Sabine Kinkarc  [ DW ]

03. 05. 2024. 12:11

Njemci nezadovoljni svojom Vladom i Evropskom unijom

Bliže se junski izbori za Evropski parlament, ali polovina Njemaca kaže da ih oni malo zanimaju ili ih uopšte ne zanimaju.

Nezadovoljstvo politikom EU je jedan od glavnih nalaza nove ankete Dojčlandtrend kojom njemački javni servis ARD svakog mjeseca mjeri raspoloženje javnog mnjenja.

Dvije trećine Njemaca nezadovoljno je politikom na nivou EU, samo trećina je zadovoljna.

Najviše kritičara EU je među biračima desničarske Alternative za Njemačku i nove ljevičarske stranke „Savez Sara Vagenkneht“.

Kao najveći problem je 41 odsto Njemaca istaklo temu useljavanja, azila i integracije došljaka. Njih 51 odsto misli da bi rješenje bili izbjeglički sporazumi kakvi se pregovaraju sa Egiptom, Libanom i Tunisom.

U osnovi, ti sporazumi bi predviđali da ove zemlje spriječe potencijalne tražioce azila na putovanju u Evropu, a za uzvrat da dobiju masna sredstva iz budžeta EU.

Tek iza problema migracije, 34 odsto Njemaca je kao veliki problem označilo međunarodne konflikte i prijetnje, 21 odsto je istaklo zaštitu životne sredine i klime, a tačno petina kao gorući problem vidi slabiju ekonomiju.

Demohrišćani i dalje ubjedljivo najjači

U ovoj anketi standardno se postavlja pitanje i za koga bi ljudi glasali da su domaći i evropski izbori naredne nedjelje i tu nema bitnih promjena.

Opozicioni Demohrišćaniuživaju podršku 31 odsto građana (30 odsto na evropskim izborima). Vladajući Socijaldemokrate i Zeleni tavore na po 15 odsto (14 i 15 na evropskim izborima), a treća vladajuća stranka, Liberali, na pet odsto na domaćoj sceni i četiri na evropskoj – time su na granici cenzusa.

AfD je ostala na 18 odsto (15 odsto za evropske izbore), a u parlamentu bi se još našla i stranka Sare Vagenkneht sa pet odsto (sedam na evropskim izborima). Njena bivša partija, Ljevica, nalazi se ispod cenzusa.

Čak 79 odsto građana je nezadovoljno radom Vlade Olafa Šolca.

AfD je inače prije nekoliko mjeseci još bolje stajala, ali od tada su se nanizali skandali oko te partije. Posljednji od njih je što uhapšen asistent Maksimilijana Kraha, koji je trebalo da bude nosilac liste AfD na evropskim izborima. Asistent se sumnjiči da je špijunirao za Kinu.

U Dojčlandtrendu preko 70 odsto građana kaže da AfD treba da ponovo razmotri svoj bliski odnosi prema Rusiji i Kini.

Ali, među pristalicama AfD stvari stoje drukčije. Tri četvrtine njih misli da su mediji i javnost pretjerali kad je u pitanju kritika prema Krahu.

Štedjeti, ali na čemu?

Kao ključno domaće pitanje nameće se državni budžet za narednu godinu o kojem se svađaju stranke vladajuće koalicije.

Ukratko, Liberali insistiraju da budžet bude na nuli, bez novih dugova, kako i piše u Ustavu. Socijaldemokrate i Zeleni bi htjeli nova zaduživanja u kriznim vremenima.

Javno mnjenje je mahom za štedljivu opciju – 54 odsto, dok 40 odsto želi reformu ustavnog pravila o zaduživanju.

Ukoliko se ostane pri „kočnici za dugove“, onda valja uštedjeti oko 30 milijardi eura. Ali, u kojoj oblasti?

Jasno je da čak 78 odsto građana misli da to ne smiju biti izdaci za zdravstvo i njegu starih lica, to jest, misle da te izdatke treba još povećati.

Na listi prioriteta Njemaca slijede penzije (58 odsto želi povećanje izdataka), podrška porodici i djeci (55), odbrana i vojska (50), a na dnu su integracija izbjeglica (17) i socijalna pomoć (10).

Ovaj prilog je izvorno objavljen na njemačkom.