[ ртцг.ме ]

08. 02. 2023. 08:41   >>  08:36

АСТРОНОМИЈА

Тајна звијезда луталица

Телескоп Хабл открива да се свјетлост лутајућих звијезда међу галаксијама протеже далеко у прошлост.

У дивовским гроздовима стотина или хиљада галаксија, безбројне звијезде лутају међу галаксијама попут изгубљених душа, емитујући сабласну измаглицу свјетлости.

Те звијезде нијесу гравитационо повезане ни с једном галаксијом у грозду. Кључно питање за астрономе било је: како су се звијезде уопште толико распршиле по грозду? Неколико супротстављених теорија укључује могућност да су звијезде излетјеле из галаксија кластера, или су избачене након спајања галаксија, или су биле присутне у годинама формирања кластера, прије више милијарди година.

Недавно истраживање НАСА-иног свемирског телескопа Хабл, баца ново свјетло на мистерију. Хаблова запажања указују да те звијезде лутају милијардама година и нијесу производ новије динамичке активности унутар галактичког кластера који би их одвојио од нормалних галаксија.

Истраживање је обухватило 10 галактичких кластера чак до готово 10 милијарди свјетлосних година. Та мјерења су морала бити извршена из свемира, јер је слабашна интракластерска свјетлост 10.000 пута пригушенија на ноћном небу које се посматра са Земље.

Истраживање открива да је удио интракластерског свјетла у односу на укупно свјетло у кластеру и даље константан, гледајући више од милијарду година уназад. "То значи да су те звијезде већ биле бескућнице у раним фазама формирања кластера", рекао је Џемс Џи с Универзитета Јонсеи у Сеулу у Јужној Кореји.

Звијезде се могу распршити изван свог родног мјеста када се галаксија креће кроз гасовити материјал у простору између других галаксија, кружећи око средишта кластера. У том процесу, кретање гура гас и прашину из галаксије. Међутим, на основу новог Хабловог истраживања, Џи искључује тај механизам као примарни узрок производње интракластерских звијезда. То је зато што би се интракластерски удио свјетлости с временом повећао. Али то није случај у новим Хабловим подацима, који показују константан резултат током милијарди година.

"Не знамо тачно шта их је учинило бескућницима. Тренутне теорије не могу објаснити наше резултате, али те су звијезде некако произведене у великим количинама у раном свемиру", рекао је Џи. "У својим раним годинама галаксије су могле бити прилично мале и прилично лако производити звијезде због слабије гравитације."

"Ако откријемо поријекло интракластерских звијезда, то ће нам помоћи да разумијемо историју стварања цијелог кластера галаксије, а оне могу послужити за лоцирање тамне материје која обавија кластер", рекао је Хиунгђин Јо с Универзитета Јонсеи, главни аутор рада. Тамна материја је невидљива скела свемира, која на окупу држи галаксије и скупове галаксија.

Да су лутајуће звијезде произведене кроз релативно недавну игру флипера међу галаксијама, не би имале довољно времена да се распрше по цијелом гравитационом пољу кластера и стога не би пратиле расподјелу тамне материје кластера. Али, ако су звијезде рођене у раним годинама кластера, потпуно ће се распршити по цијелом кластеру. То би омогућило астрономима да користе те звијезде како би мапирали распоред тамне материје по кластеру.

Ова техника је нова и комплементарна је традиционалном методу мапирања тамне материје мјерењем искривљења свјетлости позадинских објеката у кластеру захваљујући феномену који се назива гравитационо сочиво.

Интракластерско свјетло први је пут открио у Коми, скупу галаксија, 1951. године Фриц Звики, који је казао да је једно од његових најзанимљивијих открића посматрање свјетлеће, слабе интергалактичке материје у звјезданом јату. Будући да је кластер Кома, који садржи најмање 1000 галаксија, један од најближих кластера Земљи (330 милиона свјетлосних година), Звики је успио открити свјетло звијезда духова чак и скромним телескопом од 18 инча.

НАСА-ина способност и осјетљивост свемирског телескопа Џемс Веб увелико ће проширити потрагу за интракластерским звијездама дубље у свемиру, што би требало да помогне рјешавању мистерије.

Превео и приредио: С.Ђурђић