Мина бизнис [ Р.Б. ]

21. 12. 2022. 13:54   >>  13:50 3

АБАЗОВИЋ ПОРУЧИО

"Стварати амбијент политичке стабилности за реализацију великих пројеката"

Премијер Дритан Абазовић поручио је да је неопходно стварати амбијент политичке стабилности како би се могло кренути у реализацију великих инфраструктурних пројеката.

„Не може земља да увећава бруто домаћи производ (БДП) ако нема великих инфраструктурних пројеката“, рекао је Абазовић у Привредној комори (ПКЦГ), на састанку са привредницима.

Он сматра да је јако важно да се повећа државни капитал нарочито у компанијама које могу да дају велики допринос развоју Црне Горе убудуће.

Абазовић је казао да их очекује наставак ауто-пута, одлука око Аеродрома Црне Горе, али и пројекти у енергетици и транспорту, уз туризам, чиме директно може да се утиче на БДП.

„Ако такве пројекте привучемо, никаквих проблема неће бити. Доћи ћемо на ниво незапослености од шест или седам одсто, а ја се бојим да ћемо радну снагу морати да тражимо на другим мјестима“, рекао је Абазовић.

Он је навео да Црна Гора има све потенцијале, али да капацитете мора да усмјери на помоћ сопственој земљи.

„Иза нас је економски јако добра година и подаци показују да је изнад очекивања оних који праве конкретније прогнозе“, рекао је Абазовић.

Он је, говорећи о седам стубова економског напретка, навео да је БДП Црне Горе први пут премашио пет милијарди еура, а очекује се да то буде 5,6 или 5,7 милијарди.

„Подаци су неумољиви и надмашене су пројекције везано за ову годину. Прогнозе за наредну годину су четири одсто. Велико задовољство Владе је да је њена економија отпорна и спремна за сваку ситуацију“, навео је Абазовић.

Кад је ријеч о новим радним мјестима, према званичним подацима у Црној Гори је у новембру било запослено више од 226 хиљада људи, што значи да је у односу на формирање 43. Владе креирано око десет хиљада радних мјеста.

„У односу на новембар претходне године данас у Црној Гори има више скоро 25 хиљада запослених. Стопа незапослености према подацима Монстата у трећем кварталу је на најмањем нивоу од када се мјери и износи 13 одсто“, навео је Абазовић.

Он је, говорећи о страним директним инвестицијама, казао да он од јануара до октобра износи 932 милиона еура, а нето прилив СДИ је 663,5 милиона еура.

„Највећи прилив је био 2009. године када је продата Електропривреда (ЕПЦГ). Ова Влада није продала један метар државне имовине“, навео је Абазовић.

Он је, говорећи о туризму, казао да према подацима ЦБЦГ приходи до септембра износе 916,2 милиона еура.

„Када упоредимо са 2019. годином ми смо на 90 одсто. На овај ниво смо дошли без четири тржишта“, рекао је Абазовић.

Он је, говорећи о расту извозне способности привреде и повећању конкурентности, казао да је укупан извоз робе 576 милиона еура.

„Укупан извоз 2019. године био је 415 милиона еура, док је остварен раст од 70 одсто у односу на претходну годину“, навео је Абазовић.

Он је додао и да је просјечна нето зарада у октобру била 720 еура.

„У односу на јануар остварен је раст од 34 еура, а у односу на претходну годину раст је 186 еура. Такође, остварена је потпуна редовност свих исплата без кашњења“, саопштио је Абазовић.

Најављена су, како је рекао, значајна повећања зарада у наредној години.

„Уколико се усвоји буџет 1. фебруара ће више од 50 хиљада људи добити увећане зараде од најмање 20 одсто“, казао је Абазовић.

Према његовим ријечима, када је ријеч о свеобухватним структурним реформама, значајно је повећање капитала државе у приоритетним секторима као што су енергетика (ЕПЦГ) и транспорт (Лука Бар).

„Црна Гора је једна од ријетких земаља на европском континенту која није повећала цијене струје“, додао је Абазовић.

Он је, говорећи о Општем колективном уговору (ОКУ), казао да се ту ради о типичној црногорској причи.

„Прво је дошла информација да су се сви договорили и да је у социјалном дијалогу пронађено заједничко рјешење, а послије 20 дана да није пронађено заједничко рјешење. Влада ће испоштовати што год се договорите“, рекао је Абазовић.

Предсједница ПКЦГ, Нина Дракић, саопштила је да је анализа пословања црногорских компанија које су у овим кризним временима показале солидан степен отпорности, а коју су спровели у Комори кроз директне и континуиране разговоре са нашим чланицама указује да им је потребна помоћ.

“Та помоћ подразумијева постојање јасних стратешких политика, доношење најважнијих просторно планских докумената, подстицајан амбијент за пословање и нова улагања која су предуслов развоја”, рекла је Дракић.

Према њеним ријечима, да привреди треба помоћ, увјеравају и подаци Централне банке, према којима данас у Црној Гори има близу 20 хиљада компанија и предузетника који су у блокади, са дугом који је 50 одсто већи у односу на период прије пандемије.

“Неизвјесност економских токова на глобалној сцени, по мишљењу привреде, морала би убрзати доношење одлука и политика које ово стање једино могу промијенити”, казала је Дракић.

Она је рекла да већ годинама указују и на неопходност измјена радног законодавства, на начин који смањује број спорова између послодаваца и запослених.

“Тиме би дошли до веће синергије људског и материјалног капитала, а посебно допринијели смањивању трошкова спорова. Измјене у том смјеру препознајемо као гарант веће правне сигурности и предвидивости пословног амбијента, те ефикасности колективног и трипатритног преговарања”, казала је Дракић.

Она је поздравила уважавање апела привреде да се одгоди потписивање новог Општег колективног уговора, будући да је ријеч о важном документу чије доношење захтијева транспарентну и инклузивну процедуру.

Дракић је навела да су и на претходном састанку са премијером и министрима говорили о потреби свеобухватног сагледавања законске регулативе која утиче на услове пословања, разматрали су могућност за успостављање Кредитно-гарантног фонда, анализирали погодност амбијента за привлачење страних и домаћих инвестиција, усагласили се о неопходности подршке малим и средњим предузећима, као окосници реалне економије, те снажнијем улагању у зелену и циркуларну економију.

“Добро је да данас разматрамо стање у црногорској привреди, јер су Привредна комора и Влада праве адресе за давање јединственог одговора на тржишне, привредне и шире друштвене изазове. Комора има спремност да анализира и предлаже, а Влада мандат да то што је оправдано и потребно, постане дио економских и јавних политика”, сматра Дракић.

Она је рекла да актуелни тренутак у свијету, а и код нас, те све извјеснија рецесија у бројним земљама у наредној години, овогодишњем састанку даје додатну важност, јер је само заједничким напорима и разумијевањем могуће смањити ризике и преливање негативних трендова на привредни систем, те мудрим одлукама одређене изазове претворити у шансе и могућности за бржи раст у наредној години.

“Привреда има неспорну вољу, а вјерујемо и способност, за брзи излазак из економске кризе, али то не може сама. Од Владе очекујемо одлучност, те институције спремне да одговоре потребама привреде”, закључила је Дракић.