Б.Ч.Ј. [ ПР центар ]

25. 11. 2022. 11:04   >>  11:06

ШКОРИЋ

Страст и љубав према мандолини и музици преносим својим ученицима

Мандолина се најчешће веже за музику из Напуља, а мало је познато да има јако пуно дјела класичне музике која су написана за овај инструмент, казала је мандолинисткиња Деа Шкорић.

Она је са пијанистом Ђакомом Фераријем одржала предавање о мандолини и инструментима из породице мандолине (мандола и мандончело) као и традиционалном грчком инструменту бузуки у Музичком центру Црне Горе.

Такође су одржали концерт на којем су изведене композиције аутора Л. В. Бетовена „Адагио ма нон троппо“, Р. Каласа „Полонеза оп. 36“, Е. Мориконеа „Било једном“ и К. Мандоника „Омаж Нину Роти“.

Шкорић је након концерта казала да су јој позитивни утисци са предавања, јер су млади одговарали на њена питања и потпитања о мандолини.

„На крају кад смо направили закључак било је доста тачних одговора тако да су запамтили већину мог предавања, што ми је био циљ да се упозна нови инструмент који можда нису имали прилике ни видјети ни чути“, навела је Шкорић.

На питање зашто мандолину немамо прилику да видимо често као дио камерних и оркестарских састава, Шкорић је казала да се репертоар не познаје довољно.

„Онда се увијек иде на сигурно, па ће се изабрати виолина-клавир, виолончело-клавир. Ово су наша настојања да се широј публици покаже репертоар који је оригинално написан за ова два инструмента и којег има на претек“, рекла је Шкорић.

Казала је да је њен колега Ђакомо, који је корепетитор на Конзерваторијуму у Милану и који прати све инструменте, на почетку остао изненађен количином дјела класичне музике написаних за мандолину.

Упитана како је дошло до сарадње са Ђакомом, казала је да је уписала студије у Милану, гдје је он пратио њену класу.

„Након тога смо се испрофилисали за писање аранжмана и остваривање неких наших пројеката што се тиче традиције спајања хрватске музике са традицијом италијанске музике. И тај неки спој је довео до нашег дуа“, навела је Шкорић.

Казала је да је први пут у Подгорици, а да је као мала наступала на приморју.

„Захваљујем се МЦЦГ који нас је позвао и са којим смо имали прилику остварити сарадњу“, рекла је Шкорић.

Ферари је казао кад је почео да прати мандолину, колеге су му пренијеле искуство и рекле да опрезно свира клавир, јер мандолина има веома висок звук.

„Мало сам се због тога преплашио на почетку. Међутим, када сам почео да се упознајем са инструментом и особом која га свира, ствари су постале једноставније“, навео је Ферари.

На питање колико је мандолина задржала популарност у Италији, с обзиром да је тамо настала, Ферари је казао да у Италији већина људи мандолину перципира кроз популарну напуљску музику.

„Кад разговарате са неким које дјело за мандолину знате, 99 одсто одговори да је то пупуларна музика из Напуља, али веома мало их зна да су Бетовен и Вивалди писали дјела за мандолину. У Италији покушавамо да презентујемо широј публици да то није само музика из Напуља, већ да је потребно открити много дјела класичне музике која су за мандолину написана“, рекао је Ферари.