Sendi Ong - BBC Budućnost  [ BBC ]

08. 05. 2024. 15:41   >>  09. 05. 2024. 18:38

Voda: Da li je filtrirana zdravija od „česmovače“

Zagovornici tvrde da filtriranje vode može da donese brojne koristi, od uklanjanja toksina i patogena do smanjenja tvrdoće i poboljšanja njenog mirisa i ukusa.

Stoni filteri mogu da uklone supstance iz vode sa česme, ali da li su oni stvarno neophodni i mogu da li da načine nenamernu štetu?

Ako može da bira, Šima Čin-Si izbegava da pije vodu direktno sa česme.

Njen frižider kod kuće u Nortviču, u Velikoj Britaniji, gde živi sa mladom porodicom, ima ugrađeni dispenzer za vodu koji je povezan na filter.

Kada je van kuće, uvek pri ruci ima pouzdanu „samočišćeću" flašu za vodu, koja vodu steriliše ultraljubičastim čipom u njenom čepu.

„Filtrirana voda prosto ima bolji ukus

„Mogu da namirišem hemikalije u vodi sa česme, a bogami i da ih okusim", kaže Čin-Si.

Za neke ljude ona je zbog te tvrdnje čudakinja, čak i za njenog vlastitog muža, koji je jednom na njoj izveo „slepi test" (ispostavilo se da zaista ume da razlikuje filtriranu od nefiltrirane vode sa česme).

Ali pokazalo se da Čin-Si nije usamljena u takvim stavovima.

• Šta je luksuzna voda, odakle potiče i koliko košta boca
• Život bez vode u Srbiji: „Ljudi nam ne veruju kada im kažemo da je nemamo"
• Hoće li naučnici naći rešenje za svetsku krizu sa pijaćom vodom

Kad je neprofitna Ekološka radna grupa sprovela anketu na 2.800 ljudi koji žive širom Amerike, polovina je rekla da je „česmovača" nebezbedna za piće, a skoro 35 odsto njih filtriralo je vlastitu vodu.

Slično tome, na osnovu ankete iz 2023. godine na više od 500 ljudi u Velikoj Britaniji koju je sprovela švedska kompanija za filtere Tapvoter, 42 odsto njih „ne veruje vodi sa česme ili im se ne dopada njen ukus".

Četvrtina ispitanika verovala je da voda sa njihove česme nije čista, sa kontaminantima, hemikalijama i bakterijama kao glavnim razlozima za zabrinutost.

Kao posledica toga, više od polovine Londonaca (54 odsto) reklo je da koristi filter za vodu.

Vodeni filteri su, čini se, trenutno na vrhuncu popularnosti - posebno u Severnoj Americi, Evropi i Kini.

Godine 2022, vrednost globalnog tržišta prečišćivača vode procenjena je na 30 milijardi dolara, a očekuje se da će da poraste za više od sedam odsto do 2030. godine.

Zagovornici tvrde da filtriranje vode može da donese brojne koristi, od uklanjanja toksina i patogena do smanjenja tvrdoće i poboljšanja njenog mirisa i ukusa.

Ali da li je filtrirana voda stvarno zdravija za vas od vode sa česme?

Širok izbor

Oni koji više vole da filtriraju vlastitu vodu, mogu da izaberu mnoštvo sistema za taj proces.

Filteri nalik bokalima, koji se postavljaju na samu česmu, stoni ili frižiderski prečišćivači i oni ispod sudopere, da navedemo samo neke.

Najprostiji koštaju svega nekoliko dolara, dok složeniji uređaji (zamislite sprave koje rade na vaj-faj prateći upotrebu vode i otkrivaju vodoinstalerske probleme) mogu da budu i četvorocifreni.

Vodeni filteri se dele u dve glavne grupe, kaže Kajl Postmas, koji nadgleda sertifikaciju filtera pri Nacionalnoj sanitarnoj fondaciji (NSF), nezavisnoj organizaciji za sertifikaciju u Mičigenu, u Americi.

„Oni sa tačke upotrebe filtriraju vodu neposredno pre nego što uđe u čašu, dok filteri sa tačke ulaska tretiraju vodu čim uđe u kuću ili zgradu", kaže Postmas.

Filteri se razlikuju i po tipu materijala od kojih su napravljeni i koriste razne tehnologije.

Apsorpcija, jonska razmena, reverzna osmoza i mehanička separacija spadaju u popularnije koji razdvojili vodu od drugih molekula.

„Različiti filteri mogu da služe različitim ciljevima tretmana", kaže Detlef Knap, profesor građevinarstv na Državnom univerzitetu Severne Karoline.

„Postoji mnogo različitih slojeva", dodaje.

Suština je da se sazna šta je u vašoj vodi i da li je potrebna njena obrada, a potom da se pronađu odgovarajući filteri za to.

---

Pogledajte video o Senegalcu koji je iskopao 100 bunara

---

Poslednja linija odbrane

Naravno, potencijalna korist od filtriranja vode se česme zavisi od toga gde živite.

U zemljama u razvoju, gde zajednice imaju problema sa pristupom čistoj pijaćoj vodi, „primarni problem oko koga se brinemo obično su bakterije kao što su ešerihija koli i legionela", kaže Brent Kriger, profesor hemije i kodirektor Instituta za svetsko istraživanje vode na mičigenskom koledžu Houp.

Kontaminirana voda može da izazove dijareju, bolest koja se može sprečiti i koja ubija procenjenih milion ljudi godišnje, skoro polovina njih su deca mlađa od pet godina.

Vodeni filteri, međutim, „mogu da budu veoma efikasni u zaustavljanju bakterija" kaže Kriger, čiji je tim predvodio slične inicijative u Latinskoj Americi.

U jednoj takvoj probi, instalirali su filtere u domovima u 16 sela u Dominikanskoj Republici.

To je dovelo do opadanja pojave dijareje sa 25,6 odsto na ispod deset odsto, što je imalo druge pozitivne strane, kao posledica domino efekta.

„Deca manje propuštaju školu, a odrasli manje izostaju sa posla, što donosi i finansijsku korist porodicama", kaže Kriger.

U zapadnom svetu, „česmovača" je strogo regulisana i generalno se smatra bezbednom.

SAD, na primer, imaju zakon koji od snabdevača vodom zahteva da ispune određene standarde kvaliteta vode i obrade više od 90 toksina koji bi mogli da se nađu u javnoj pijaćoj vodi.

U Velikoj Britaniji, voda prolazi kroz više rundi filtriranja praćenih ultraljubičastom dezinfekcijom i hlorisanjem pre nego što stigne do česmi korisnika.

Ova zemlja deli prvo mesto po kvalitetu pijaće vode i sanitacije na Indeksu ekoloških performansi Univerziteta Jejl iz 2022. godine, dvogodišnje procene globalne održivosti, sa Finskom, Islandom, Norveškom, Švajcarskom i Holandijom.

„U većini ovih zapadnih zemalja, snabdevač vodom mora da obavi redovno testiranje i da informiše javnost od njemu", kaže Kriger.

„Samo zato što imate masovni opštinski vodovodni sistem to ne znači da je sve definitivno u redu", dodaje on.

Regulativa mora da diktira količinu olova dozvoljenu u cevima, ali to ne važi uvek za one u stambenom vlasništvu, koje mogu biti problematične, pogotovo u starijim kućama.

„Zarđale cevi su veliki problem. Viđam mnogo toksičnog olova iz starih vodovodnih cevi", kaže Nirusa Kumaran, doktorka iz Londona i medicinska direktorka velnes centra HUM2N.

U tim slučajevima, filteri mogu biti od koristi za uklanjanje olova iz vode.

Uz to, Kumaran kaže da oni mogu da predstavljaju i poslednju liniju odbrane protiv drugih prisutnih toksina i hemikalija.

„Viđamo ostatke određenih lekova - hormonske terapije, kontraceptivnih pilula, određenih psihoaktivnih lekova - koji su i dalje u našem vodovodnom sistemu.

„Oni stižu iz urina, tako da kad ispiškite svoje lekove, oni završe u rekama", objašnjava ona.

• Mikroplastika u vodi ima „minimalni rizik po zdravlje“
• Koje je boje tvoja voda
• Koliko dugo možete preživeti bez vode

Zaustavljanje trajnih hemikalija

Jedan toksin u „česmovači" koji zabrinjava neke eksperte grupa je od više od 15.000 veštačkih hemikalija po imenu PFAS, što je skraćenica za per- i polifluoralkilne supstance.

Zvane još i „trajne hemikalije", zato što ostaju u životnoj sredini bez raspadanja, PFAS su povezani sa mnoštvom zdravstvenih problema, među njima rakom, bolešću jetre i smanjenom plodnošću.

„Brinemo se čak i zbog veoma niskog nivoa hemikalija zato što neki PFAS-ovi mogu da se bioakamuliraju u ljudskom telu na prilično dramatičan način.

„U ovom trenutku postoji nizak nivo PFAS-a u skoro svim vodosnabdevanjima širom planete", kaže Knap.

Na primer, najmanje jedan PFAS otkriven je u uzorcima pijaće vode uzetim iz 17 od 18 vodovodnih kompanija u Velikoj Britaniji 2023. godine.

U SAD, PFAS je prisutan u 45 odsto vode sa česme, a veruje se da je šest od svakih 10 ljudi izloženo ovim hemikalijama.

Srećom, filteri mogu da pomognu da se uklone te štetne hemikalije.

U studiji objavljenoj 2020, Knap i njegove kolege istraživači otkrili su da su reverzna osmoza i dvostepeni filteri ugrađeni ispod sudopera (sa mehaničkim i filterima aktivnog ugljenika) sposobni da uklone skoro sve PFAS-ove koje su pronašli.

Postmas, čija organizacija daje akreditacije za širok raspon proizvoda, među kojima su i vodeni filteri, preporučuje tri tipa vodenih filtera: aktivni ugljenik, razmenu jona i reverznu osmozu.

„Sertifikujemo filtere da bismo smanjili PFAS skoro već šest godina i imamo podatke koji ukazuju na to da su efikasni", kaže on.

Upozorenje potrošačima

Iako filteri umeju da budu korisni u uklanjanju štetnih hemikalija iz naše vode, oni ponekad odstrane i korisne minerale.

U njih spadaju magnezijum i kalcijum, kao i gvožđe i mangan, koji se uklanjaju da bi, u pravom slučaju, voda bila mekša, i da bi se sprečla promena boje, u drugom.

Filteri takođe mogu da uklone fluorid, koji neke opštine dodaju u vodu iz česme u borbi protiv kvarenja zuba.

Štaviše, filteri sa reverznom osmozom, za koje Knap kaže da su neke od najefikasnijih barijera, „zato što uspevaju sve da izbace", ponekad se prodaju sa patronama za remineralizaciju koje pokušavaju da dodaju korisne minerala nazad u filtriranu vodu.

Neki ljudi ubace prstohvat soli u vlastitu filtriranu vodu, ali trenutno nema dokaza da je to efikasno za vraćanje izgubljenih minerala.

Ali, iskreno, mnogo je važnije da ova ključna jedinjenja dobijete iz ishrane, kaže Kumaran.

„Ne bi trebalo da se oslanjamo na našu pijaću vodu kao glavi izvor minerala", dodaje.

Druga mana vodenih filtera je da bi ponekad mogli da izazovu više štete nego dobra, naročito ako se patrone ne menjaju redovno.

Filteri aktivnog ugljenika nalik sunđeru mogu da posluže kao stecište gadnih bakterija.

U maloj studiji sprovedenoj u Singapuru koja je poredila „česmovaču" sa uzorcima filtrirane vode iz istog domaćinstva, većina uzoraka iz vode sa česme sadržali su oko 500 bakterija, u okviru lokalnih bezbednih granica.

Poređenja radi, ta cifra bila je između 9.000 i 25.400 bakterija za 60 odsto uzoraka filtrirane vode, sa najvećim rezultatom dobijenim iz filtera kojem je mesec dana istekao rok za zamenu.

U drugoj studiji, voda ostavljena da leži u sifonu ili filteru ispod sudopere, čak i samo preko noći, pokazalo se da ima povećanu koncentraciju bakterija.

Da bi se ovo izbeglo, savetuje se da se voda propusti kroz vaš vodeni filter najmanje deset sekundi pre nego što krene da se pije iz njega.

„U najmanju ruku, ako ne održavate vaš filter pravilno, više nećete imati koristi od njega.

„Ili, u gorem slučaju, možete imati mnogo lošiju vodu koja izlazi iz njega od one koja u njega ulazi", kaže Knap.

Hidratacija iznad svega

Kad se sve sabere i oduzme, odluka da li da koristite filter za vodu ili ne svodi se na svest o tome kakav tip vode imate u vlastitom kraju, kao i vašeg komfora i nivoa prihvatanja onoga što se nalazi u vodi.

„Ako uradite samo vrlo malo domaćeg zadatka, često možete da pronađete informacije o tome kakav je kvalitet vaše pijaće vode", kaže Kriger, objasnivši da su vodovodne kompanije obično u obavezi da javno i slobodno objave rezultate testiranja.

Uz to, „možete da angažujete kompanije da testiraju vašu vodu ako vas ona brine", kaže on.

Ako mislite da voda iz vaše česme ne zadovoljava određene kriterijume, sledeći korak je da pronađete odgovarajući filter koji se uklapa u vaš dom i stil života, i može da ukloni prisutne toksine.

Teško je preporučiti jedan konkretan tip ili vrstu, kaže Postmas, ali ključno je da za šta god da se na kraju odlučite to bude sertifikovano.

„Ako je uređaj sertifikovan, onda makar znate da je efikasan", kaže on.

Za Kumaran, ostati hidriran mnogo je važnije nego da li neko pije filtriranu vodu ili ne.

„Kao lekar opšte prakse, srećem mnogo problema kao rezultat dehidratacije", dodaje.

---

Pogledajte kako presušuje moćna reka iz Iraka

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk