Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Kolumne

20. 12. 2022. 06:48 >> 11:26
1

STAV

Tara: Suza u smeću

“Neka teče“ i "Neću baru, hoću Taru", slogani iz 2004. kada je Tara zaštićena Deklaracijom Skupštine Crne Gore i danas dobro zvuče, ali sve što se sa rijekom dešava od tada čini legitimnim pitanje - da li bi izgrađena brana bila manje štetna za Taru od zatrpavanja smećem?

Piše: Nela Vešović Dubak

Deponija na obali Tare u Kolašinu je privremena četiri decenije, još toliko je dovoljno da neke nove generacije opštinskih pionira, u fikciji budućnosti, možda izbrišu svo to vrijeme i kažu „privremena je“. Nikoga nema da pamti, a oni ponavljaju: sada je formirana deponija, zatrpana je zemljom, sadimo kadife svakog dana. Red kadifa, red smeća.

Svi opštinski darodavci obećanja imaju svoj monolog koji obećava i bio je obećavajući. Tara i deponija ostaju na papiru u lijepo formatiranim lokalnim planovima, zaboravljeni. Odgovorna je Opština, odgovorni su inspekcijski organi koji bi trebali da kazne Opštinu. Humana populacija Kolašina, koristeći ambalaže kojima hrani gole živote, pretvara svoja domaćinstva u male fabrike smeća koje se mora negdje odnijeti. Ko zna koja vrsta smeća i otpada hrani Taru, koliko će još Tara moći da apsorbuje nečinjenje i koliko će joj još trebati da, i ako se sanira deponija, bude u statusu rekonvalescenta.

Kolašin koji doživljava investicioni BUM, vjerovatno ovako vraća dug svojoj prirodnoj vrijednosti na koju se taj BUM oslanja. Postoji podatak da je Komunalno preduzeće Kolašin procijeniilo da je prošle godine na deponiji završilo više od 3.630 tona otpada, našeg smeća, i koliko još dima i karbona od paljenja? Koliko opasnosti od požara čije suzbijanje mnogo košta… Koliko je to novaca, koliko štete, koliko svega? Koliko su zagađene površinske vode, podzemne, šta je sa procjednim vodama, kakvom vodom nalivamo zemlju na kojoj gajimo krompir koji završi u stomaku naše djece, kakav to lisnati sir jedemo…i tako u nedogled.

Opšte je poznato da se na deponijama generišu brojni polutanti koji mogu dospjeti u površinske i podzemne vode kao što su teški metali Cd2+, Cr3+, Cu2+, Pb2+, Ni2+, Zn2+, ksenobiotici, aromatični ugljovodonici, fenoli i tako dalje. Oni predstavljaju veliku opasnost za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Rizik je veći što na deponijama ne postoji kontrola odlaganja koja bi spriječila da opasan otpad dođe do nas, do biljaka, životinja.

Opasnost procjednih voda ogleda se u sadržaju neorganskih i organskih materija, ksenobiotika i mikroorganizma. Kompleksnim hemijskim reakcijama, infiltracijom atmosferske vode u tijelo deponije i vode sadržane u otpadu, kao i rastvaranjem polutanata iz otpada pod dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških procesa, nastaju procjedne vode, koje zbog svog sastava kontaminiraju zemljište, površinske i podzemne vode. Tipičan sastav deponijske procjedne vode su toksične i opasne materije rastvorene organske materije, neorganske makro komponente (Na, K, Ca, Mg, Fe, Mn, SO42- i mnogi drugi), mikroorganizmi, aromatični ugljovodonici, ugljeni hidrati, fenoli, halogenovane komponente, nutrijenti, pesticidi, teški metali. Među njima, teški metali pokazuju dodatni potencijal za ispoljavanje negativnog uticaja kroz procese bioakumulacije i biomagnifikacije.

Nekontrolisana procjedna voda degradira kvalitet zemljišta, površinskih i podzemnih voda što negativno utiče na biodiverzitet. Najgori oblik zagađenja podzemnih voda pod uticajem deponije je direktni kontakt procjedne vode sa podzemnom ili površinskom vodom. Ko nam garantuje adekvatno upravljanje procjednim vodama koje je jedan od najvažnijih aspekata kontrole zagađenja koje se oslobađa sa deponije?

Evropska Direktiva o deponijama (Council Directive 99/31/EC) i Uredba o odlaganju otpada na deponiji nalažu odlaganje otpada na deponije na način kojim se sprečava zagađenje zemljišta i voda, što uključuje postavljanje drenažnog sloja za bezbjedno sakupljanje deponijske procjedne vode koja se mora adekvatno tretirati prije ispuštanja u vodoprijemnik.

Crna Gora je ratifikovala EU Direktivu, ali to je tek nešto što tamo negdje piše. Nedovoljno razvijen sistem upravljanja otpadom u poslednjih nekoliko decenija kod nas je rezultirao, pored ostalog i velikim brojem lokacija na kojima je otpad odlagan ili se i dalje odlaže na neadekvatan način.

Prema podacima Evropske Agencije za zaštitu životne sredine podzemne vode se koriste kao glavni izvor za vodosnabdevanje stanovništva vodom i za navodnjavanje poljoprivrednih površina. U prosjeku 33 odsto podzemnih voda u Evropi koristi se za poljoprivredne aktivnosti, 16 odsto za vodosnabdevanje stanovništva, 11 procenata za industrijske potrebe, a 40 odsto za proizvodnju energije. Južni dio Evrope najviše koristi vode za poljoprivredne aktivnosti (75%) i to za navodnjavanje poljoprivrednih kutura, korišćenje za stočarstvo, i tako dalje. Pogled na Taru sa deponijom, dosta govori o tome kakvu to vodu mi koristimo.

Za dvije godine ćemo slaviti 20 godina kada smo odbranili Taru od izgradnje Hidroelektrane Buk Bijela sa 10.000 potpisa peticije građana Crne Gore, 30 angažovanih NVO, podrške medija i, na kraju većine u Skupštini. Sjećanja radi: protiv Deklaracije se 14. decembra izjasnilo 29 poslanika DPS-a, a podržalo ju je 35 poslanika SDP-a, SNP-a, LSCG-a, DUA i Demokratskog saveza.

Dakle, slavimo punoljetstvo, prije 18 godina usvojena je Deklaracije o zaštiti Tare, nakon najveće građanske kampanje ikada, kada je rijeć o zaštiti prirode u Crnoj Gori. Slogani iz te 2004. „Neka teče“ i "Neću baru, hoću Taru" i danas dobro zvuče, ali sve što se sa rijekom dešava od tada čini legitimnim pitanje - da li bi izgrađena brana bila manje štetna za Taru od zatrpavanja smećem. Pored toga, ko nam garantuje da bi je sada mogli odbraniti od potapanja u izvedbi energetskih lobija koji su znatno „ojačali“ od tada. Kako je Deklaracija donijeta, tako može i da se ukine – je li?.

Tara je ženskog roda, čudesna.. nebila, sada orkestrira svojim divljim valovima, jedva, jer su joj udovi pokriveni smećem, našim smećem, smećem iz lokalnih dokumenata, smećem kojim joj režemo krila svakog dana.

Devedesetih godina prošlog vijeka, mojih poslednjih studentskih dana I poslednjih dana Jugoslavije, u beogradskom Zvezdara teatru igrala je Seka Sablić u predstavi Ženski orkestar. I danas se sjećam kako, ne bi li dokazala ljubav, partneru Branimiru Brstini, sa revera strastveno skida perut i govori: „Sva tvoja perut je moja perut“

Taru - nacionalno blago, ne možete da ne volite, te tako i svo njeno smeće je naše smeće, samo što se ne može otresti kao perut sa revera.

(Autorka je magistarka bioloških nauka)

Пратите нас на

Коментари1

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се