ĐAVO I MAĐIJE

S.Đurđić: Kako upokojiti Šejtanskog Tajnovica?

U viziji partijskog hafiza.

Пише: Види све колумне

Duster-efendija slasno povuče dim iz simsije i otpuhnu gust oblak, uz muklo „jah“, koje mu se ote kao kad hamalin s leđa spušta ogroman teret. Hanuma ga pogleda, ali kako je efendija zurio u jednu tačku, nastavi da zaliva hurmašice ružinim šerbetom. Efendiji nije bilo ni do čega, pa ni do saftali delicije; pogled mu odlut'o kroz pendžer u bašču, a mis'o, uz Drinu i Rzav, čak do Andrićgrada.

Posebno ga je mučilo što nije mogao da dometne šta mu je Husein Gradaščević, na krilima meleka, sinoć u snu tolkov'o, mašući mapom tuzlanskog kantona. Smiriv'o ga je skadarski duhan, žut k'o dukat, što je dimio na vrhu dugačkog čibuka. „Jah, jah“ – ponovo aga izduši, nakon po' sahata bezuspješnih intelektualnih napora.

„Što si se to, bolan, tako danas rasprič'o?“ - ne izdrža hanuma. Da nisi hastan? Valjalo bi otić' hećimu da ti nalaze protabiri.“

„Nema tog hećima i tog hiladža za moju boljku. Svu noć sam se prevrt'o po haljinama, a osvanuo sam na serdžadi. Nešto me je na san rezilio Zmaj od Bosne, ni sam ne znam zbog čega...Kad sam prinio uho da mi objasni, mandrknuo sam sa sećije. Srce mi je klepetalo k'o karburator one raspale Dačije, što sam je na peškeš dobio od dijaspore.”

„Jarabi, Duster-beže, gospodaru moj, kakav te crni Zmaj od Bosne spop'o? Lice ti je k'o aleva paprika, da te ognjem nije opalio? Bi' rekla da ti je i brada zeru osmuđena.“

„Ma, jok...Nije taj zmaj...Nego Husein kapetan. Onaj Gradaščević, što je jaranio sa šejtanom cetinjskim. Đaurskim vladikom što je pohar'o Bosnu i genocidis'o naš narod. A sad zasio u Andrićgradu na našem mezarju i prkosi butum dunjaluku s Nemanjom filmadžijom.”

“Meleci s tobom, gospodaru, taj vladika je, kol'ko znam preselio na ahiret ima taj zeman.”

“Jes preselio, k'o što sam ja Erdogan. A ako je i preselio, kažem ti fino, ust'o je iz kabura obuk'o maskirnu, stavio kokardu i pustošio Bosnu k'o tranzicija.”

“Od sinoć si, efendijo, leđen kahve svrz'o…Da ti nije krenuo bururet u glavi. Al' je šejtan, ali su mađije?”

“Ne, n'o je nešto grđe od oboje…Ovo mi odnekud poznato. Vidiš, kado moja, kad je čeljade načitano, vazda može biti pametno k'o hafiz. Ja ti naizust znam program moje partije, u kome je nevidljivim mastilom napisano sve što pričam o lovćenskom tajnovidom šejtanu. I zato ga preko mene neće ulazit' u državne praznike, dok mi je ruse glave na ramenima i ove munje u silavu”, maši se za pojas efendija i poteže nevidljivu kuburu. “Osim toga lahko je tom anatenjaku biti velik u malehnome narodu. Nek ode u tuzlanski kanton da se izmjeri, ako mu basta”, nanišani efendija onom kuburom preko sinije hanumu.

Kad nevjesta viđe da je efendija ozbiljan taman koliko i partijski mu program, na brzinu pokupi fildžane i nađe se u poslu.

Efendiju već savlada umor i glavom klonu tako da mu se kićanka na fesu triput obrnula. Samo što je zažmirio, obreo se kod Gradačca b'jele kule. U susret mu je na doratu jahao Zmaj od Bosne.

Duster-beg ubaci Dačiju u treću, radujući se ponovnom susretu s istorijskom veličinom.

“Što si ono bio pun safre prošli put, Zmaju moj?” - zavapi efendija.

“Zato što si meni i onom vladiki zasio na mezar i samjeravaš nas partijskim statutom. A valjda i ti znaš da je bolje sjesti na žeravicu koja bi ti spalila odjeću i doprla do tijela, nego što to činiš. A ne zaboravi i da s našom svetom knjigom u džepu danas mnogo grešnika gine po svijetu,” odbrusi Gradaščević i mamuznu dorata, ostavljajući Duster-bega u oblaku prašine.