Свијет

P.R. [ Beta ]

01. 08. 2022. 22:31   >>  22:30

GODIŠNJICA VARŠAVSKOG USTANKA

Sirenama odata počast žrtvama, nacionalisti marširali gradom

U Varšavi i većim gradovim širom Poljske danas su se u 17 časova oglasile sirene i crkvena zvona, a Poljaci su zastali na ulicama na minut u ćutnji povodom 78. godišnjice Varšavskog ustanka protiv njemačke okupacije da odaju poštu žrtvama, dok su maršom kroz grad godišnjicu obilježili i radikalni poljski nacionalisti.

Centralna svečanost uz prisustvo poljskog državnog vrha i grupe varšavskih ustanika organizovana je na varšavskom groblju Povonzki, gdje su na spomenik ustanicima "Glorija viktis" položeni vijenci.

Uprkos protivljenju gradskih vlasti i opozicionog gradonačelnika Varšave Rafala Tšaskovskog, radikalni nacionalisti i ultrakatolička Svepoljska omladina organizovali su 11. marš centrom Varšave, iako je njihova manifestacija dobila dozvolu samo za okupljanje na jednom od trgova, a ne i za pohod gradom.

Nacionalisti na čelu marša nosili su veliki transparent sa parolom "stop totalitarizmima", na kojem su i precrtani simboli kukastog krsta, čekića i srpa, duge kao simbola LGBT i slike gradonačelnika Varšave Tšaskovskog.

"Okupljamo se ovdje da odamo poštu ustanicima, ali takođe i ideji nezavisne države. Ustanici se nijesu borili za imaginarnu ideju ravnopravnosti, već za suverenu poljsku državu. Neka nas niko ne ubjeđuje da smo se borili za revolucionarnu jednakost kakvu pokušavaju da nam nude", kazao je na početku marša organizator Robert Bakjevič.

Nacionalisti u pratnji policije prošli su Varšavom ove godine bez incidenata, a na Trgu Krasinjskih na kraju marša ispred Spomenika Varšavskog ustanka dočekala ih je samo manja grupa aktivista sa bijelim ružama, simbolom antifašista, i skandiranje "Slobodna Poljska nije nacistička".

Varšavskom ustanku, ustanicima i žrtvama svake godine odaje poštu i njemačka ambasada, koja spušta zastave na pola koplja.

Varšavski ustanak od 1. avgusta do 2. oktobra 1944. ostao je zabilježen kao jedan od najvećih poljskih poraza, između ostalog i zbog pogrešne procjene komandanata pokreta otpora i poljske ilegalne Zemaljske armije da će ustanicima u pomoć priteći Crvena armija, koja se već bližila Varšavi, i da će okupacione vlasti kapitulirati i predati Varšavu Poljacima.

Varšavski ustanak diglo je oko 40.000 do 50.000 boraca, iako Zemaljska armija nije imala oružje za sve njih, a na vijest o izbijanju ustanka Hajnrih Himler izdao je naređenje da se ne uzimaju zarobljenici i da se Varšava sravni sa zemljom, i na taj način posluži kao zastrašujući primjer za cijelu Evropu.

U borbama u koje su se uključivali masovno i civili, poginulo je 18.000 ustanika i 25.000 je ranjeno, a najviše su stradali Varšavljani civili, kojih je poginulo 180.000.

Kada su ustanici 2. oktobra 1944. kapitulirali, oko 550.000 Varšavljana istjerano je iz grada, a Hitlerovi nacisti ostvarili su Himlerovu prijetnju i zaista sravnili sa zemljom veliki dio poljske prijestonice.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије