ZVANIČNO

Danas prvi Međunarodni dan sreće

Ujedinjene Nacije ustanovile su praznik kako bi istakle da bruto nacionalni dohodak (BND) nije pokazatelj napretka i da treba da imamo bolje parametre dobrostanja jednog društva uključujući i – sreću stanovnika.

Ekonomista i nobelovac Sajmon Kuznec osmislio je bruto nacionalni dohodak kako bi pomogao SAD da izađu iz Velike depresije, ali je jasno isticao da „dobrostanje jedne nacije ne treba da se pobrka sa količinom nacionalnog prihoda”. I bio je u pravu. Od 1960-ih BND u Americi se udvostručio po glavi stanovnika, ali prosječna sreća nije porasla.

Primijetivši da je BND loš primjer za ilustraciju raspoloženja jedne nacije, jedan međunarodni pokret sada radi na stvaranju novih parametara. I to bi moglo da unese pravu revoluciju, ako uzmemo u obzir Galupovo Milenijumsko istraživanje. Anketirajući skoro 60.000 ljudi iz 60 zemalja, Galup je napravio rang listu 10 stvari koje su ljudima najvažnije. Na vrhu je bilo zdravlje, srećan porodični život i posao, dok je „životni standard” (ono što odlikuje BND) bio među najmanje bitnim.

Veliki pomak u ovom smislu načinila je mala planinska azijska država Butan. Ona je 2005. uvela prvi Indeks bruto nacionalne sreće – koji je mjerio ne samo psihološko dobrostanje (životno zadovoljstvo, emocije i duhovnost), već i subjektivne ocjene o zdravlju, obrazovanju, vladi, ekologiji... Pet godina kasnije istraživanje je pokazalo da je 41 odsto Butanaca srećno, što znači da je dalo zadovoljavajuće ocjene u dvije trećine oblasti. Samo 10 odsto je bilo „nesrećno”.

Butan je u julu 2011. sponzorisao Rezoluciju UN 65/309 pod nazivom „Sreća: Holistički pristup razvoju” kojom se tvrdi da BND ne odražava „sreću” i da je „nepohodan uravnoteženiji, pravedniji i sveobuhvatniji pristup”... 

Generalna skupština UN prihvatila je rezoluciju i pozvala sve zemlje članice da preduzmu akciju u tom pravcu. Neke zemlje, poput Kanade, Francuske, Britanije, Japana i Italije, već su uvsrtile mjerilo građanske sreće u svoje zvanične nacionalne statistike.