[ Мина бизнис/М.Л.Б. ]

22. 03. 2023. 15:47   >>  17:56

МИНИСТАРСТВО НАЈАВЉУЈЕ

Ове године аранжман од 80 милиона еура за санацију пруге

Министарство капиталних инвестиција је конкретно и ургентно дјеловало у циљу рјешавања проблема са којима се суочавају предузећа из жељезничког сектора, најприје кроз додјелу додатних средстава из буџета, а поред тога разматрају и могуће моделе финансијске подршке за те компаније.

Државна секретарка у Министарству Дајана Перковић, је агенцији Мина-бусинесс казала да је на предлог тог ресора Влада на сједници 16. марта усвојила Програм изградње, одржавања, реконструкције и модернизације жељезничке инфраструктуре за ову годину.

“Настављају се радови који ће директно утицати на повећање безбједност инфраструктуре и омогућити смањење задржавања возова у граничној зони. Наиме, из средстава Фонда за Западни Балкан (WБИФ) завршавају се радови на санацији осам тунела ка барској прузи, а такође завршава се и адаптација станичне зграде Бијело Поље, у којој ће заједно радити граничне процедуре државни органи и жељезничка привредна друштва Црне Горе и Србије, са оквирним почетком од средине маја ове године“, рекла је Перковић.

Како је навела, у дијелу текућег одржавања инфраструктуре, очекују се знатна побољшања безбједности и редовитости возова, јер је овим буџетом обезбијеђено 3,5 милиона еура више за ту намјену.

„Да подсјетим да је Влада крајем прошле године одобрила додатних 3,9 милиона еура за ургентне набавке материјала и опреме за санацију слабих тачака на инфраструктури, које ће се реализовати током ове године“, додала је Перковић.

Она је напоменула и да је потписан кредитни аранжман између Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Жељезничке инфраструктуре (ЖИЦГ) за финансирање набавке механизације за одржавање пруга и нове опреме за помоћни воз који се користи за отклањање посљедица незгода и несрећа, у износу до 11 милиона еура.

„Набавка механизације и нове опреме за помоћни воз реализоваће се након више од 40 година експлоатације постојеће опреме, чиме ће се знатно повећати ефикасност и квалитет радова приликом одржавања жељезничке инфраструктуре и способност брзог отклањања застоја у саобраћају и посљедица несрећа и незгода на јавној мрежи пруга“, поручила је Перковић.

Такође, нова механизација и опрема омогућиће ЖИЦГ-у да понуди услуге и другим иностраним жељезницама и индустријским жељезницама у сфери одржавања колосјека и на тај начин оствари додатне приходе који би се користили за набавке недостајуће опреме на прузи.

Поред ових активности, Перковић је казала да упоредо раде и на реализацији значајних инвестиционих улагања у реконструкцију жељезничке инфраструктуре.

„Ове године се очекује потписивање новог аражмана са WБИФ и Европском инвестиционом банком (ЕИБ), вриједности 80 милиона еура, из кога ће се финансирати радови на санацији 20 километара барске пруге, санацији 13 мостова, осам тунела и опремању и модернизацији свих депоа и радионица за одржавање возова“, прецизирала је Перковић.

Према њеним ријечима, на тај начин обезбиједиће се наставак радова на дијелу пруге од станице Требешица према Бару, који није ремонтован и гдје су најмање брзине возова.

„Разумијемо незадовољство путника због застоја на мрежи, али брзине су одређене тако да се првенствено води рачуна о безбједности саобраћаја“, навела је Перковић.

Коментаришући то што и даље имамо старе возове, који неријетко касне и жељезничку инфраструктуру којој је неопходна обнова, Перковић је саопштила да застарјелост возних средстава заиста представља ограничавајући фактор у побољшању квалитета услуге путничког превоза.

„Оно што смо урадили за ово кратко вријеме у области превоза путника јесте повећање субвенције државе у овој години за 300 хиљада еура. Жељезнички превоз (ЖПЦГ) већ двије године не послује са губицима и реализује обавезу јавног превоза путника. Свјесни смо старости возног парка и управо због тога подржавамо иницијативу и улажемо значајне напоре да се у комуникацији са Агенцијом за заститу конкуренције пронађе модел како би се наставило са одређеним корацима у правцу рјешавања овог питања“, рекла је Перковић.

Она је нагласила да постоје одређена ограничења када је у питању издавање државних гаранција за набавку нових возних средстава, напомињући да неће одустати и да ће на томе и у наредном периоду предано радити и тражити могућа рјешења.

Перковић је казала да је у сегменту превоза робе, превозник Монтецарго након више година завршио прошлу годину са профитом, али су потребна нова улагања и у тај сегмент.

„Такође, у циљу подршке овом предузећу, Законом о буџету за ову годину предвиђено је издавање државних гаранција у износу од три милиона еура за генералне ремонте локомотива и дефицитарних серија вагона за превоз робе“, објаснила је Перковић.

Коментаришући то што су се у посљедњем периоду могле чути критике са појединих адреса да ресорно Министарство не води рачуна о жељезничком систему, Перковић је казала да се са тим не би сложила, посебно ако се сагледа све што је за овако кратко вријеме реализовано.

„Препознајемо проблеме са којима се овај систем суочава већ годинама уназад, али смо и конкретно и ургентно дјеловали, на првом мјесту управо кроз додјелу додатних средстава из буџета“, рекла је Перковић.

Она је, када је у питању докапитализација које се представља као спасоносно рјешење у раду тих компанија, објаснила да је такву одлуку потребно донијети на основу озбиљних анализа, а не као исхитрено и изнуђено рјешење које ће задовољити тренутне амбиције, без одрживе перспективе пословања.

„Ријеч је о великом и комплексном систему са око 1,7 хиљада запослених и као што је ресорни министар и потпредсједник Владе, Ервин Ибрахимовић, у неколико наврата истакао, наша брига јесте проналажење правог и одрживог модела функционисања за сва четири предузећа“, саопштила је Перковић.

На иницијативу неких предузећа да самостално издвоје средства и спроведу потребне анализе које би претходиле докапитализацији, Министарство је, а у циљу рационализације читавог процеса, предложило ангажовање консултанта кроз већ постојеће механизме подршке коју Црна Гора има од Делегације Европске уније (ЕУ) у Црној Гори.

„На тај начин ћемо, уз значајну уштеду сопствених средстава, добити свеобухватну анализу свих предузећа, која би требала да да инпуте за даље дјеловање у правцу санирања стања ових компанија. С тим у вези, пројектни задатак на ову тему је завршен, ускоро очекујемо долазак консултаната који ће у наредном периоду бавити овом тематиком“, поручила је Перковић.

Она је навела да вјерује да су сви свјесни чињенице да је ријеч о предузећима у којима су годинама нагомилавани проблеми и било би крајње популистички и неозбиљно обећавати инстант рјешења.

„Наш задатак је, да поновим, да предложимо одржива, стабилна и дугорочна рјешења за сва четири предузећа и у том дијелу морам да истакнем колико су уско повезана у пословању и зависна једна од других. Осим свега што је урађено за ово кратко вријеме, тренутно у Министатству разматрамо моделе финансијске подршке за сва четири предузећа, што није једноставно уважавајући ограничене могућности у односу на Закон о државној помоћи“, објаснила је Перковић.

Упоредо са тим, како је навела, веома важан сегмент јесте и сарадња са међународним финансијским институцијама, кроз чије кредитне линије је до сада реализован велики број пројеката на жељезничкој инфраструктури.

У Министарству се тренутно ради на конципирању захтјева односно пројеката према расположивим ЕУ фондовима, за обезбјеђивањем већег инвестиционог пакета, од 150 милиона еура

„Када говоримо о развојним међународим пројектима, званично је најављено да ће пруга Подгорица - Никшић - Чапљина бити до краја године уврштена у ТЕН-Т проширену свеобухватну мрежу за Западни Балкан, након више година преговора са ЕУ. На овај начин ће се створити услови за аплицирањање за грантове за ЕУ за израду техничке документације“, сматра Перковић.

Она је поручила да је крајње вријеме да се том важном сегменту у области саобраћаја приступи са посебном пажњом.

„Интезивирали смо комунукацију са представницима жељезничких друштава и, у сарадњи са осталим институцијама, надамо се да ћемо имати значајну подршку, како би заједничким снагама унаприједили функционисање жељезничког система“, закључила је Перковић.