Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Ekonomija

B.Č.J. [ Dnevne ]

01. 11. 2021. 06:54 >> 06:55

JPMD I NP

Prošle godine 246 slučajeva bespravne gradnje

U zaštićenim zonama morskog dobra i nacionalnih parkova prošle godine registrovano je 246 promjena prostora nastalih nelegalnim aktivnostima odnosno bez izdatih dozvola za postavljanje privremenih ili gradnju trajnih objekata.

To se navodi u Izvještaju o stanju uređenja prostora u 2020. godini koju je Vladi dostavilo Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.

„Prostor i stanovništvo su temeljne vrijednosti svake države, a prostor Crne Gore je osnova za ekonomski razvoj države, jačanje suštinske, osmišljene upotrebe prostornih potencijala, kao i očuvanje raznolikosti predjela i biodiverziteta”, ističe se u uvodu ovog dokumenta te dodaje kako „crnogorski prostor ima sve prirodne preduslove koji bi mogli obezbijediti njegovu valorizaciju i kvalitetan ekonomski razvoj”.

O tome koliko zaista cijenimo prostor u kome živimo, jasno govore podaci o nelegalnim aktivnostima upravo u zonama sa stepenom najviše zaštite na državnom nivou.

Morsko dobro

U zaštićenoj zoni morskog dobra, prošle godine je registrovana bespravna gradnja 79 objekata, a na kojima se – zahvaljujući praktično nepostojećoj turističkoj sezoni, kao posljedici pandemije kovid-19 – radilo čak i tokom perioda od juna do septembra, kada su svi radovi zabranjeni zbog turističke sezone.

Iz JP Morsko dobro tvrde kako su tokom godine stalno kontrolisali zone pod njihovom nadležnošću, za što je bilo planirano da se iskoristi 1,3 miliona eura. Njihove službe su, dodaju, prošle godine konstatovan značajan broj nepravilnosti, od kojih je dio otklonjen.

Na kraju su inspekciji proslijedili 137 zahtjeva za 209 nepravilnosti, od čega najviše u Ulcinju – 47, zatim Kotoru 22, Budvi 21, Tivtu 19, Baru 17 i Herceg Novom 11. Od ukupnog broja, 130 se odnosi na privremene objekte, a 79 na gradnju bez dozvole.

Herceg Novi je prošle godine imao registrovanih pet slučajeva nelegalnog postavljanja privremenih objekata i još šest divlje gradnje, odnosno „gradnje bez odobrenja. U Tivtu je taj odnos 14 – 23, dok je u Kotoru bilo devet spornih slučajeva privremene i 15 stalne gradnje. Na teritoriji Budve su, navodno, registrovana 24 bespravno postavljena privremena objekta i sedam slučajeva isto takve gradnje, dok je Bar imao po 13 sporni situacija u obije kategorije.

U Ulcinju je tokom 2020. godine registrovano 15 slučajeva gradnje bez odobrenja. Međutim, nije registrovan značajni broj nepravilnosti koji se odnosi na objekte na obalama Bojane i nisu planski definisani. Ovu gradnju inspekcije i sudstvo tretiraju kao „postavljanje privremenih objekata”, pa se od 65 ovih nepravilnosti u najjužnijoj opštini, većina u stvari odnosi na gradnju novih kuća na obalama Bojane.

Većinu svih pristiglih zahtjeva proslijedili su Direktoratu za inspekcijske poslove i licenciranje današnjeg Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizam.

Nacionalni parkovi

Za postavljanje privremenih objekata u nacionalnim parkovima bilo je definisano 146 lokacija, od kojih je većina imala takozvane podlokacije. Međutim, tokom 2020. godine na teritoriji pet crnogorskih nacionalnih parkova registrovano je čak 167 slučajeva nedozvoljenih promjena u prostoru, uključujući i nelegalnu gradnju. Najmanje ih je bilo na Lovćenu i Biogradskoj gori, gdje su otkrivena tri slučaja promjena u prostoru, odnosno „divlje” gradnje. U NP Prokletije bilo je sedam slučajeva nedozvoljene gradnje. Neslavan rekord drži NP Skadarsko jezero sa 154 slučaja devastacije prostora. Prema ovom izvještaju, u NP Durmitor navodno nije bilo nelegalnih aktivnosti.

Kako se precizira, svi evidentirani slučajevi su procesuirani i upućeni nadležnim institucijama kako bi se donijele odgovarajuće mjere.

Očigledno da je i tokom krizne godine nemoguće zaustaviti nelegalne građevinare, ali ostaje utjeha da bi oni registrovani slučajevi mogli dobiti odgovarajući sudski epilog za ovakav tip prestupa.

Legalizacija

Od 2017, kada je započet proces legalizacije bespravnih objekata, do kraja prošle godine, podnijeto je 52.303 zahtjeva, od čega je obrađeno više od 45.000 zahtjeva ili oko 86 odsto. Svi zahtjevi su obrađeni u Bijelom Polju, Nikšiću, Kolašinu, Petnjici, Pljevljima, Rožajama i Kotoru. Istovremeno, donijeto je 1.185 rješenja o legalizaciji, 6.364 o prekidu postupka - od čega 2.587 zbog neusklađenosti sa planovima, a 284 rješenja radi rješavanja imovinsko-pravnih odnosa.

„Na ime naknada za komunalno opremanje građevinskog zemljišta, u budžete jedinica lokalne samouprave uplaćena su 2.459.917,34 eura, dok su obračunata 4.170.944,44 eura. Po zahtjevu vlasnika bespravnog objekta, ona može da se plaća jednokratno ili u mjesečnim ratama na 10 ili 20 godina”, pojašnjava se u dokumentu.

Takođe se podsjeća kako je izmjenama Zakona o planiranju prostora i izgradnji rok za podnošenje zahtjeva za legalizaciju neograničeno produžen. Naime, raniji rok je istekao 16. jula 2018. godine.

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније