[ РСЕ ]

21. 03. 2023. 06:30   >>  08:29 5

ДРУГИ КРУГ 2. АПРИЛА

Ко ће бити предсједник Црне Горе?

Мило Ђукановић или Јаков Милатовић ? Један од њих биће изабран за предсједника Црне Горе, на мандат од пет година, у другом кругу избора заказаном за 2. април.

Њих двојица освојили су највише гласова у првом кругу одржаном у недјељу, 19. марта.

Први, лидер Демократске партије социјалиста (ДПС) и актуелни шеф државе је преко 33 године у врху црногорске политике.

Други је у политику ушао прије непуне три године, а један је од лидера Покрета Европа сад, странке основане јуна прошле године. Ђукановић има 61 годину, Милатовић 37.

Јаков Милатовић

У изборну трку је ушао непланирано, након што је одбијена кандидатура предсједника Европе сад Милојка Спајића, због посједовања поред црногорског и српског држављанства. Након тога Милатовић је рекао да се залаже за легализацију двојног држављанства.

Завршио је економију на подгоричком универзитету, као стипендиста се усавршавао у САД, Италији, магистрирао на Оксфорду. Радио у Дојче банци и Европској банци за обнову и развој.

Напустио је каријеру у иностранству како би се ставио на располагање Здравку Кривокапићу, премијеру прве владе након пада ДПС, чији је састав договаран у манастиру Острог под патронатом Српске православне цркве (СПЦ).

Био је један од 12 "апостола", како је Кривокапић називао своје министре.

Као министар економије Милатовић је са Милојком Спајићем, тадашњим министром финансија, креирао економски пројекат "Европа сад", којим је укинут допринос за здравство, чиме су значајно повећане минимална плата и просјечне зараде.

"Може се оправдано рећи да је ово било прво значајно повећање животног стандарда у претходних 30 година у Црној Гори", оцијенио је Милатовић и додао да је достижно "у краћем року доћи до просјечне плате од хиљаду еура", пише Слободна Европа. 

Програм Европа сад је угрозио финасијско функционисање здравственог система

Сматра да због недостатка политичке воље реформе нијесу адекватно спровођене, због чега је Црна Гора држава са најдужим преговарачким стажом за прикључење Европској унији (ЕУ).

"Зато ћу ја бити тај који ће увести државу у ЕУ", казао је Милатовић.

Поводом руске војне агресије на Украјину, Милатовић је док је био министар изјавио да је Црна Гора чврсто уз НАТО и ЕУ савезнике, те да ће се поред разарајућих посљедица за Украјину, негативни ефекти напада Русије осјетити широм Европе.

Милатовић истовремено подржава и иницијативу Отворени Балкан, а Србију назива "најважнијим трговинским и туристичким партнером".

Подржао је и потписивање Темељног уговора са СПЦ, који је дио политичке јавности оцијенио издајом нациналних интереса, а стручна, спорним с аспекта Устава и секуларног карактера државе.

Као министар консултовао се са митрополитом СПЦ у Црној Гори Јоаникијем о наталитету.

Након што је пала Влада Здравка Кривокапића, Спајић и Милатовић су средином 2022. године оформили партију Европа сад дајући јој име свог економског програма. У врху партије је четворо министара "апостола" из Кривокапићеве владе.

На локалним изборима у Подгорици крајем октобра 2022.године је ДПС изгубио власт, а Европа сад је са подршком од 21 одсто гласача најавила да ће Јаков Милатовић бити нови градоначелник.

Приликом предизборне конвенције Милатовића на Цетињу 10.марта, дошло је до инцидента током протеста грађана који су, према наводима полиције, хтјели да спријече њено одржавање.

Окупљени су носили транспаренте "Па што ако погине десет Црногораца", што је наводна Милатовићева изјава током протеста 5. септембра 2021. године на Цетињу приликом устоличења митрополита СПЦ у Црној Гори, Јоаникија.

Милатовић је тада био министар у Кривокапићевој Влади која је одобрила интервенцију полиције у којој је повријеђено више десетина људи, а на град бачене огромне количине сузавца.

За други круг предсједничких избора, први га је подржао просрпски и проруски Демократски фронт, поручивши да без њихове подршке не може побиједити Ђукановића у другом кругу.

Милатовић је Ђукановића недавно назвао "вишедеценијским ратним хушкачем наводећи да "предсједник ДПС-а има само једну вјечну идеологију, а то је лични и породични интерес".

Мило Ђукановић

Током три деценије власти, два пута је био предсједник државе и шест пута премијер.Био је челу покрета за обнову независности Црне Горе 2006., под његовим вођством Црна Гора је ушла у НАТО 2017. и отворила преговоре са ЕУ 2010 године.

Период његове владавине карактеришу бројне афере око личних рачуна, кредита, фирми у иностранству, противзаконитог финансирања изборне кампање ДПС, те оптужбе за распродају државних ресурса, криминал и корупцију.

У том периоду је као вођа криминалне групе осуђен високи челник ДПС-а Светозар Марковић, а међу аферама које су потресале Црну Гору су "Коверта", "Лименка", "Телеком" и многе друге.

Ђукановић је изградио добре односе са већином земаља региона, осим са Србијом, који су захладили након што је Црна Гора, док је он био премијер, 2008. признала Косово.

Сматра да су лоши односи Подгорице и Београда посљедица оживљавања великосрпских аспирација према Црној Гори, а да је руски уплив подстакао националистичке пројекте у регону.

"Данас великосрпски национализам станује у врху државне политике Србије", рекао је Ђукановић.

Иницијативу Отворени Балкан сматра лошом алтернативом Берлинском процесу. Ђукановић каже и да Албанија и Србија покушавају кроз ту иницијативу, захваљујући величини својих држава, успоставити доминацију у односу на друге државе региона.

Српска православна црква се, према ријечима Ђукановића, доминантно бави политичким, а не вјерским питањима.

Указује на њену тијесну повезаност са Руском православном црквом чији патријарх благосиља руску агресију на Украјину, и подсјећа да је Европски парламент квалификовао као средство утицаја малигне руске политике на Балкану.

Са СПЦ је у лошим односима од кад је усвојен, за цркву спорни, Закон о слободи вјероисповијести крајем 2019. године, што је покренуло црквене литије које су окупиле Ђукановићеве политичке опоненте и допринијеле паду с власти његове партије која је владала три деценије.

Сматра да је потписујући Темељни уговор са СПЦ, премијер Дритан Абазовић издао интересе Црне Горе.

Ђукановић, који је отворио врата руском капиталу након стицања независности 2006., оштар је критичар политике званичне Москве са којом су односи погоршали 2014. када се Црна Гора придружила санкцијама Русији због анексије украјинског Крима:

"Русија је наставила да веома софистицирано развија модел хибридне деструкције на Балкану".

Најава учлањења у НАТО додатно је погоршала односе и резултирала покушајем државног удара у Црној Гори 2016. године, чији је циљ каже Ђукановић, била његова ликвидација.

Да је постојао план државног удара, увјерио се, како каже, увидом у документа у Београду, на позив предсједника Србије Александра Вучића. Но, тај досије није уступљен правосудним органима Црне Горе.

"Јер је интервенисао шеф безбједности Русије, господин Патрушев, који је дошао у Београд и очигледно забранио доставу тих докумената", казао је Ђукановић.

Пресудом Вишег суда из маја 2019. су за покушај државног удара, на вишегодишње казне осуђена су два руска и више српских држављанина, те лидери тада опозиционог Демократског фронта (ДФ) у Црној Гори. Та пресуда је поништена а обновљено суђење још траје.

И Ђукановић је обећао да ће, ако побиједи на овим изборима, увести Црну Гору у ЕУ.