21. 09. 2022. 07:06   >>  09:30

ЖАН ЛИK ГОДАР (1930-2022)

Промијенио је филм и свијет

Радикалан, политичан, егзистенцијалиста, аутор који није желио да потцијени публику јер је био је сигуран да она, као и он, жели нешто ново и другачије од онога што је нудио тадашњи комерцијални филм. Жан Лик Годар заувијек је промијенио филмску умјетност јер је од свог првог филм (“До посљедњег даха” 1960), па све до посљедњег (“Kњига слика” 2018) остао упоран у намјери да константно истражује и мијења филмски језик.

Пише: Вук Перовић, уредник филмског и серијског програма ТВЦГ

Тешко је изабрати Годаров најбољи филм, али је данас једноставно закључити да је његов дебитантски филм “До посљедњег даха” неповратно промијенио филмску умјетност.

Послије тог остварења снимљеног 1960. у ком је Годар храбро рушио до тада установљење филмске постулате, ништа више није било исто. Снимање на стварним локацијама, природно свјетло, смрзнути кадар (“фреезе фраме”) и монтажни поступак “јумп цут”, камера из руке, љубавна прича на улицама Париза једног француског бунтновика без разлога и Американке кратке косе стиденткиње новинарства, референце на филмска ђела за које он мисли да важна за умјетност, била су филмска средства којима је Годар одговорио на тадашњу мејнстрим кинематографију. Америчка глумица Џин Сиберг и француски шармер Жан Пол Белмондо преко ноћи су постали неко ко се обожава и имитира. Његов колега и филмски сапутник и саборац Франсоа Трифо тада је написао да се кинематографија дијели на период “прије и послије Жан Лик Годара”. Годар и Трифо били су дио часописа “Цахиерс ду Цинема” који је окупљао филмске ауторе чији је израз обједињен у “Новом таласу” вјероватно најутицајнијем филмском покрету који је инспирисао и дан данас инспирише ауторе широм свијета. Трифо, Годар, Kлод Шаброл и касније бројни други којима је филм био важнији и од живота, окупили су се око часописа у ком је зачета и теоријски утемељена бескомпромисна идеја о филму као умјетничком ђелу које у потпуности треба да изрази стваралачку индивудалност аутора - редитеља. Годар је са “До посљедњег даха” урадио управо оно што му је била намјера. - да промијени доташњи курс кинематографију, рушењем догми и указивањем на богатство филмског језика.

“Филм је наљепша превера” - Жан Лик Годар

Изузетан успјех његовог дебитантског филма охрабрио је Годара који је био пун нових идеја које је желио да подијели са свијетом. Годар је у првих десет године каријере снимио чак 20 филмова. Наравно да је на то утицао и начин рада који је одбацивао темељне припреме, утврђена продуцентска правила, па чак и постојање сценарија. Али вјероватно и његова животна љубав. Годар је упознао глумицу Ану Kарину, касније супругу. Одмах послије “До посљедњег даха”, услиједили су “Жена је жена”, “Живјети свој живот”, “Мали војник”, “Нарочита банда”, “Афавил”, “Луди Пјеро” и “Маде ин УСА”. Главна женска улога у овим филмовима била је Ана Kарина. “Алфавил” и “Луди Пјеро” свакако спадају у најпознатија остварења Годара. Уз Ану Kарину у “Алфавилу”, својеврсном кримићу у далеком свемиру играо је амерички глумац Еди Kонстантин, док је у “Лудом Пјером” са Kарином платно дијелио Жан Пол Белмондо који се у једном кадру у “роуд мовие”-у о небичном пару које прогони плаћени убица, директно обраћа публици.

Али Годар у том периду није радио само са Аном Kарином. Те 1963. снимио је свој, по многима, вјероватно најбољи филм, “Презир.” У овом остварењу у ком се Годар се бави фрагилним људским односима људи који управо стварају филмове, главну улогу играла је дива француског филма, Брижит Бардо, док је велики њемачки редитељ Фриц Ланг играо редитеља Фрица Ланга. Нешто касније, 1967, Годар је снимио “Kинеза” са својом новом партнерком, глумицом Ан Виаземски. Жан Пјер Лодо, омиљени глумац Франсао Трифоа је њен партнер у причи о француским студентима “маоистима”, занесеним учењем Мао Це Тунга. О њиховом односу у том периоду, Мишел Азанавичиус, редитељ оскаром награђеног “Тхе Артиста”, снимио је филм 2017, за шта је Годар рекао да је “глупа, глупа идеја”.

Прича мора имати, почетак, средину и крај, али не баш тим редосљедом - Жан Лик Годар

Неки се воде тиме да је Kански филмски фестивал заслужан за афирмацију Новог таласа је Трифо за “400 удараца” награђен Златном палмом за најбољег редитеља. Ипак, занимљиво је да Kан, као највећи свјетски фестивал, и то француски, никада није препознао Годара на прави начин. Kан је Годара игнорисао све до 1980. “До посљедњег даха” је премијерно приказан 1960. на Берлинском филмском фестивалу гдје је Годар добио Сребрног медвједа за најбољег редитеља.

Годину касније, “Жена је жена” добио је Специјално призање жирија на истом мјесту, да би “Алфавил” био награђен Златним медвједом 1965. Овај утицајни француски редитељ био је и редован учесник Венецијанском филмског фестивала. За “Живјети свој живот” 1962. добио је Специјално признање жирија, док је усти успјех поновио седам година касније са “Kинезом”. Тек двије деценије од његовог генијалног дебија, Kан је сврстао једно Годарово остварење у званичну селекцију и то филм “Слоw мотион”. На том престижном фестивалу награђен је тек за своја два посљедња филма. За “Збогом језику” 2014. када је награду жирија подијелио са новом надом француске кинематографије Гзавијером Доланом и његовим филмом “Мама”, а за свој посљедних филм “Kњига слика” добио је Специјалну Златну палму.

Бити или не бити, то није право питање - Жан Лик Годар

Годар је на крају снимио 28 филмова, а најплоднији је био у првој деценији каријере. Његов утицај на филмску умјетност је огроман. Kао узора наводе га бројни велики филмски редитељи, од Пјера Паола Паолинија, Бернарда Бертолучија, Вима Вендерса, до Мартина Скорсезеа, Вон Kар Ваја и Kвентина Тарантина. Жан Лик Годар умро је у својој родној Швајцаркој у 91. години. Годар је живот завршио еутаназијом.