Економија
30. 01. 2023. 15:56 >> 15:59 1
АНАЛИЗА ЦБЦГ
Раст плата и социјале могао би да повећа инфлацију
Инфлација у Црној Гори под доминантним је утицајем глобалних фактора, у првом реду раста цијена хране и нафте на међународном тржишту, показала је анализа коју је урадила ЦБЦГ. Упозоравају да би повећавање плата и социјалних давања могло само даље да повећа инфлацију.
Савјет је разматрао радну студију Дијагностичка анализа инфлације у Црној Гори, чији је циљ да испита у којој мјери је инфлација у Црној Гори зависна од глобалних фактора, те колики утицај на инфлацију имају фактори са домаћег тржишта.
“Резултати студије су показали да је инфлација у Црној Гори под доминантним утицајем глобалних фактора, у првом реду раста цијена хране и нафте на међународном тржишту. Анализе су показале да, у временима повећања, односно смањења пореских и акцизних оптерећења, и домицилни фактор има утицаја на кретање инфлације”, показује анализа.
Резултати ове Студије, како кажу у ЦБЦГ, указују на неопходност спровођења структурних реформи у области јавног сектора и посебно у сегменту система социјалних давања.
“Имплементација структурних реформи отворила би простор за примјену флексибилне фискалне политике у суочавању са негативним ефектима инфлације и заштити животног стандарда становништва, док би супротно томе, повећавање плата и социјалних давања са циљем амотризовања инфлационог удара само даље потхрањивало инфлацију”, поручују из ЦБЦГ.
Лани одобрено 1,5 милијарди еура кредита, 30% више него 2021.
Новоодобрени кредити током 2022. године износили су скоро 1,5 милијарди еура, што је за преко 30% више у односу на 2021. годину и 18% више у односу на рекордну 2019. годину, показују најновији подаци о пословању банака који су разматрани на данашњој сједници Савјета Централне банке Црне Горе.
Кроз овако интензивну кредитну активност банке су, како каже, дале пуни допринос опоравку домаће економије.
“Према прелиминарним подацима достављеним од стране банака, НПЛ, односно учешће неквалитетних кредита у укупним кредитима, је на крају 2022. године износио 5,72% и био је на нижем нивоу у односу на крај 2021. када је износио 6,17%. Одржавању релативно ниског нивоа НПЛ-а, упркос строжем регулаторном оквиру чија је имплементација почела у 2022. години, допринијеле су свеобухватне активности ЦБЦГ”, саопштено је из ЦБЦГ.
Депозити 5,2 милијарде еура
Уз наставак профитабилног пословања, високу ликвидност и добру капитализованост банкарског сектора, изражену кроз коефицијент солвентности изнад 18%, забиљежен је и годишњи раст депозита од скоро 25%, тако да су они, како наводе у ЦБЦГ, на крају 2022. године износили 5,2 милијарде еура.
Погоршана ликвидност реалног сектора
На данашњој сједници Савјет је усвојио Извјештај о пословању и спровођењу политике Централне банке за новембар 2022. године.
“Подаци на крају новембра претходне године показују да расте број блокираних привредних субјеката, као и укупан дуг по основу кога је извршено блокирање рачуна, што упућује на погоршану ликвидност реалног сектора. Забрињавају и подаци о дефициту текућег рачуна који је, на крају септембра 2022. године, износио скоро 480 милиона еура, што је повећање од преко 90% у односу на исти период 2021. године, упркос расту суфицита на рачуну услуга и дознака из иностранства”, наводе у ЦБЦГ.
Савјет је донио Одлуку о измјенама и допунама Одлуке о статистичким подацима и информацијама које кредитне институције достављају Централној банци Црне Горе.
“Измјена важеће одлуке иницирана је у циљу помјерања рокова за достављање извјештаја како би се кредитним институцијама обезбиједило додатно вријеме за стандардизацију развоја интерних система, што ће гарантовати квалитет тражених података”, саопштено је из ЦБЦГ
Коментари 1
остави коментар