П.Р. [ ПР Центар ]

14. 12. 2022. 14:35   >>  14:32

ЗЕКОВИЋ

"Музеј савремене умјетности би промовисао нови вид дјеловања у култури"

Парадоксално је да једино Црна Гора у региону нема музеј савремене умјетности који би, праћењем савремених умјетничких кретања – оригиналних умјетничких концепата, презентација, пропагирања нових идеја, ангажованих акција, промовисао нови вид дјеловања у нашој култури и отворио јој просторе акције и афирмације, оцијенила историчарка умјетности и чланица радне групе за израду Елабората о оправданости трансформације Центра савремене умјетности у Музеј Љиљана Зековић.

Она је у интервјуу за ПР Центар појаснила је да се савремена умјетност у Црној Гори најчешће презентује изложбеним поставкама у музејима и галеријама, који имају интенцију да прате кретања и појаве на нашој ликовној сцени - од традиционалних форми израза до модерне.

"Међутим, не постоји специјализована институција која би, поред дјела која припадају класичним и проширеним медијима, презентирала нове визуелне медије, мјесто које би се генерисало из специфичних изражајних форми и номадског плурализма умјетника постмодерног усмјерења кроз сталну поставку", истакла је Зековић.

Указала је на чињеницу да Музеј савремене умјетности, који треба да буде смјештен у новој згради препознатљиве савремене архитектуре или у адаприраном већ постојећем објекту, не може настати преко ноћи.

Зековић сматра да искуства на глобалном нивоу треба да буду смјернице и да се пронађу најбоља рјешења за његово оснивање, развојну политику и будућу стратегију, прилагођене специфичностима наше средине.

"У самој реализацији Музеја савремене умјетности, поред садашњег иницијатора његовог оснивања Министарства културе које је Елаборатом о оправданости његовог и оснивања, предавањима, радионицама и другим активностима, са стучно-професионалног становишта отворио ново поглавље у музејској дјелатности Црне Горе, треба да се активно укључе Центар савремене умјетности, Народни музеј Црне Горе, као матична музејска институција Црне Горе, Факултет ликовне умјетности, Удружење ликовних умјетности Црне Горе, Факултет визуелних умјетности, Музеји и галерије Подгорице", навела је Зековић.

Подсјетила је да је Центар савремене умјетности, који се бави унапређивањем и развојем савремене умјетности, настао интеграцијом Републичког културног центра и Галерије несврстаних „Јосип Броз Тито“.

"Поставља се питање како у овом споју можемо тражити премисе које нас упућују на савременост која се искристалисала у називу ове институције културе", навела је Зековић.

Временом се, како је додала, дјелатност Центра орјентисала на галеријско-музејску дјелатност која подразумјева "прикупљање, проучавање, чување и излагање умјетничких дјела; формирање и обогаћивање различитих колекција (легата, збирки и др.) умјетника из земље и иностранства, насталих током 20 и 21 вијека као јединствен и комплетан систем савремених умјетничких појава; истраживање практичним и експерименталним методама у савременој умјетности".

"Мислим да је својом дјелатношћу Центар савремене умјетности завриједио да се уздигне на степен музејске матичне институције савременог визуелно-ликовног стваралаштва у Црној Гори", оцијенила је Зековић.

Она је казала да је у домену свог рада Центар савремене умјетности показао високи ниво професионализма који је, како је навела, презентовао путем изложби, едукативним радионицама, предавањима, гостовањаима значајних умјетника из земље и иностранства, часописом АРТ (нажалост угашеног) који је стекао репутацију уваженог гласила савремене умјетности.

"Поред залагања и резултата који су остварили стручњаци и особље Центра савремене умјетности, као перманентен и никад превазиђен проблем остали су: недостатак сталне поставке, недекватни изложбени простори, неселективно одабрани радови који чине скроман фонд савремене умјетности који не пружа увид у црногорско савремено стваралаштво", навела је Зековић.

Према њеним ријечима, како би баштинио садашње фондове Центра савремене умјетности, Музеј савремене умјетности је у обавези да их чува, презентује и валоризује као извор информација о савременом, "а којим би се проширио ракурс теоријских истраживања о савремености као изразу садашњости која се ослања на прошлост и отвара простор будућности".

"Без музејске презентације која би била флексибилна и мјењала се периодично, намогуће је имати увид у савремено стваралаштво Црне Горе које се сада може упознати парицијално: темпоралним изложба и пратећем текстуалном прегледу у каталозима и новинским чланцима", истакла је Зековић.

На питање како култура може да се издигне изнад политике, с обзиром да смо свједоци медијских навода у којима се прича о трансформацији Центра савремене умјетности у Музеј политизује, Зековић је казала да је потеребно направити разлику између културне политике и културе у служби политике.

"Културна политика у Црној Гори, као у већини европских земаља, припада моделу у којему се држава и њени органи директно укључују у развој управљање културом. Међутим, слобода умјетничког стваралаштва не подноси било каква условљавања", појаснила је Зековић.

Указала је да та условљавања некада имају и позитивну реакцију у домену јачања индивидуалне самосвјести стваралаца кроз чије дјело се актуелизују многи друштвено - политички проблеми.

"И несвјесно они улазе у систем политизације. Дакле, друштво, појединци, држава, у овом систему међузависности, треба да се уједине у задатку да се подржи све оно што има неоспорну вриједност. Ова за сада утопијска парадигма треба да буде смјеница за даље дјеловање у име кутуре која не смије бити у служби политике већ да чува свој професионални интегритет", истакла је Зековић.

У систему политизације, како је додала, некад под плаштом професионализма, нашла и трансформација Центра савремене умјетности у Музеј посебно у медијима.

"Медији треба да поштују принципе објективности и етичког става у стварању позитивне атмосфере која ће адекватно, кроз форму дијалога и непристрасности, дати на увид широј јавности оправданост иницијативу о оправданости оснивања ове музејске инститиуције која има интенцију 'отвореног музеја' у креирању идентитета савремене црногорске умјетности", навела је Зековић.

Сматра да, ако су ставови појединаца кроз критичке судове добронамјерни, треба их поштовати и уважити, "за разлику од оних који паушално, са личног или политичког становишта опонирају и негирају све што доноси промјене и новине".