Б.Б.

28. 03. 2023. 11:32   >>  11:33

ПОРУКА ЗА ДАН ПОЗОРИШТА

"Ми користимо свјетлост умјетности да се супротставимо тами незнања и екстремизма"

Извођењем представе "Без портфеља" у градском позоришту прославили су Свјетски дан позоришта. Традиционалну поруку коју је написала египатска глумица Самиха Ајоуб прочитала је глумица Вања Јовићевић.

"Пишем вам ову поруку поводом Свјетског дана позоришта, и колико год сам срећна што вам се обраћам, свако влакно мог бића дрхти под теретом онога од чега сви ми патимо – позоришни умјетници и остали – од силних притисака и помијешаних осјећања због данашњег стања у свијету. Нестабилност је директна посљедица онога кроз што наш свијет данас пролази, сукоби, ратови и природне катастрофе које су имале разорне посљедице не само на наш материјални свијет, већ и на наш духовни свијет и психички мир. Обраћам вам се данас са осјећајем да је цио свијет постао као изолована острва, или као бродови изгубљени у магловитом хоризонту, сваки шири своја једра и плови без вођства, не видећи ништа на хоризонту што би га водило, и упркос томе, наставља да плови, надајући се да ће стићи до сигурне луке након дугих лутања усред узбурканог мора.

Позориште је у својој изворној суштини, чисто људски чин заснован на истинској суштини човјечанства, а то је живот. Као што је велики Константин Станиславски рекао, „У позориште се не смије улазити с прљавим ногама. Прљавштину, прашину, отресите са себе, каљаче оставите у предсобљу са свим ситним бригама, препиркама и неугодностима које кваре живот и одвлаче пажњу од умјетности”. Када изађемо на сцену, излазимо на њу са само једним животом у нама, животом људског бића, али овај живот има велику способност да се дијели и репродукује претварајући се у многе друге животе које изводимо пред свијетом тако да он оживи, процвјета и шири се попут мириса на друге.

Оно што радимо у свијету позоришта као драматурзи, редитељи, глумци, сценографи, пјесници, музичари, кореографи и техничари, сви ми без изузетка, је чин стварања живота који није постојао прије изласка на сцену. Овај живот заслужује брижну руку која га држи, груди пуне љубави које га грле, љубазно срце које се саосјећа са њим и трезвен ум који му даје разлоге који су му потребни да настави и преживи.

Не претјерујем када кажем да је оно што радимо на сцени чин самог живота и његово стварање из ништавила, као жеравица која свјетлуца у тами, освјетљавајући таму ноћи и гријући њену хладноћу. Ми смо ти који дајемо животу његов сјај. Ми смо ти који то оличавамо. Ми смо ти који га чинимо живахним и смисленим. И ми смо ти који дајемо разлоге да то разумијемо. Ми смо ти који користимо свјетлост умјетности да се супротставимо тами незнања и екстремизма. Ми смо ти који прихватамо доктрину живота, како би се живот ширио у овом свијету. Зато улажемо свој труд, вријеме, зној, сузе, крв и живце, све што треба да урадимо да бисмо пренијели тако снажну поруку, бранећи вриједности истине, доброте и љепоте и истински вјерујући да је живот вриједан живљења.

Данас вам се обраћам, али не само да бих нешто рекла, или да прославимо оца свих умјетности, „позориште“, на његов свјетски дан. Умјесто тога, позивам вас да станемо сви заједно, руку под руку и раме уз раме, да из свег гласа вичемо, као што смо навикли на сценама наших позоришта, и пустимо да наше ријечи изађу и пробуде савјест цијелог свијета, тражећи у себи изгубљену суштину човјечанства. Слободног, толерантног, љубазног, симпатичног, њежног и доступног човјека, способног да одбаци ову подлу слику бруталности, расизма, крвавих сукоба, једноумља и екстремизма. Људи су ходали по овој земљи и под овим небом хиљадама година, и наставиће да ходају. Зато се извуците из муља ратова и крвавих сукоба и оставите све пред вратима позорнице. Можда ће наша људскост, замагљена сумњом, поново постати категоричка сигурност која нас све чини заиста квалификованим да будемо поносни што смо људи и што смо сви браћа и сестре у простору човјечанства.

Мисија нас драматичара, носилаца бакље просвјетитељства, од првог појављивања првог глумца на првој сцени, је да се директно суочимо са свиме што је ружно, крваво и нељудско. Суочавамо се са свиме што је лијепо, чисто и људско. Ми, и нико други, имамо способност да ширимо живот. Ширимо се заједно зарад једног свијета и једног човјечанства", наводи се у писму глумице.

Поводом незадовољста Гранским колективним уговором, запослени у умјетничком сектору ступили су у штрајк упозорења, а у њихово име обратио се глумац Симо Требјешанин.