[ Mina biznis/ M.L.B. ]

NOVI IZVJEŠTAJ

SB: Visok javni dug, nužna fiskalna konsolidacija

Svjetska banka (SB) povisila je u najnovijem izvještaju prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 6,9 odsto, dok je za narednu snizila na 3,4 odsto.

Crnogorska ekonomija je, prema ranijim procjenama SB, u ovoj godini trebalo da poraste 3,6 odsto, a u narednoj 4,7 odsto.

To znači da je prognoza za Crnu Goru, u najnovijem oktobarskom izvještaju koji se odnosi na region Evrope i centralne Azije, za ovu godinu poboljšana 3,3 odsto, dok je za narednu slabija 1,3 odsto.

“Dok se još oporavlja od pandemije, Crna Gora se suočava sa novim udarima. Rast se procenjuje na snažnih 6,9 odsto u ovoj godini, predvođen privatnom potrošnjom”, navodi se u izvještaju u koji je agencija Mina-biznis imala uvid.

Inflacija je, kako se navodi, skočila na nove maksimume, ali je njen negativan uticaj na troškove života u velikoj mjeri ublažen povećanjem u realnim raspoloživim prihodima.

“Zbog poreske reforme i povećane socijalne potrošnje, očekuje se da će fiskalni deficit proširiti na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini”, dodali su iz SB.

Nužna kratkoročna fiskalna konsolidacija

Oni su poručili da visok javni dug i pogoršano globalno okruženje zahtijevaju kratkoročnu fiskalnu konsolidaciju.

Kako se navodi, nepovoljni globalni ekonomski izgledi i velika neizvjesnost opterećuju izglede za oporavak Crne Gore.

“Očekuje se da će se rast smanjiti na 3,4 odsto naredne godine i dalje na 3,1 odsto u 2024, kako bude usporavao rast privatne potrošnje. Projekcije ne pretpostavljaju da će preostale dionice auto-puta početi do 2025. godine, pošto je fiskalni prostor ograničen”, navodi se u izvještaju.

Očekuje se nastavak oporavka turizma u narednoj godini, iako pogoršanje izgleda rasta u EU i regionu mogu usporiti njegov oporavak.

“Očekuje se usporavanje inflacije na 5,9 odsto naredne godine i dalje na 2,6 odsto u 2024. Iako više cijene energije nesrazmjerno utiču na siromašne, one takođe podržavaju smanjenje trgovinskog deficita, jer se rastući kapaciteti električne energije Crne Gore koriste za izvoz”, rekli su iz SB.

Očekuje se da će fiskalni bilans u srednjem roku biti umjeren, ali će ostati na povišenom nivou od četiri odsto BDP-a u narednoj godini i 2,7 odsto u 2024, zbog veće socijalne i kapitalne potrošnje.

Kao rezultat toga, javni dug će ostati visok na oko 72 odsto BDP-a naredne i 2024.

Potrebno pažljivo upravljanje dugom i jača kontrola nad rashodima

Crnoj Gori će, kako procjenjuju, biti potrebno veoma pažljivo upravljanje dugom i jača kontrola nad svojim rashodima.

“Izgledi su okruženi višestrukim negativnim rizicima. Visoka geopolitička neizvjesnost i rastuća globalna inflacija slabe izglede za rast u Crnoj Gori i njenim trgovinskim partnerima. Inflatorni pritisci ubrzavaju monetarno zaoštravanje, što se prevodi u skuplje eksterno finansiranje”, objasnili su iz SB.

Politička nestabilnost i kašnjenja u formiranju vlade glavni su domaći rizici.

Ozbiljnost predstojećih izazova zahtijeva snažnu političku posvećenost i akcije za ublažavanje ovih rizika.