Трећег августа 1904. године са Волујице код Бара отишли су у свијет први радио-телеграфски сигнали из овог дијела Европе. По уговору са проналазачем бежичне телеграфије Гуљелмом Марконијем, који је био и финансијер станице са правом коришћења за десет година, Влада књаза Николе имала је стално право да контролише оно што се емитује.

Вијест о отварању Волујице стигла је у четири ондашње европске пријестонице - Београд, Петроград, Рим и Беч, одакле су честитке црногорском суверену упутили владари Србије, Русије, Италије и Аустрије.

Станица, по националној припадности "црногорска", регистрована код Савезне канцеларије за међународни саобраћај у Берну, радила је на таласној дужини од 500 м, са дометом од 200 км. Преко сличне станице Сан Каталдо код Барија могла је да саобраћа "са ма којим крајем свијета.»

Осмог августа 1914. године топовњача аустро-угарске флоте разрушила је станицу на Волујици.

13. новембра 1944. године, борци Народноослободилачке војске Југославије - Десета црногорска бригада - ослободили су град под Орловим кршом и тада је дат налог за опорављање радио станице коју је непријатељ ђелимично био уништио.

Двадесет седмог новембра 1944. године, у тек ослобођеном Цетињу, огласило се Радио Цетиње, вијестима и извјештајима са ратишта, на коме су вођене жестоке борбе за коначно ослобођење цијеле земље.

Радио Цетиње се чуло од 100 до 150 километара, а у почетку је емитовало једносатни програм (од 18,30 до 19,30)

 

Почетком 1949. Радио се сели у Титоград, па се 30. априла те године свечано огласио Радио Титоград. Проширује се програм од 16,55 до 23 сата, уводи се и јутарњи од 7,30. Као и на Цетињу, Радио Титоград тих година читав програм изводи уживо.

Радио Титоград, од 1990. године Радио Црне Горе, програм емитује на два канала и путем сателита.

За протеклих 75 година Радио Црне Горе растао је и развијао се у складу са укупним економским, политичким и културним животом Црне Горе. Један број емисија живи свих 75 година, дограђујући свој израз и физиономију, медијски се прилагођавајући духу времена и технолошком напретку. Али, много је више емисија које су настале као израз нових потреба и спознаја радија да у сваком тренутку буде на мјесту догађаја.

Радио Црне Горе јесте информација, али и едукација, култура, умјетност, забава, спорт...

Радио је универзални комуникациони медиј и универзално обавезан према сваком слушаоцу, сваком грађанину. Радио Црне Горе данас суочава се и са реалним проблемима али, 75 година традиције, програмски темељи који су јасно и чврсто постављени, опредијељеност кадрова и подршка најшире јавности, гарантују Радију Црне Горе будућност успјешног јавног сервиса грађана.

Прва телевизијска слика у Црној Гори виђена је 1956. на Језерском врху на Ловћену - програм италијанске телевизије.

Као званичан почетак рада Телевизије Црне Горе, тада Телевизије Титоград у оснивању, узима се 4. мај 1964. године, када је, у централном дневнику Телевизије Београд, емитована прва репортажа припремљена у црногорској редакцији, на чијем челу је био др Радослав Ротковић. Већ 1968. године почиње редовна неђељна хроника „Кроз Црну Гору", која 1971. прераста у дневну емисију „Новости дана".

Од тада, кадровски и технички оспособљена, Телевизија Титоград почиње емитовање програма из сопственог студија у главном граду Црне Горе, градећи њену особену телевизијску слику, кроз различите форме новинарског израза. Први телевизијски дневник емитован је 1975. године. Телевизија Титоград 1979. године укључује се у Евровизију са отварања ТВ Фестивала несврстаних земаља у Бару.

Пионирске године Телевизије Титоград остаће упамћене као раздобље ријетких, али вриједних остварења у документарном и програму из културе. Током минуле четири и по деценије управо ови програми донијели су црногорској Телевизији највећи број престижних признања на домаћим и међународним ТВ смотрама.

Од првих корака сигурно креће и ђечији програм - серије „Шалајко", „Јоле, Јоле", „Пјешак у аутомобилу", „Сунцокрили", „Велики мали" чине богату збирку стваралаштва за ђецу, уз коју су одрастале генерације откривајући нове свјетове. Потврде успјешно обављеног задатка у том сегменту програма црногорској Телевизији стизале су са бројних тв фестивала и та плодна нит у стваралаштву за ђецу до данас није прекинута.

Почетком седамдесетих прошлог вијека формира се и спортска редакција која прати развој спортског живота у Црној Гори и све значајне манифестације у свијету, укључујући и зимске и љетње Олимпијске игре. Као нове помаке Телевизија биљежи и реализацију технички сложенијих задатака, директног преноса отварања пруге Београд Бар, директних укључења у Евровизију и слично.

 

Пресељењем у нови дом 1984. године Радио-телевизија добија одговарајуће професионалне услове за рад. Уз јачање програмског, кадровског и техничког потенцијала, ту декаду обиљежавају нове форме тв стваралаштва и велики пројекти - драме „Јаков грли трње", „МВ", „Да капо", „Виљушка", „То кад у'вати не пута", „Старе границе очевог имања"... Тих година Телевизија Црне Горе снимила је два филма: „Которски морнари" и „13. јул", као и истоимену серију о устанку народа Црне Горе. Почетком 90-их широк програмски спектар обогаћен је викенд и новогодшњим програмима, емисијама забавног и музичког карактера. Игране серије „Ђекна" и „Ориђинали" побудиле су интересовање гледалаца не само у Црној Гори, већ и на простору тадашње Југославије.

Од 1991. године Телевизија Титоград почиње да ђелује у јединственом радио-дифузном систему под именом Радио-телевизија Црне Горе, по узору на националне телевизије осталих југословенских република које су такође до тада носиле имена својих главних градова.

Било је то вријеме када је Социјалистичка Федеративна Република Југославија постала бивша Југославија. Њен коначан крај остаће упамћен, не само по ратовима, људским жртвама и разарањима, већ и по изразитом паду новинарске професионалности и ратно- пропагандној улози мас-медија, па, нажалост, и Телевизије Црне Горе.

Програмска и кадровска консолидација почиње 1997. године, када се ТВ Црне Горе враћа стандарадима професионалног новинарства и обликује нове програмске шеме првог и другог програма. Са дотадашњих 12 одсто сопствене продукције, већ 1998. Телевизија самостално креира цјеловит програм. Уводе се нове емисије, програм проширује и жанровски обогаћује, уз нови аудио-визуелни идентитет и динамичнију форму. Успоставља се дописничка мрежа из Вашингтона, Брисела, Москве и Лондона. Остварује сарадња на неколико нивоа са најутицајнијим свјетским медијима, попут ББЦ-а и ЗДФ-а.

Улога Телевизије у очувању и промовисању црногорског националног и културног идентитета остварује се кроз велике пројекте „Црна Гора и велике силе", „Коријени", „Гласовити црногорски јунаци", „Црногорска културна ризница"... Послије вишегодишње паузе у продукцији ТВЦГ снимљен је играни филм „Опет пакујемо мајмуне", чиме се Телевизија поново јавља као значајан фактор развоја националне кинематографије и ширења филмске културе.

Радио-телевизија Црне Горе је током више деценија била и један од носилаца музичког живота у Републици. У саставу наше куће неколико деценија ђеловао је Симфонијски оркестар, као и друга мања оркестарска тијела.

У јануару 2001. године почело је емитовање Сателитског програма, намијењеног у првом реду црногорској дијаспори.

У мају 2004. године Телевизија Црне Горе почиње емитовање образовног програма, који кроз кратке форме обрађује занимљиве теме из свијета науке, националне историје, културе и умјетности, као и најзначајнија достигнућа људског духа и стваралаштва. Исте године покренута је емисија за Роме, као и редован циклус емисија посвећених особама са посебним потребама. И редакција програма на албанском језику, основана 1992. године проширила је своје програмске садржаје, свакодневно емитује информативну емисију „Лајмет", а једном неђељно магазин „Мозаику".

Најмлађи медији РТЦГ  - Мултимедијални центар, почиње са радом јануара 2013, прерастајући врло брзо у незаобилазну адресу црногорских грађана. Данас, портал биљежи до 50 хиљада дневних посјета.

Од 2002. године Радио Црне Горе и Телевизија Црне Гору су јавни радио-дифузни сервиси грађана Црне Горе.

Трансформацију у јавни сервис прате и промјене у информативно-политичком програму, који је од постанка црногорске Телевизије био њен најзначајнији сегмент. Другачији су критеријуми при избору тема, предност у свим програмским садржајима имају свакодневни животни проблеми грађана, теме од јавног интереса, афирмација људских права, његовање мултинационалног карактера црногорског друштва..

Коначно, 2019. РТЦГ закорачила је у нову еру - еру модернизације и највеће трансформације у својој историји - пројекат вриједан 17,8 милиона еура.  Средином 2018. набавком малих, а крајем године и великих репортажних кола РТЦГ завршава осавремењивање мобилне технике.

Наиме, овакав ресурс омогућава продукцију и  најзахтјевнијих форми. Возила заједно могу увезати 17 камера са могућношћу слања сателитског сигнала, тако да задовољавају критеријуме ФИФЕ И УЕФЕ.

Захваљујући новим ресурсима РТЦГ је 9. фебруара на вечери Монтевизије, по први пут произвела ХД сигнал и стерео звук и заузела мјесто које јој припада у друштву модерних јавних сервиса.

Процес дигитализације који је започео куповином линкова, малих и великих репортажних кола, наставља се модернизацијом студијске опреме за Радио и Телевизију.

Радио Телевизија Црне Горе пуноправни је члан Европске уније радиотелевизија (ЕБУ)  - највеће асоцијације националних медијских организација на свијету.