштите животне средине, квалитета ваздуха, воде, хране, очувања природе, биодиверзитета и ресурса, уопште - квалитета живота, мање важно.

Грађански и еколошки активиста Александар Драгићевић казао је да је у претходних 30 година, доношењем лоших планских докумената, погубних одлука и инвестиција које нијесу у складу са одрживим развојем, девастирана и деградирана животна средина.

„Направљени су одређени позитивни кораци, као што је обустављање изградње малих хидроелектрана (мХЕ) или враћање улцињске Солане у државно власништво, али у претходне двије године није се радило ни довољно брзо, а ни посвећено, како би се простор, природа и здравље грађана заштитили“, оцијенио је Драгићевић.

Он сматра да је одговорност на доносиоцима одлука који су, како је навео, заштиту животне средине ставили на посљедње мјесто приоритета, највише из неразумијевања значаја заштите за развој Црне Горе.

Јелена Маројевић Галић из организације Паркови Динарида казала је да је идеја еколошке државе настала у жељи да се изванредне природне вриједности Црне Горе унаприједе и сачувају од даље девастације.

На питање како би оцијенила допринос бивше тродеценијске власти да идеја еколошке државе заиста заживи на прави начин, она је казала да је, иако је у вријеме настанка била добра и имала велики потенцијал, та идеја данас увелико потрошена.

Маројевић Галић сматра да се за све те године могло и морало урадити много више на очувању и унапређењу природних ресурса.

„Рекла бих да је у почетку и постојала добра шанса да се епитет еколошке државе заиста и заслужи, али да је та шанса данас потрошена и, као посљедице свега тога, имамо управо супротан ефекат“, казала је она.

Kако је навела, деценијско жмурење на стварне проблеме и трговина природом и ресурсима зарад остваривања одређених користи или политичке моћи, довела је до тога да је стање природних ресурсе у многим областима катастрофално, а заштита природе врло ниско на листи политичких приоритета.

Драгићевић је, одговарајући на исто питање, рекао да је бивша власт радила све да сузбије идеју еколошке државе, и то на свим пољима.

Он је казао да је бивша власт, неадекватним улагањима у сектор ванредних ситуација, довела до тога да се губи на хиљаде хектара шума у пожарима сваке године.

„Kонцесионарима су издали најбоље шуме да их мељу у пелет или продају као дрво за огрјев, концесионари нијесу поштовали законске обавезе, а притом су уништили дрвопрераду како би се од нашег шумског блага створила додатна вриједност“, навео је Драгићевић.

Према његовим ријечима, простор је брутално девастиран бетонизацијом обале и апартманизацијом, а ријеке уништене изградњом мХЕ, експлоатацијом шљунка и изливањем канализације и отпадних материја.

„Дивље депоније су у сваком крају Црне Горе, а у трећој деценији 21. вијека једна смо од ријетких земаља која нема рециклажу. Још је много примјера очигледне девастације и злостављања животне средине. Послије таквог насљеђа, јако је тешко проблеме ријешити преко ноћи“, казао је Драгићевић.

И Вуковић сматра да је бивша власт, у односу на еколошке теме, донијела бројне лоше одлуке које су резултирале тиме да су неке вриједности трајно изгубљене.

„Овђе у првом реду мислим на простор, посебно на ђелове обале који су претјерано урбанизовани и у којима смо изгубили бројна станишта и врсте, неке чак и трајно“, казала је она.

У континуитету су се, како је навела, природни ресурси претјерано експлоатисали, на начин да су од експлоатације корист имали углавном само они који експлоатишу.

„Имамо бројне концесионе уговоре који су штетни са аспекта заштите животне средине, а који су још активни, као што су уговори за експлоатацију шума, односно дрвета у различитим облицима, али и за експлоатацију хидроенергетских потенцијала кроз мХЕ“, додала је Вуковић.

Са друге стране, подсјетила је она, иста та власт је започела процес европских интеграција, креирала стратешки оквир за преговоре, испунила почетна мјерила, отворила преговарачко поглавље 27 и испунила дио обавеза које се углавном односе на транспозицију правне тековине ЕУ.

„Испуњавање обавеза из поглавља 27 заправо значи усвајање европских стандарда у области заштите животне средине, које нас суштински приближавају реализацији концепта еколошке државе“, казала је Вуковић.

Упитана да прокоментарише учинак двије владе које су формиране од избора 2020. године на том плану, Вуковић је рекла да се оне нијесу бавиле питањима заштите животне средине.

„Чињеница је да је процес проглашења три заштићена подручја у мору, који је започет прије десетак година, завршен, и да су проглашена нова заштићена подручја. Осим тога, реализација бројних пројеката од значаја за ову област пролонгирана је, успорена, и није дошло до реализације“, навела је Вуковић.

Слично је, како је казала, и са усвајањем законодавног оквира, па је тако, на примјер, још у процедури Закон о управљању отпадом који треба да постави оквир за рјешавање проблема у тој области, а који је припремљен 2017. и био на јавној расправи 2018. године.

Драгићевић је, коментаришући учинак претходне двије владе на пољу заштите животне средине, рекао да су очекивања грађана апсолутно изневјерена.

„Прво, јер нијесмо добили зеленог министра или министарку који желе и знају како да ријеше бројне проблеме, а онда и због заостатака у систему у виду кадрова који блокирају међународне пројекте или покушавају да изгурају неке од лоших пројеката који су заоставштина претходног система“, појаснио је Драгићевић.

Он је оцијенио да је свијетла тачка Агенција за заштиту животне средине, која се отворила ка грађанима и НВО, и чије руководство предано ради на заштити.

„Први пут од оснивања ове Агенције имамо људе који раде за природу и Црну Гору, а не за инвеститоре“, истакао је Драгићевић.

Маројевић Галић је казала да је промјена тродеценијске власти у почетку прилично подигле очекивања кад је у питању заштита животне средине, за које, како је навела, након двије године не зна колико су била реална.

„Недовољно је времена прошло да бисмо говорили о великим резултатима, након што смо дуго правили грешке у тој области. Не може се рећи да није исказана одређена воља и енергија да се ствари мијењају, али су изостале подршке у виду кључних механизама којима би се то могло постићи“, навела је Маројевић Галић.

Kако је казала, координација са другим ресорима није била довољна, а животна средина је, иако врхунско политичко питање, и даље остала ниско на листи политичких приоритета.

„Оно што се мора похвалити и истаћи да је урађено у претходне двије године је формално проглашење неких нових заштићених подручја, као и покретање иницијатива и поступака за заштиту нових“, сматра Маројевић Галић.

Међутим, додала је она, проглашење нових заштићених подручја не прати и успостављање адекватне управљачке структуре, углавном због недостатака разумијевања, капацитета и финансија на локалном нивоу за ефикасно управљање и заштиту ресурса.

На питање када би се, имајући у виду све проблеме, могло очекивати да Црна Гора затвори Поглавље 27, Маројевић Галић је казала да је то тешко процијенити и да све зависи од будућих корака и динамике.

„Тренутно, по оцјени већине која прати преговоре за придруживање Европској унији (ЕУ), у свим областима имамо застој у преговарачком процесу, и то се одражава и на животну средину“, рекла је Маројевић Галић.

Она је подсјетила да је Поглавље 27 једно од најкомплекснијих и и најскупљих за усклађивање, и додала да актуелна динамика преговора не води ка скоријем затварању тог преговарачког поглавља.

„Затварање овог поглавља зависиће и од тога како ћемо испреговарати прелазна раздобља, односно рокове и услове за неке области у оквиру Поглавља 27 која ће се наставити усклађивати и испуњавати и након уласка Црне Горе у европску породицу“, појаснила је Маројевић Галић.

Вуковић је казала да је Црна Гора имала јасно дефинисан Акциони план за испуњавање завршних мјерила из поглавља 27, према којем је требало углавном да испуни обавезе до 2024. године, док би неке, које захтијевају велика финансијска улагања, биле имплементиране до 2035. године, дакле након уласка у ЕУ.

„Посматрајући садашњу динамику реализације активности и обавеза из овог поглавља, Црна Гора је у посљедње двије године направила значајан застој, и самим тим ће за испуњавање обавеза из Акционог плана бити потребно додатно вријеме“, сматра Вуковић.

Она је истакла да процес европских интеграција захтијева озбиљну посвећеност, рад и фокус на реализацији пројеката, припрему и дефинисање процедура, па је, како је навела, тешко очекивати да ће се обавезе из Поглавља 27 реализовати у техничком мандату било које владе.

„Треба се надати да ће неке нове владе успјети да питање заштите животне средине ставе у фокус економског, друштвеног и еколошког развоја, јер све досадашње очигледно нијесу успјеле у томе“, додала је Вуковић.

Драгићевић је, такође, указао на то да је Поглавље 27 најкомплексније и најскупље поглавље у преговарачком процесу.

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије