A.M.

07. 02. 2023. 07:55   >>  07:50

СУПЕРНОВА

Пронађена мистериозно небеско тијело, помјера енергетске границе физике

Oгромна лопта врелог гаса, чак 570 милијарди пута свјетлија од Сунца и удаљена милијардама свјетлосних година од Земље, окупира пажњу научне јавности. Тешко је замислити нешто тако свијетло. Астрономи нијесу сасвим сигурни о чему се ради, али имају неколико теорија.

Они мисле да је то можда веома ријетка врста супернове - која се зове магнетар - али толико моћна да помјера енергетске границе физике, или другим ријечима, најмоћнија супернова икада виђена до данас.

Ово небеско тијело толико свијетли да је астрономима заиста тешко да пронађу начин да га опишу, преноси сајт physics-astronomy.com.

"Ако је то заиста магнетар, то је као да је природа узела све што знамо о магнетарима и повећала га на 11“, рекао је Кшиштоф Станек, професор астрономије на Државном универзитету Охајо и главни истраживач тима, комично имплицирајући да је искључен.

Небеско тијело је први уочено од мале мреже телескопа који се користе за откривање свијетлих објеката у универзуму. Иако веома свијетли, још увијек се не може видјети голим оком јер је удаљен 3,8 милијарди свјетлосних година.

Мрежа АСАС-СН, откако је почела 2014. године, открила је скоро 250 супернова, међутим ово откриће истиче се због своје величине.

Ова лопта је 200 пута моћнија од просјечне супернове, 570 милијарди пута светлија од сунца и 20 пута сјајнија од свих звијезда у галаксији Млијечни пут заједно.

"Морамо се запитати, како је то уопште могуће?" рекао је Станек.

Потребно је много енергије да би се тако сјајило, а та енергија, каже Станек, мора да дође однекуд.

Тод Томпсон, професор астрономије у држави Охајо, има једно могуће објашњење. Супернова је могла да генерише изузетно ријетку врсту звијезде која се зове милисекундни магнетар - брзо ротирајућу и веома густу звијезду са лудо јаким магнетним пољем.

Да би сијао тако сјајно као што сија, овај магнетар би морао да се окреће најмање 1.000 пута у секунди и да сву ту енергију ротације претвори у свјетлост са скоро 100 одсто ефикасности - што га чини најекстремнијим примјером магнетара који је физички могућ.

"С обзиром на та ограничења“, рекао је Томпсон, "хоћемо ли икада видјети нешто свјетлије од овога? Ако је то заиста магнетар, онда је одговор у основи не."